U literaturi, u mnogim knjigama u proznim tekstovima i pesmama dosta se pisalo o ljubavi. To je neiscrpna tema o kojoj se i danas dosta govori i priča. To je najvažnija tema u ljudskom životu. Evo šta nam kaže apostol Pavle o ljubavi:
1. Korinćanima (13:1-8)
1 „Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.
2 I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
3 I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.
4 Ljubav dugo trpi, milokrvna je: ljubav ne zavidi, ljubav se ne veliča, ne nadima se,
5 ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,
6 ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
7 sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
8 Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.“
I Biblija (Reč Božija) nam kaže da je ljubav najvažnija u životu! Apostol Pavle ovde govori o Božanskoj „agape“ ljubavi. Vernici koji su otvorili svoje srce za Hrista, tako da Hrist živi u njima (Sveti Duh), odnosno oni koji su se nanovo rodili, imaju u sebi „agape“ ljubav.
Božija i ljudska ljubav
Pisci Novog zaveta pisali su svoja Jevanđelja na grčkom jeziku i imali su na raspolaganju četiri reči koje označavaju ljubav. To su sledeće reči: storge, filos, eros i agape. Oni su upotrebljavali samo dve reči: filos (ljudska ljubav) i agape (Božija ljubav). Grci su za ljudsku ljubav najviše upotrebljavali reč eros. To je reč koja označava najuzvišeniju ljudsku ljubav, pogotovu između muškarca i žene. Po filozofu Platonu koji je dao poseban značaj toj reči, ona se zove i platonska ljubav.
Paradoksalno zvuči, ali ljudska ljubav razdvaja čoveka i Boga, jer je ljudska ljubav promenjiva i nepouzdana, sebična i uslovna. Kasnije ćemo videti da nas ljudska ljubav ne može spojiti sa Bogom, samo nas Hristova ljubav (agape) može povezati sa Bogom. (Galatima 2,20).
Razgovor vaskrslog Hrista sa apostolom Petrom:
Jovan (21,15-17)
15, „A kad obedovaše reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin! Ljubiš li me većma nego ovi? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi Jaganjce moje.
16. „Reče mu opet drugom: Simone Jonin! Ljubiš li me? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje.
17. „Reče mu trećom: Simone Jonin! Ljubiš li me? A Petar posta žalostan što mu reče trećom: Ljubiš li me? I reče Mu: Gospode! Ti sve znaš, Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje.
Na prvi pogled ovo je nerazumljiv dijalog između Isusa i apostola Petra, zato što naš jezik ima samo jednu reč za ljubav, za razliku od grčkog. U tom slučaju prevod, bez obzira koliko je dobar, ne odgovara suštini originalnog teksta. Prvi i drugi put Isus pita Petra da li ga ljubi upotrebljavajući reč „agape“, sa ljubavlju koja nikad neće prestati. Petar odgovara da ga voli upotrebljavajući reč „filos“. Treći puta Isus ga pita da li ga voli upotrebljavajući reč „filos“. U stvari, Isus pita Petra: „Petre, da li je to jedini oblik ljubavi kojom me ljubiš, jer je to ljudska nepouzdana ljubav i ljubav na koju se niko ne može osloniti“. Nije ni čudo da je posle apostol Petar bio žalostan.
Pre ovog događaja, dan pre nego što će Hrist biti razapet, Isus i apostol Petar imaju dijalog:
Matej (26:34-35) „Reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas, pre nego petao zapeva, tri puta ćeš me se odreći. Reče mu Petar: neću te se odreći makar morao i umreti sa tobom. Tako rekoše i svi učenici.“
Bez obzira na obećanje, apostol Petar, Hristov sledbenik sa najvećim autoritetom od svih Hristovih učenika, tri puta se odrekao Hrista. Posle hapšenja i Hristovog raspeća, Petar i ostali učenici su se razbežali. Odrekli su se svoga Učitelja. Oni su proveli tri godine i šest meseci zajedno. Da li su ljubili svoga Učitelja? Da, ali u ljudskoj ljubavi. Kasnije će svi Hristovi učenici, osim Jude koji Ga je izdao i koji se obesio, dati svoje živote i živeti i ljubiti sa „agape“ ljubavlju svoga i našega Spasitelja.
