U čemu je značaj Deset zapovesti? Da li su one ukinute kada su nas dovele do Hrista? Znamo da je „služba“ ili sistem uprave zasnovan na Deset zapovesti ukinut (2. Korinćanima 3:11-13), ali da li ovo znači da su samih Deset zapovesti ukinute? Apsolutno, ne!
„Da li mi onda ukidamo Zakon kroz veru? Nipošto! Naprotiv, mi podupiremo Zakon.“ (Rimljanima 3:31)
Kada je Bog dao zapovesti Izraelu imao je na umu dva cilja. Prvo, želeo je da postanu svesni svog pravog stanja kako bi mogli uvideti koliko je greh duboko integrisan u njihovu prirodu (Rimljanima 7:10, 5:20), kako bi tražili lek (Galatima 3:24). Drugo, želeo je da obuzda njihovo prirodno grešno ponašanje i time ih sačuva da ne postanu potpuno izopačeni na svom životnom putu (Galatima 3:19).
Da li im je Bog dao veštački ili lažni standard pravednosti da ih osvedoči o grehu i da im pokaže kako bi On želeo da oni žive? Da li je Bog rekao „ovo je put pravednosti“ iako ono što im je dao nije bilo istinski opis pravednosti? Naravno da ne!
Deset zapovesti ispisanih na kamenu nisu izražavale dublja značenja Božjeg zakona. Isus nam je pokazao da je značenje zapovesti mnogo dublje nego što je to rečima izraženo (Matej 5:20-28). Deset zapovesti su možda bile ograničene u svom izražavanju istine, ali i pored toga su bile istinite. Zapazite Pavlove reči:
„Svestan toga da zakon nije namenjen pravedniku, nego bezakonicima i nepokornima, bezbožnima i grešnima, nevernima i onima koji skrnave ono što je sveto, ubicama očeva, majki i drugih ljudi, bludnicima, muškarcima koji ležu s muškarcima, trgovcima ljudima, lažovima, onima koji se lažno zaklinju, i svima drugima koji čine ono što se suproti zdravom učenju.“ (1:Timoteju 1:9-10)
Pavle ne uči da je zakon ukinut. Postoje ljudi kojima je još uvek potreban zakon. To su nepokorni, bezbožni… Njima je i dalje potrebno da zakon upravlja njima kako bi se sprečila otvorena manifestacija groznog greha i kako bi postali svesni svog pravog stanja. Oni još uvek nisu došli Hristu tako da im je još uvek potreban staratelj.
Ali zakon nije načinjen za „pravednog čoveka.“ Zašto nije? Zbog toga što primanjem Hristove pravednosti, pravedan čovek je po prirodi u harmoniji sa zakonom. On je stekao pravednost koja je cilj zakona i stekao ju je bez zakona (Rimljanima 3:21). Zakon je odradio svoj posao kada ga je doveo do Hrista, ali sada on nije više u zajednici sa zakonom već u zajednici sa Hristom. Pa ipak, sve što je zakon zahtevao predstavljeno je u Hristu jer je On živi zakon i čovek koji je istinski stekao Hristovu pravednost živeće u savršenoj harmoniji sa zakonom (Rimljanima 8:4; 3:31; 1.Jovanova 2:6).
Bog nije rekao grešniku, „evo Deset zapovesti, one ti pokazuju kako moraš da se ponašaš.“ Ali onda kada je grešnik pronašao Hrista, On mu kaže „sada se od tebe više ne zahteva da se ponašaš na isti način.“ Ne. To navodno znači da kada je čovek grešnik, Bog održava određeni standard ponašanja pred njim (Deset zapovesti), i govori mu da je kriv ako ne bude poslušan, ali čim osoba postane hrišćanin, onda ono što je bilo pogrešno za grešnika (kršenje Deset zapovesti) više nije pogrešno za hrišćanina. Ali ovo je ludost. Ako je Bog rekao da je nešto loše dok sam bio grešnik (kršenje Deset zapovesti), onda je to i dalje loše i kada sam svet. Razlika je u tome što sam kao grešnik pokušavao da budem poslušan pravilima, ali se moja priroda tome suprotstavljala. Sada sam u Hristu, i Njegova priroda je moja priroda.
Čitav moj život je izražavanje Hrista. Ne trebaju mi pravila da zahtevaju od mene da živim pravedno. U Njemu, to je moj normalan način života.
