Počeo bih ovaj tekst sa jednom lutkom. Ne, nije ona lutka za devojčice na koju bi većina ljudi pomislilo. Radi se o drugačijoj vrsti lutke, tačnije o stadijumu. Svako od nas je uživao u divnom koloritu boja jednog dnevnog leptira. U njegovom letu, u njegovoj igri i dodiru sa cvetom, u njegovoj nežnosti kada bi stao na našu ruku, u živosti njegovoj…. Divno, zar ne? Neki leptiri žive samo jedan dan i taj dan je njihova večnost. Tog jednog dana su dali boju ovom svetu, tog jednog dana su obradovali dete ili raznežili srce jedne odrasle osobe.
Ali, nisu uvek bili tako živi. I nisu uvek bili tako lepi.
Razviće leptira počinje od momenta oplodnje i polaganja jaja, a završava se pojavom polno zrelog imaga, odnosno poslednjeg stadijuma u njegovom razviću, i na kraju njegovom smrću. Najveći broj leptira ima četiri razvojna stadijuma (jaje, larva, lutka, imago). Najduži proces razvića je stadijum larve ili gusenice (gde u nekim slučajevima to može da traje godinama). Stadijum lutke postoji samo kod vrsta sa potpunim preobražajem. Kod ovih vrsta, larve posle završenog razvića prelaze u stanje mirovanja, i tada u njima dolazi do značajnih morfoloških i anatomskih promena. Pod dejstvom posebnih hormona počinju se razvijati organi odraslih insekata. S obzirom da lutka ima skoro sve organe odraslog insekta, ovaj stadijum se može nazvati početnim stadijumom imaga. Razviće lutke odnosno preobražaj larve u lutku traje relativno kratko (15 do 20 dana). Na kraju, iz lutke, odnosno košuljice, izlazi prelepi leptir. I taj leptir (određena vrsta) živi samo jedan dan.
Možda su vam ovi reči iz biologije leptira bili pomalo dosadni, jer kakve to veze ima sa nama i sa jevanđeljem? Ali, ima, i te kako! Kroz primer jednog malenog i krhkog leptira, Bog je dao sliku o Njemu i ljudima koji su od Njega.
„Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko odozgo ne rodi, ne može videti Božje kraljevstvo.” Jovan 3:3
Kao što divni leptir izlazi iz svoje košuljice u dan, da ga vidi svet, i živi kratko, tako i čovek koji je rođen od Boga više nije isti, više nije učauren u neprobojnu ljušturu, nego izlazi sa krilima slobode da pokaže svetu lepotu duha koji je primio od Boga, da pokaže karakter Božji koji se oslikava u nežnom pristupu. Više nije grub, odbojan i nepristupačan.
Mogao bih stadijum larve uporediti sa stadijumom života kada čovek pokušava da svojom pravednošću menja sebe i svet oko njega. A, zapravo, niti menja svet, niti sebe, osuđen na borbu sa vetrenjačama. Novi čovek više ne osuđuje druge, već ljudima prilazi nežno. Košulja teškog čoveka, košulja samopravednosti, samosažaljenja i osude je odbačena. Novi čovek je dobio krila leptira. Krila slobode u Duhu. Nekada je taj čovek ostavljao rane i bol za sobom. Grubi dodir kandži zamenio je nežni treptaj krila na duši druge osobe. Koliko smo se borili, koliko smo se mučili, koliko su nam trajali razvojni procesi kao u stadijumu larve? Pet, deset, trideset, pedeset ili više godina? Koliko je Bogu potrebno da nas iz stadijuma lutke izvede u život?
„Isuse, Gospode, seti me se kad dođeš u svoje kraljevstvo. A Isus mu reče: „Zaista, kažem ti danas, bićeš sa mnom u raju.” Luka 23:42-43
Koliko je bilo potrebno razbojniku na krstu da iz smrti pređe u život? Za njega je čak i vreme prestalo da radi. Bilo je dovoljno samo da svoju smrt i svoje poslednje čase života i nadu preda Hristu. I ovo je bilo dovoljno. Na krstu se rodio novi leptir. Tom nekadašnjem grubom i nasilnom čoveku dovoljan je bio samo uzdah i pogled ka Hristu sa rečima da ga se seti u svom Kraljevstvu. Iako je ubrzo nakon toga umro na krstu, mi o njemu pričamo i sada. Jedan dah vere jednak je hiljadama godina nade u pravi život, za milione ljudi.
Kao što leptir može živeti samo jedan dan, i u danu kada izađe iz košuljice za njega nastupa večnost, tako i u životu čoveka nastupa večnost onog časa kada poveruje u Spasitelja Isusa Hrista, makar ta večnost trajala jedan dan, jedan čas ili jedan minut.
Prijatelju, dok čitaš ove reči seti se da je za tebe pripremljeno Kraljevstvo koje te čeka od davnina, a novi život koji si dobio ili ćeš dobiti, ako to želiš, već sada, samo je dokaz tebi i svetu, da te Bog voli i da te je odavno zavoleo. Budi slobodan, leti u dan, javljajući svetu da Otac nežnim dodirom želi da dodirne svačiju dušu, nenametljivo, poput dodira krila malenog leptira.
