Ko je tvoj Prvosveštenik? Očekivali bismo da se ovo pitanje postavi deci u Subotnjoj školi. A ne bismo očekivali da se ovo pitanje postavi odraslima. Svako ko je bilo šta naučio o Bibliji zna odgovor na tako jednostavno pitanje. Odgovor je toliko očigledan, da će većina, ako ne i svi hrišćani dati isti odgovor. Svi znamo da je Hrist naš prvosveštenik? Ko bi drugi to mogao biti? Želeo bih da istražim ovo jednostavno pitanje i očigledan odgovor na ovo pitanje ali iz drugačije perspektive. Dok možemo misliti da znamo ispravan odgovor na ovo pitanje, vredi ipak da ga pažljivo istražimo.
Prvosveštenik i Svetinja
Nije moguće adekvatno diskutovati na temu Prvosveštenika bez prethodnog istraživanja Svetinje. Na kraju, Prvosveštenik i Svetinja su veoma blisko povezani. Značaj Svetinje jasno je opisan u Bibliji. Psalamista je to lepo izneo kada je rekao „Put je tvoj, Bože, u svetinji. Koji je bog velik kao naš Bog?“ Psalmi 77:13.
Sve što Bog čini i što Bog jeste može se pronaći u Svetinji. Svetinja predstavlja skladište istine. Pavle jasno stavlja do znanja da je ova tema duboka i da je nikada ne možemo u potpunosti razumeti. „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjeg! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi!“ Rimljanima 11:33.
Ako se Božji putevi nalaze u Svetinji i ako su njegovi putevi nedokučivi, to jednostavno znači da se bavimo temom beskrajne dubine. Na kraju krajeva, celokupna istina o Bogu (Njegovom putu) nalazi se u ovoj sveobuhvatnoj temi. Ovo bi trebalo da nas inspiriše opreznom poniznošću dok proučavamo ovu temu. Bez obzira na to koliko dobro mislili da poznajemo ovu temu uvek postoji još nešto da se nauči.
Svetinja – da li je to samo građevina?
Većinu Adventista reč „Svetinja“ asocira na građevinu. Na Šator od sastanka u pustinji, Solomonov hram ili na hram u Hristovo vreme. Međutim, najučestaliji odgovor je jednostavno nebeska Svetinja. Ovo je najčešća slika na koju asocira reč „Svetinja“ danas. I dok je sve ovo istina, ne smemo zaboraviti da svetinja ukazuje na nešto više od građevine ili fizičke strukture. Govoreći o Novom Jerusalimu, Jovan kaže: „U gradu nisam video hram, jer su njegov hram Gospod Bog Svemoćni, i Jagnje.“ Otkrivenje 21:22.
Ovde hram predstavljaju Otac i Sin. Ipak nije uobičajeno za nas da razmišljamo o Hramu ili Svetinji na ovaj način. Građevina nije sve na šta ukazuje istina o Svetinji. Na kraju krajeva, nisu li Otac i Sin „dom“ svake istine? Tako građevina ili struktura Svetinje predstavlja otkrivenje istinskog hrama – Oca i Sina.
Neko može reći da ovaj stih govori o tome kako će stvari stajati posle greha. Ipak, činjenica da se Bog ne menja pokazuje nam da su Otac i Sin predstavljali hram čak i pre nego što je greh ušao u univerzum. Božja namera prilikom stvaranja moralnih bića je bila da oni budu minijaturni hram ispunjen Njegovim prisustvom. Ovo se jasno videlo u stvaranju ljudskog roda po obličju Oca i Sina – da ljudi budu prebivalište Oca i Sina.
Ljudski hram zauzet
Čovek je bio stvoren odenut u svetlost, baš kao Bog. „Ogrnuo si se svetlošću kao plaštom, razapeo si nebesa kao šator.“ Psalmi 104:2. Ova svetlost je predstavljala spoljašnju fizičku manifestaciju unutrašnje duhovne realnosti. Čovek je bio hram u kome je Bog prebivao. Prilikom tragičnog pada čovečanstva vidimo da je svetlost nestala. „Tada je žena videla da je plod sa drveta dobar za jelo, da je primamljiv i požudan za oči i za sticanje spoznaje. Zato ga je uzela i okusila ga. Posle je dala i svom mužu, kad je bio s njom, pa je i on okusio. Tada su im se otvorile oči i shvatili su da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pokrivala za bedra.“ 1. Mojsijeva 1:6-7.
Njihov duhovni gubitak se sada manifestovao njihovim fizičkim gubitkom odeće od svetlosti. Svetlost je nestala kada su Adam i Eva probali plod. Adam je bio glava čovečanstva i njegovom padom čitavo čovečanstvo je palo. Kao posledica toga čovečanstvo je prestalo da bude mesto Božjeg prebivanja. Ovo je označavao gubitak svetlosti . Neko je zauzeo hram čovečanstva. Povezanost između unutrašnjih duhovnih i spoljašnjih fizičkih aspekata jasno se vide u ovoj priči. Duhovni gubitak dolazi prvi (odluka da se jede plod sa drveta) a nakon toga sledeći spoljašnja fizička manifestacija (gubitak svetlosti) koja odražava unutrašnji gubitak. Na isti način, obnavljanje hrama čovečanstva mora početi na unutrašnjem duhovnom nivou (promena uma) kako bi kasnije usledila fizička manifestacija (plodovi obraćenja do konačnog proslavljenja).