Kada je Hrist razapet na krstu, posle tri dana Bog Otac Ga je vaskrsao. Četrdeset dana posle vaskrsenja, Hrist se uzneo na Nebo i Otac Mu je vratio slavu, koju je imao pre utelovljenja u punoći svoga (Očevog) Duha. Hrist je tada, na pedeseti dan posle vaskrsenja, sa svojim pobedničkim i vaskrslim životom sa Zemlje u Očevoj sili i slavi ušao u srca svojih učenika, svojih sledbenika. Na taj način se Duh Sveti izlio na učenike i tako su oni verom primili Hristov život i mogli su da čine ono što je Bogu ugodno, volju Božiju i da proslave ime Božije. Bili su u Duhu jedno sa svojim Učiteljom i imali su Hristovu, Božiju, „agape“ ljubav u srcu svome.
Nasuprot ljudskoj ljubavi, koju su imali Hristovi učenici pre izlivanja Svetoga Duha, koja je uslovna, promenjiva i nepouzdana i sebična, postoji Božija ljubav koja je:
a) bezuslovna; ona teče spontano od Boga nezavisno od osećanja naše vrednosti (Rimljanima 5,6-10; Efescima 2,4-6; Titu 3,3-5;)
b) nepromenjiva i pouzdana (Jeremija 31,3; 1.kor 13.8; Jovan 13,1; Efescima 3,17; Rimljanima 8,38-39)
c) nesebična, samopožrtvovana; Hrist je živio tom ljubavlju i tu ljubav pokazao na krstu. Pretrpeo je smrt koja je naša da bismo mi imali život koji je Njegov. Umro je večnom smrću i tako uzeo naše grehe (1. Jovanova 3,5). Svojom smrću pobedio je greh. Smrt je pobedio tako što Ga je Bog Otac vaskrsao iz mrtvih (1. Kor 15,15).
Napad Sotone na „agape“ ljubav i uvođenje lažnih jevanđelja u hrišćanstvo
Bog nas ljubi „agape“ ljubavlju, a i mi trebamo ljubiti Njega i jedni druge, takođe sa „agape“ ljubavlju, a to možemo samo ako je Hristov Duh (Hrist) u nama. Sotona je uveo princip ljubavi prema samom sebi i tako se naš „ego“ uzdiže i drži razdvojene od Boga, jer naše veliko i gordo „ja“ čini nas oholim i egocentričnim i u nama stvara želju da uvek sebe stavljamo u prvi plan.
Sotona (Jezekilj 28,15; Isaija 14,12-14) je uzvisio ljudsku ljubav „eros“ i pokušao da je izjednači sa Božijom ljubavlju „agape“. U hrišćanstvu su se javila učenja u drugom, trećem i četvrtom veku da pisci Biblije nisu dobro poznavali grčki jezik i da su tako upotrebili nejasnu reč „agape“ umesto reči „eros“. Origen je u trećem veku promenio poznati stih iz Biblije: Bog je ljubav (agape) u Bog je ljubav (eros). Avgustin je u četvrtom veku napravio kombinaciju reči „agape“ i „eros“ i zamenio ih sa latinskom reči „karitas“. Ova reč se utemeljila u nekim tradicionalnim crkvama i tako je biblijski stih „Ne ja nego Hrist“ (Galatima 2,20) dobio drugo značenje „Ja i Hrist.“
Tako su nastala tri jevanđelja:
1) Jevanđelje zasnovano na ljudskoj ljubavi „eros“. Vernik se uzdiže prema Bogu najvećom svojom ljubavlju „eros“ i tako ostvaruje zajednicu sa Bogom. To je utemeljeno na grčkoj filozofiji. Aristotel je rekao. „Spasenje je kretanje čoveka prema Bogu“. Ako se čovek može sam kretati prema Bogu, onda se može sam i spasiti i Bog mu nije potreban. To jevanđelje je zasnovano na spasenju pomoću ljudskih dela i pomoću ljudske ljubavi „eros“. Čovek se sam spašava udovoljavanjem i prinošenjem žrtava Bogu. To je pagansko učenje. Jevanđelje zasnovano na „eros“ ljubavi je jevanđelje koje nas uči da se spašavamo delima. Ne možemo se opravdati, ako činimo dobra dela uzdižući sebe i svoje veliko i gordo „ja“. Treba da verom uzdižemo Boga, da bismo bili oruđe u Božijim rukama i da tako činimo ono što je Bogu ugodno, da činimo volju Njegovu i da proslavimo ime Njegovo i onda će svaki naš postupak biti dobro delo.
