Bog je svemoguć. To znači da On ima svu silu. On nema ograničenja. Ne postoji ništa što On ne može uraditi, ne postoji ništa što je suviše teško za Njega da ostvari (Matej 19:26). Bog je sveprisutan. To znači da je On u ovom trenutku, i u svim trenucima, bukvalno i lično prisutan svuda u svemiru.
To je tačno bez ograničenja.
On Sam je lično ovde sa mnom u ovoj sobi dok ja pišem, dok je u istom trenutku triliona svetlosnih godina daleko u svemiru, u Svojoj prestolnoj dvorani na nebu (Psalmi 139:1-12).
Kako Bog može biti ovde sa mnom, dok je On istovremeno na nebu? Kako On može reći, „zar ja ne obuhvatam i nebesa i zemlju?” (Jeremija 23:24).
Da li to znači da je Njegova glava na nebu dok su Njegove noge na zemlji? Očigledno ne. Ono što treba da razumemo je da oblik Osobe koja sedi na tronu na nebu nije sve što postoji od Boga. Iako je to oblik u kojem se Bog prikazuje anđelima i ljudima. Mudri čovek Solomon je naglasio:
”Ali da li će Bog zaista prebivati na zemlji? Gle, ni nebesa ni nebo nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom koji sam sagradio” (1. Carevima 8:27).
Ako nebesa i nebo nad nebesima ne mogu obuhvatiti Boga, onda očigledno deo Boga koji je obuhvaćen na nebu nije sve što postoji od Boga. Bog Lično je zapravo veliko svesno, živo, prisustvo koje ispunjava ceo univerzum.
”Jer u njemu imamo život i mičemo se i postojimo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: ‘Čak smo i potomstvo njegovo“ (Dela apostolska 17:28).
„Jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima i u svima vama” (Efescima 4:6).
Postojao je trenutak, pre početka vremena, kada je Bog bio skroz sam u svemiru. Pre nego što su planete, zvezde, sistemi, galaksije ili anđeli stvoreni, pre nego što je rodio Svog Sina, Bog je postojao skroz sam.
Kakav je svemir bio u to vreme? Da li je bio beskonačno ništavilo? Apostol Pavle opisuje Boga kao, ”…punina onoga koji ispunjava sve u svemu” (Efescima 1:23). Bog Sam izjavljuje da On ”obuhvata i nebesa i zemlju” (Jeremija 23:24). Solomon je izjavio da ”ni nebesa ni nebo nad nebesima ne mogu te obuhvatiti… ” (1. Carevima 8:27). Šta ove izjave znače? Dok čitamo ove izjave vidimo da je Bog Biće koje bukvalno ispunjava ceo univerzum. Uvek jeste i uvek će. U Njemu ”imamo život i mičemo se i postojimo” (Dela 17:28). Naravno ne govorimo o nekoj ”univerzalnoj inteligenciji”, ili ”kolektivnoj svesti”, ne govorimo o bezosećajnom, neosetljivom prisustvu. Bog je lično, toplo Biće puno ljubavi koje je osoba kao što sam i ja osoba, ali čije moći i sposobnosti su beskonačno veće od mojih. Jedna od ovih sposobnosti je sposobnost da bude bukvalno prisutan na svim mestima istovremeno.
Ko sme da kaže da to Bogu nije moguće? Ko bi uopšte predložio da ovo nije jasno Biblijsko učenje?
Neki su predložili: ”Bog je svuda, da, ali preko Svojih anđeoskih glasnika.” Drugi su izjavili, ”da, On je svuda, ali uz pomoć drugog božanskog bića zvanog ’Sveti Duh’”. Ipak drugi kažu, ”da, On je svuda, ali je samo Njegova sila sveprisutna. On Sam je ograničen na nebeski presto.” Sve ove ideje ograničavaju Božju moć i negiraju Pismo.