Ljudski hram nije napušten
Bog je imao veoma skupocen plan kojim je mogao da obnovi čovečanstvo kako bi ono ponovo moglo postati hram u kome On prebiva. Šator u pustinji koji je bio dat Mojsiju ukazuje na Božji plan i nameru da obnovi hram čovečanstva. Stoga proučavanje svetilišta i usvajanje doktrina o svetilištu predstavljaju način na koji će Bog povratiti izgubljeni hram kako bi ponovo mogao u njemu da prebiva. Ovo je suština doktrine o Svetinji. Baš kao i Jevreji koji su se fokusirali na hram i žrtve, a ispustili iz vida Gospodara hrama, tako i mi imamo sklonost ka tome da se fokusiramo na građevinu i na stvari u njoj i da propustimo njihovo konačno usvajanje. Postoji lažan osećaj sigurnosti u razmišljanju „bezbedan sam zato što verujem u doktrinu o Svetinji (građevinu na nebu).“ Ovo unižava istinu o velikoj Svetinji na nivo obične doktrinarne teorije. Božji plan je da nas obnovi duhovno i fizički, a ne samo da nam da doktrinu o građevini na nebu. Ovo obnavljanje može obaviti samo jedna osoba. To je osoba koja je inicijalno izradila hram. „Jer Bog koji je rekao da iz tame zasja svetlost, obasjao je naša srca da nam da svetlost slave Božje u licu Isusa Hrista.“ 2. Korinćanima 4:6.
Samo Hrist može upaliti svetlost Božje slave u hramu duše zamračene grehom. Hristova misija na zemlji otkriva njegovu nameru u veoma slikovitom događaju. „Načinivši bič od konopaca, sve ih je isterao iz hrama zajedno s ovcama i govedima, i prosuo je novac menjačima novca i isprevrtao im stolove. I rekao je onima koji su prodavali golubove: „Nosite to odavde! Ne činite od doma mog Oca kuću trgovačku!” Jovan 2:15-16. Čišćenjem hrama u Jerusalimu od pohlepnih trgovaca Hrist je objavio svoju misiju čišćenja hrama srca od zle sebičnosti koja tamo vlada. Hram u Jerusalimu je predstavljao sliku ljudskog srca.
Hrist je još jednom učinio istu stvar na kraju svoje službe na zemlji. „Isus uđe u Hram, istera sve koji su onde kupovali i prodavali i isprevrta stolove menjačima novca, a prodavcima golubova klupe. „Zapisano je”, reče im, „‘Moj dom će se zvati dom molitve, a vi od njega pravite ‘razbojničku jazbinu’!” U Hramu su mu prilazili slepi i hromi, i on ih izleči.“ Matej 21:12-14.
Da li ste se ikada pitali zašto je Hrist ponovo učinio istu stvar? To nam pokazuje da Hrist ne odustaje brzo od svog dela čišćenja svetinje srca. Nakon što nas Hrist očisti mi možemo ponovo pasti i napuniti svoje srce smećem, ali nas On može ponovo očistiti. Ako ponovo upadnete u greh On vas može ponovo obnoviti. On je milostivi Spasitelj.
Druga značajna stvar koju smo naučili iz ove priče je da samo Hrist može očistiti hram. Mi ne vidimo da On poverava neke zadatke svojim učenicima. On nije rekao Petru da se postara za prodavce golubova, sa Andreji da se postara za prodavce ovaca. On je sam obavio celokupan posao – oba puta. Ovo samo govori o tome ko jedino može očistiti hram duše. Hrist ne poverava taj zadatak bilo kome drugom.
Obnovljenje
Hristova misija na zemlji je bila da obnovi izgubljeno čovečanstvo. „Ovo rekavši, dunuo je i rekao im: „Primite Sveti Duh.“ Jovan 20:22. Ovaj stih je u paraleli sa stvaranjem Adama kada je Hrist udahnuo u njegove nozdrve dah života. Kao što je Hrist udahnuo život u ljudsku porodicu (Adama), sada kao drugi Adam, On udahnjuje novi život u ljudsku porodicu. Ovo obnavljanje života takođe obuhvata obnavljanje ispravnog Hristovog položaja kao onog koji naseljava obnovljeni hram.
„Zato je u svemu morao da postane poput svoje braće, da bude milosrdan i veran kao prvosveštenik u Božjoj službi, kako bi prineo žrtvu pomirenja za grehe naroda.“ Jevrejima 2:17.
