Božja namera za čoveka se nije promenila. Uvek je bila i uvek će biti da čovek treba da primi život kroz Njegovog Sina. Načelo na kojem se zasniva postojanje čitavog univerzuma je da je u Hristu blagosloveno sve što je stvoreno. Pod istim načelom ili obećanjem Bog je stvorio čoveka sa namerom da ga održi. Pod istim načelom Bog namerava da spasi čoveka od greha. Adam je bio stvoren pravedan sa Božjim životom u sebi. Isto je važilo i za anđele; oni su bili stvoreni sa Božjim životom u njima. Ni jedno stvoreno biće nije trebalo da radi da bi zaradilo ovaj život, pravednost i jedinstvo sa Bogom; oni su bili stvoreni sa svim tim. Isto načelo prožima jevanđelje pod Novim savezom. Suština spasenja u Novom savezu je da je u Hristu blagosloven čitav svet. Izgubljeni čovek treba samo da bude u Hristu, u kome je život; on samo treba da veruje u Onoga koga je Otac poslao (Jovan 6:29).
U svojoj poslanici hrišćanima iz Galatije, Pavle je sumirao jevanđelje: „A Pismo je, predvidevši da će Bog ljude iz drugih naroda opravdati verom, unapred objavilo dobru vest Avramu: „U tebi će se blagosloviti svi narodi.” Galatima 3:8
Prilikom prvog čitanja čovek može pomisliti da će svi narodi biti blagosloveni kroz Avrama. Ali ovo nema veze sa istinskim značenjem onoga što je Pavle želeo da kaže. Da, Bog jeste rekao da će u Avramu svi narodi biti blagosloveni, ali jedini način da svet bude blagosloven kroz Avrama je kroz SEME koje je došlo kroz njega (1. Mojsijeva 22:15-18). Zapazite šta Pavle dalje kaže: „A obećanja su bila data Avramu i njegovom potomstvu. Nije rečeno: „I potomstvima”, kao da se odnosi na mnoga, nego kao na jedno: „I tvom potomstvu”, koje je Hristos.“ Galatima 3:16
Drugim rečima, jevanđelje je „u njemu (u Hristu) svi narodi će biti blagosloveni.“ Galatima 3:8.
Svi blagoslovi koji su se ikada mogli dati ljudskom rodu nalaze se u Semenu (Rimljanima 8:32). Tako je bilo pre greha, tako je i sada; ništa se nije promenilo. Sa ovim na umu voleo bih da zapazite kako Jovan naziva jevanđelje u knjizi Otkrivenje: „I video sam jednog drugog anđela kako leti posred neba noseći večnu dobru vest da je objavi onima koji žive na zemlji – svim narodima i plemenima i jezicima i ljudima.“ Otkrivenje 14:6
Jevanđelje se naziva „večna dobra vest“. Zašto? Iz tog razloga što ovo jevanđelje ili Novi savez, u koji hrišćani veruju i pod kojim žive, ne predstavlja ništa drugo do obećanje ili nameru pod kojom je Bog stvorio i održava ceo univerzum.
Naziva se „večno jevanđelje“ zato što postoji koliko i Bog. Ništa se nije promenilo. Bog je rekao o Sebi: „Ja sam GOSPOD i ne menjam se“ (Malahija 3:6). Njegova namera za čoveka se nije promenila. Načelo na osnovu koga je On izabrao da stvori univerzum i na osnovu koga je On odabrao da univerzum funkcioniše, nikada se nije promenio.
Jevanđelje u koje mi verujemo i koje propovedamo je „večno jevanđelje.“ To je jevanđelje za koje je Isus reko da će biti propovedano po celom svetu pre nego što dođe kraj. Ta izjava potvrđuje da greh nije mogao i ne može da promeni Božju nameru. To je izjava koja potvrđuje da Sotona nije pobedio; da njegova mržnja prema Bogu nikada ne može da nadvlada Božju ljubav prema čoveku.
Jevanđelje predstavlja objavu da ljubav pobeđuje mržnju i dobro pobeđuje zlo. Ono nam pokazuje da je Bog kroz Njegovog Sina – Obećano Seme – zdrobio glavu zmiji. To je objava da ništa ne može da promeni Božju ljubav prema Njegovim stvorenjima. To je objava da: „Jer uveren sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni vlasti, ni ovo što je sada, ni ono što će doći, ni sile, ni visina, ni dubina, ni bilo šta drugo što je stvoreno, ne može rastaviti od Božje ljubavi koja je u Hristu Isusu, našem Gospodu.“ Rimljanima 8:38-39
Božja ljubav, manifestovana i data u Isus Hristu, nalazi se u načelu po kome funkcioniše čitav univerzum i na osnovu koga ljudski rod jedino može biti spasen, a to je da su u Hristu blagosloveni svi narodi i sva stvorenja.
Kada shvatimo jevanđelje kao što je predstavljeno u Bibliji, videćemo Božju ljubav koja je data palom čoveku na isti način kao što mu je bila data pre pada u greh. Onda ćemo razumeti da nas je Bog istinski voleo „ljubavlju večnom“ (Jeremija 31:3). Božja ljubav prema čoveku se nikada nije promenila. Greh je promenio čovekov stav prema Bogu. Greh je promenio čovekovo srce i njegovu ljubav prema Bogu, ali greh nikada nije mogao da promeni Božju ljubav prema čoveku.
Biblija nam kaže: „A Bog nam je pokazao svoju ljubav tako što je Hristos, dok smo još bili grešnici, umro za nas….. Jer ako smo, dok smo još bili neprijatelji, bili pomireni s Bogom smrću njegovog Sina, koliko ćemo više sada, kad smo pomireni, biti spaseni njegovim životom.“ Rimljanima 5:8-10
Još dok smo bili grešnici i mrzeli Boga, On nas je pomirio sa Sobom smrću Svog Sina. U Svom Sinu, Bog je došao do nas, tamo gde smo bili, i učinio za nas ono što mi sami nismo mogli učiniti za sebe. Zapazite šta Biblija kaže:
„On nas je spasao i pozvao nas svetim pozivom, ne zbog naših dela, već zbog svoje namere i blagodati, koja nam je pre merljivih vremena data u Hristu Isusu, a objavljena je sada kad se pojavio naš Spasitelj, Hristos Isus, koji je ukinuo smrt, a obasjao život i neraspadljivost posredstvom dobre vesti.“ 2. Timoteju 1:9-10
Ova Božja namera da spasi čoveka nije se manifestovala sve „dok se nije pojavio naš Spasitelj Hrist Isus.“ Tek tada je večno jevanđelje bilo u potpunosti shvaćeno. Onda su život i besmrtnost bili obasjani svetlošću. Kroz pojavljivanje Isusa kao čoveka – Njegov život, smrt i vaskrsenje – večno jevanđelje, koje je bilo večna Božja namera za čoveka, bilo je izneto na svetlost. I sada, sa ove strane krsta, Bog je otkrio misteriju koja je bila čuvana u tajnosti od postanka sveta (Efescima 3:9-11). A to je Hrist u nama, nada slave (Kološanima 1:27).