2) Jevanđelje zasnovano na latinskoj reči „karitas“. Vernik treba svojim delima da udovolji Bogu, a kada Bog vidi da se vernik trudi, on će se milošću spustiti na vernika. Bitno je da se vernik trudi, a ostatak će da doda Hrist. U tu zamku upali su Galaćani (Galatima 3,1-3). Ovo je spasenje delima i verom, koje je rasprostranjeno u učenju u većini hrišćanskih crkava. Jevanđelje zasnovano na „karitas“ ljubavi je opravdanje delima i verom.
3) Jevanđelje zasnovano na Božanskoj ljubavi „agape“. Vernik se spašava „agape“ ljubavlju Boga Oca i Njegovog Sina Isusa Hrista.
1. Jovanova (4,10) „Ljubav je u ovome: nismo mi voleli Boga, nego je On voleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe.“
Bog je pokazao „agape“ ljubav prema nama iako mi to nismo zaslužili, jer Ga nismo voleli. Stih je jasan po tom pitanju. Čovek odvojen od Boga ne voli Boga, jer voli grešnu ljudsku prirodu u kojoj živi i u kojoj je rođen.
1. Jovanova (4,14) „A mi smo videli i svedočimo da je Otac poslao svog Sina kao Spasitelja sveta.“
Isusovo Sinaštvo je temelj za razumevanje Božije ljubavi prema čoveku. Evo šta nam jedinorođeni Sin Božiji kaže o ljubavi:
Jovan (15,9-12) „Kao što Otac ljubi mene i ja ljubim vas; ostanite u ljubavi mojoj. Ako zapovesti moje držite, ostaćete u ljubavi mojoj, kao što sam ja održao zapovesti Oca moga i ostao u ljubavi Njegovoj. Ovo sam vam kazao da radost moja u vama ostane i radost vaša da se ispuni. Ovo je zapovest moja: da ljubite jedan drugog kao što ja vas ljubim.“
1. Jovanova (4,16) „…Bog je ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu.“
Ako imamo zajednicu sa Bogom kroz Njegovoga ljubljenoga Sina, tada Bog u nama prebiva i mi u Bogu. Onda možemo ljubiti jedni druge kao što Hrist ljubi nas. To je onda „agape“ Božanska ljubav! Ako imamo Božansku ljubav „agape“ u sebi, onda možemo ljubiti i neprijatelje svoje, blagosiljati one koji nas kunu, moliti se za one koji nas vređaju i gone i činiti dobro onima koji nas mrze (Matej 5:44). Isus je na krstu imao „agape“ ljubav i molio se Ocu nebeskom za one koji ga razapinju:
Luka (23,34) „Oprosti im Oče jer ne znaju šta čine.“
Evo šta kaže apostol Pavle o Božijoj i Hristovoj „agape“ ljubavi:
Rimljanima (8,38-39) „Jer sam uveren da nas ni smrt, ni život,, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni budućnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem.“