U 4. poglavlju Jovana kada je Isus sreo Samarićanku kod Jakovljevog izvora, ona mu je postavila pitanje koje je njoj bilo veoma važno ali koje je pokazalo da je bila u neznanju o Božjoj prirodi kao mnogi ljudi danas:
”Naši praočevi su se molili Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti Bogu” (Jovan 4:20).
Njeno podrazumevano pitanje je, ”gde je pravo mesto obožavanja?” ili, da parafraziram, ”gde treba da idemo da nađemo Boga?” Isusov odgovor je bio da od tog trenutka pa nadalje ljudi neće više obožavati ni u Jerusalimu ni u Samarićanskim planinama. Zašto? Zato što ”Bog je Duh…” (Jovan 4:24).
Kada prepoznamo da je Bog Duh onda ćemo shvatiti da On ne može biti ograničen na jedno mesto. Ni na Jerusalim, ni na tu planinu, ni na Jakovljev pomazan kamen kod Betela, ni na Mojsijev gorući žbun. Gde god da smo, Bog je tamo (Psalmi 139:7-8), zato Ga obožavamo svuda i bilo gde. Na to se misli pod duhovnim obožavanjem.
Ko sam ja?
Da li je moje telo potpuni i važni deo mog identiteta? Molim vas pažljivo razmotrite ovo pitanje.
Čovek je stvoren po Božjem obličju i, prema Pismu, mi ljudi se sastojimo od tela i duha (Vidi Propovednik 12:7; Propovednik 3:21; Jakov 2:26; 1. Korinćanima 5:5; 1. Korinćanima 2:11; Luka 23:46; Dela 7:59).
”Ali ovo kažem, braćo: Telo i krv ne mogu naslediti Božje carstvo, niti raspadljivost nasleđuje neraspadljivost. Evo, govorim vam tajnu: Nećemo svi zaspati smrtnim snom, ali svi ćemo se preobraziti, u jednom trenutku, u tren oka, na zvuk poslednje trube. Jer truba će zatrubiti i mrtvi će vaskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se preobraziti. Jer ovo raspadljivo mora da se obuče u neraspadljivost i ovo smrtno mora da se obuče u besmrtnost” (1. Korinćanima 15:50-53)
Ovo mi govori da je pravo ja moj duh. Moje telo je zapravo kuća u kojoj živim. Tačno je da duh ne može postojati u svesnom stanju dok je odvojen od tela osim ako Bog učini čudo (2. Korinćanima 12:2). Međutim, sve što me čini, JA, moja sećanja, moje misli, moje biće, su sadržani u mom duhu. Drugim rečima, moj duh je moj identitet.
To je takođe tačno sa Bogom. Božje pravo stanje je Duh koji ima sposobnost da bude prisutan na svim mestima istovremeno. Iako je Svojim stvorenjima otkrio Sebe u telesnom obliku, sedeći na tronu na jednoj određenoj lokaciji u svemiru, ne treba da mislimo da je to sve što postoji od Boga. ”Ni nebesa ni nebo nad nebesima ne mogu te obuhvatiti… ” je ono što je Solomon naglasio. Ipak nebesa obuhvataju Njegov telesni oblik. Taj telesni oblik je ograničen na jednu lokaciju, sedeći na prestolu u nebeskoj svetinji. Ipak, istovremeno, u jednom, beznapornom činu, Bog je svuda na drugim mestima prisutan u univerzumu. U Svom pravom identitetu, koji je Njegov Duh, On je na svim mestima, nevidljiv, ali veoma stvaran i veoma prisutan.
Biblija opisuje naš odnos sa Bogom i Njegovim Sinom kao stvarnu zajednicu (1. Jovanova 1:3). Ovo ne bi mogla da bude stvarnost ako imamo posla sa posrednikom – trećom osobom, ili ako samo imamo interakciju sa Božjom silom. Zajednica zahteva ličnost, stvarno prisustvo, um koji ima interakciju sa umom na ličnom nivou.
