O jednoj se osobini najviše napisalo knjiga, ispričalo govora, naslikalo slika, ispevalo pesama…
Ljudi su pokušavali da na razne načine definišu i opišu nju, koja je naizgled tako nepojmljiva da je treba rastumačiti i svesti na najmanji mogući filozofski nivo poimanja stvari, a sa druge strane tako jednostavno jeftina da se o njoj priča kao da je svako imao ili ima iskustvo življenja sa njom. I gotovo uvek se pokušavalo pronaći objašnjenje o tome šta je ona.
Na tom beskrajnom putu uvek bi za koju reč ili potez četkice ostala nedopisana knjiga, neispevan stih, nedovršen govor ili nenaslikana slika. Ona je postala tajna vekova sa najviše tumačenja i na nebrojeno mnogo načina izrečena – LJUBAV.
U svom angažovanju da se sa što više boja predstavi, čovečanstvo je dobilo tako puno odgovora na pitanje: “Šta je ona”? Na žalost, najveći obmanjivač i falsifikator u istoriji (Lucifer) uspeo je da usmeri ogroman deo čovečanstva na pogrešan put lukavo formulišući pitanje. Još žalosnije je što se na tom širokom putu objašnjavanja Ljubavi našlo današnje takozvano hrišćanstvo.
Postoji jedan problem u celoj ovoj priči oko Ljubavi. Ne možemo pričati o njoj ukoliko ne dođemo na njen izvor i ne otkrijemo njen identitet. Nikada se suštinski nije radilo o tome šta je Ljubav, nego KO JE Ljubav. U Bibliji imamo vrlo jasan, jednostavan odgovor: “Bog je ljubav”.
Prva Jovanova poslanica 4,16: “Bog je ljubav, i ko stoji u ljubavi, stoji u Bogu i Bog stoji u njemu”.
Ono što se danas naziva Ljubavlju samo je nečija ideja o njoj. Pošto je Bog večan i Ljubav je večna. Postoji jedna izreka da je tanka linija između Ljubavi i mržnje. I to je tačno ukoliko se radi o falsifikatu Ljubavi, ali koliko je samo dubok jaz kada govorimo o pravoj, istinskoj Ljubavi. O, koliko je samo Ljubav daleko od mržnje. Ako znamo Božji karakter, onda znamo i kakva je Ljubav.
Prva poslanica Korinćanima 13,4-8: “Ljubav dugo trpi i srdačna je. Ljubav nije zavidna, ne hvali se, ne uzvisuje se, ne ponaša se nepristojno, ne gleda svoju korist, nije razdražljiva, ne pamti zlo. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikada ne prestaje”…
Ako bi Ljubav prestala i Bog bi prestao da postoji, a to je nemoguće. Ono što prestaje nije od Boga. Takve Ljubavi su ljudske, nestalne. Drugim rečima, sve dok Bog postoji u nečijem životu, odnosno savest, moral itd., preko kojih se, između ostalog, On posredno povezuje sa ljudima, postojaće i Ljubav. Takođe, Bog se ne menja, On je uvek isti.
Psalmi 55,19: “Bog će ih čuti i odgovoriće im – Onaj koji nastava od pre vremena, u kojem nema promena”.
Ljubav, dakle, nije nestalna. Ako volim ljubavlju Božjom onda će moja Ljubav prema bližnjem biti ista juče, danas, sutra i za nebrojeno godina. Neće doći do promene. Nagla promena ponašanja u odnosu na druge prema kojima smo imali naklonost nesvojstvena je Ljubavi. Takvu osobu vetrovi ljuljaju tamo-amo, i njeno raspoloženje prema drugoj osobi zavisi od njenih trenutnih osećanja, okolnosti ili drugih ljudi. Takva osoba nije upoznala ljubav Hristovu na ličnom, već na literarnom nivou. Apsolutno, jedini uzrok tome je čovek sam, odnosno sebično Ja u njemu, koje će se postojano hraniti kao tumor ukoliko se osoba ne okrene ka Izvoru ljubavi i dopusti da Hristov život, obilan Ljubavlju, preplavi srce i um osobe. Ljudska je Ljubav nestalna, slatkorečiva i sebična, ali to ne znači da mora uvek tako biti. Postoji istinska, živa i postojana Ljubav, koja je od Oca, i On je daje u izobilju, samo je potrebno da je primetimo i dopustimo da ona deluje na nas na beskrajno mnogo načina. Bog je tu, ispred vrata naših srca i čeka da mu otvorimo. Potreban je samo jedan korak, jedna molitva, jedan uzdah vere. I premda će se naše sebično Ja buniti protiv toga, mi apsolutno u svakom trenutku imamo mogućnost da odlučimo. Već danas, već sada, dragi čitaoče, dok čitaš ove retke, ti možeš, ako hoćeš, da dopustiš Izvoru ljubavi da menja tvoje srce. Umesto prolaznog, sebičnog i smrtnog srca dobićeš srce koje voli Ljubavlju večnom, bez kalkulisanja i promene. Takvo, promenjeno srce, biće podstaknuto da izgovori reči:
“Zahvaljujte Gospodu, jer je dobar, jer večna je ljubav njegova”. (1. Knjiga dnevnika 16:34)