Hrist je Prvosveštenik ne samo Hrama na nebu, već On mora biti i Prvosveštenik obnovljenog hrama duše. Zato je učinjen nalik Svojoj braći. Hrist obavlja dvostruki posao na nebu i na zemlji. Mi imamo samo jednog sveštenika Hrista i on mora biti Prvosveštenik svakog hrama. Svrha rada u nebeskoj Svetinji je da obezbedi obnovu hrama ljudske duše. Bila bi prava tragedija za nas da se čvrsto držimo doktrine o Svetinji verujući da je Hrist naš Prvosveštenik na nebu, a da se u isto vreme držimo teologije koje uči da on nije Prvosveštenik Njegovog hrama na zemlji (Njegove crkve/zajednice). Možemo sa užasom gledati na nekoga ko negira istinu o nebeskoj Svetinji, dok u isto vreme mi možemo zastupati nešto što nije ništa manje užasavajuće – da je Hrist poverio delo čišćenja duše nekom drugom! Nije važno ko je taj neko drugi – ako je to bilo ko osim Hrista Lično, onda se nalazimo u tužnoj obmani. Ovo je jedan od problema teorije o Trojstvu. Ona nas primorava da verujemo da je Hrist poverio delo na zemlji nekom drugom – nekome pod imenom „Bog Sveti Duh.“ Nije važno koliko čvrsto možemo verovati u građevinu na nebu, naše doktrine o Svetinji su bezvredne osim ukoliko je Hrist lično Prvosveštenik svakog hrama koji postoji! Dakle, postavlja se pitanje, ko je vaš prvosveštenik u hramu duše? Da li je to zaista Hrist ili neko drugi?
Samo Hrist
„Jer svaki prvosveštenik koji je uzet od ljudi, postavljen je da za ljude vrši Božju službu: da prinosi darove i žrtve za grehe.“ Jevrejima 5:1.
Samo Hrist je kvalifikovan da bude naš Prvosveštenik, jer je samo On izabran između ljudi. Da li je bilo ko drugi došao sa neba i latio se čovečanstva? Svakako ne. Stoga, nudimo Hristu najveće uvrede kada pretpostavljamo, insinuiramo ili otvoreno učimo da postoji drugi prvosveštenik koji deluje među ljudima u hramu na zemlji. Mi Hristu oduzimamo čast kada Njegovo delo pripisujemo nekom drugom. Zato smo opomenuti: „Zato, braćo sveta, učesnici u nebeskom pozivu, pažljivo razmotrite onoga koga priznajemo za apostola i prvosveštenika – Hrista Isusa.“ Jevrejima 3:1.
Treba da Ga smatramo za našeg Prvosveštenika – u svakom hramu! Ovo se naročito primenjuje na delo koje On obavlja ovde na zemlji, ne samo na nebu! Čišćenje Svetinje na nebu treba da ide paralelno sa čišćenjem svetinje na zemlji i postoji samo jedna osoba u univerzumu koja može da obavi ovo delo. Smatrajmo ga zaista za ono što On jeste, razmišljajmo i budimo promenjeni onim što On čini. Kolektivni hram na zemlji (crkva/zajednica) čiji je Hrist Prvosveštenik mora da se očisti zajedno sa nebeskom svetinjom čiji je Hrist takođe Prvosveštenik. Tužno je ako prihvatimo teologiju koja zamenjuje Hrista kao onoga koji može očistiti hram duše. Tužna je nedoslednost prihvatiti Njegovo delo i ulogu na nebu, a u isto vreme negirati i odbacivati njegovu ulogu i delo na zemlji.
Da li je vaš hram čist?
Baš kao što je bilo očigledno kada je Hrist čistio Hram u Jerusalimu, takođe mora biti očigledno kada Hrist čisti hram vaše duše. Možemo osetiti sigurnost u verovanju da je Hrist zaista Prvosveštenik u našem hramu duše (poznavanjem istine o Bogu), ali ukoliko se plod njegovog delovanja ne manifestuje u našem hramu, onda naše verovanje nema preveliki značaj. Hrist je uklonio trgovce i lopove iz hrama i ljudi su ulazili i bolesni su bivali izlečeni. Da li su svi „trgovci“ i „lopovi“ uklonjeni iz vašeg hrama? Mogu li drugi ljudi videti Njegovo delovanje u vašem životu? Ovo je istinska svrha usvajanja istine o Svetinji. U suprotnom, sve što imamo je suva i beživotna teorija.
„Tada sam začuo snažan glas sa Neba kako govori: „Evo Božjeg šatora među ljudima! Bog će prebivati među njima i oni će biti njegov narod i sam Bog biće s njima, [i biti] njihov Bog.“ Otkrivenje 21:3.
Evo krajnje realizacije doktrine o Svetinji. Ovo se jednog dana može dogoditi nama ukoliko Hrist bude prebivao u našem srcu već danas. Plodovi Hristovog delovanja nisu sukob, neprijateljstvo i otuđenje. Nije ni rasprava ni ubeđivanje. Nije ni doktrinarna superiornost, ni ponos mišljenja. Ovo su plodovi sebičnosti koji su okupirali Hristovo mesto. Molim se za to da učinite Hrista svojim Prvosveštenikom i da se oslonite na Njegovo obećanje danas „U kome je cela građevina skladno povezana i izrasta u sveti Gospodnji hram U Hristu i vi se ugrađujete u građevinu u kojoj Bog prebiva Duhom.“ Efescima 2:21-22
