„Kad se krstio, Isus odmah izađe iz vode, a nebesa se otvoriše i on ugleda Božijeg Duha kako silazi kao golub i spušta se na njega. A glas sa neba reče: „Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji!”“ Matej 3:16,17
Prigovor onih koji veruju u Trojstvo na ovaj stih: Na Hristovom krštenju vidimo Oca koji govori sa neba, Hrista na zemlji, a Svetog Duha koji silazi u obliku goluba. Zar ovo ne dokazuje prisustvo tri različite ličnosti ili Trojstvo?
Odgovor: Ako ne budemo ništa dodavali Pismu nećemo biti zbunjeni. Evo izveštaja o ovome onako kako je zabeležen u sva četiri jevanđelja:
Matej 3:16 „Kad se krstio, Isus odmah izađe iz vode, a nebesa se otvoriše i on ugleda Božjeg Duha kako silazi kao golub i spušta se na njega.“
Marko 1:10 „I odmah, dok je izlazio iz vode, video je kako se razdvajaju nebesa i kako Duh, kao golub, silazi na njega.“
Luka 3:21,22 „Kad se sav narod krstio, krstio se i Isus. I dok se molio, otvorilo se nebo i Sveti Duh je sišao na njega u telesnom obliku kao golub, i s neba se začuo glas: „Ti si moj Sin, voljeni, ti si po mojoj volji.”
Jovan 1:32 „Jovan je još posvedočio: „Video sam kako Duh kao golub silazi s neba i (to) ostaje na njemu.“
Nekoliko činjenica koje smo naučili iz ovih izveštaja:
- To je Božji Duh. To je bio nečiji Duh, naime Božji.
- Silazak Duha je bio poput silaska goluba.
- Oblik Duha je bio kao oblik goluba.
- Jovan je ukazujući na Duha upotrebio zamenicu srednjeg roda „to.“
Da li ove činjenice podupiru zaključak da je Sveti Duh neka druga ličnost, različita od Boga? Jovan svakako ne bi upotrebio zamenicu srednjeg roda da ukaže na božansko Biće. Bog zapravo poseduje Svetog Duha (to je Božji Duh).
Ono što se dogodilo na krštenju predstavljalo je direktno ispunjenje onoga što je Bog prorokovao preko Isaije:
Isaija 61:1 „Duh GOSPODA na meni je, jer me je Gospod pomazao da objavim dobru vest krotkima. Poslao me je da zavijem rane onima koji su slomljenog srca, da objavim slobodu zarobljenima i izlazak iz tame zatvorenima…“
Isus je citirao ove reči nakon iskustva u pustinji (Luka 4:18). One su predstavljale direktno ispunjenje proročanstva iz Starog Zaveta, u pogledu silaska Duha:
Isaija 11:2 „Na njemu će počivati Gospodnji Duh, Duh mudrosti i razboritosti, Duh saveta i sile, Duh znanja i straha od Gospoda.“
Isaija 42:1 „Evo mog sluge, koga podupirem, izabranika moga, koji je po volji duše moje. Na njega sam stavio svoj Duh, i on će narodima doneti pravdu…“
Za svakog poštenog i iskrenog čitaoca ovo je veoma jasna i jednostavna činjenica. Sveti Duh je Duh Gospoda, Njegov sopstveni Duh, a ne neko drugi koji nosi ime „Duh Gospoda.“ Mnogi pogrešno veruju da su „Gospodnji Duh,“ „Božji Duh,“ „Sveti Duh“ imena. Nisu. Ta imena zapravo opisuju čiji je to Duh i kakav je to Duh. Duh pripada GOSPODU i Duh je svet zato što pripada nekome ko je svet.
Zato je Isus mogao reći:
Jovan 10:37,38 „Ako ne činim dela svog Oca, nemojte mi verovati. Ali ako ih činim, ako i ne verujete meni, verujte delima, da spoznate i da znate da je Otac u meni i ja u njemu.”
Kako je Otac bio u Hristu?
Odgovor se nalazi u svim gore navedenim stihovima. Otac je bio u Isusu Svojim Duhom. A tako će i Isus biti u nama (Jovan 14:20), Svojim Duhom.
