„Jer će doći vreme kada ljudi neće podnositi zdrave nauke, nego će u skladu sa svojim požudama sebi nagomilavati učitelje da im govore što prija njihovim ušima.” (2. Tim. 3:3-4)
Šta je zdrava nauka koju ljudi neće podnositi? Zdrava nauka je Pismo koje je Bog izdahnuo. To je Božja reč. To je Isus Hristos.
Danas je nažalost više onih koji slušaju poruke o antihristu nego o Hristu. Propovedati Božju reč danas nije moderno. Ali mi nismo ni pozvani da budemo moderni, već da budemo u zdravoj nauci i na pravom temelju koji je Hristos.
Za lažne proroke nauka predstavlja najviši autoritet. Ona je kod mnogih zamenila veru u Boga. Odnos prema istini i zabludi bitan je i za duhovno i za mentalno zdravlje i konačno za spasenje. Zato istina zahteva žrtvovanje pale ljudske prirode koju ljudi ne žele lako dati. Oni su skloni raznim oblicima fanatizma i sujeverja. Njihovo sujeverje ih ne obavezuje na bilo kakvu moralnu odgovornost pred bilo čim. Za njih je važnije neko religijsko činjenje i držanje ili nedržanje nego da li je u njihovom srcu gordost, oholost, neiskrenost, amoralnost, licemerstvo koji su im postali stalni životni saputnici.
Pismo kaže “ceo svet leži u vlasti zloga” (1. Jov. 5:19)
Zato nije čudo što ovaj svet odražava duh svog vladara. Najviše što religijozni ljudi mogu da urade to je formalna korekcija svog ponašanja i držanja slova zakona i svojih dela. Ali to nije put čovekovog izbavljenja i spasenja.
Šta je rešenje i kako se zaštititi i spasiti?
U Pismu piše: „Obucite svu Božju opremu da možete da odolite đavoljim lukavstvima. …Držite se dakle. Opašite bedra istinom, obucite oklop pravednosti. Na noge obujte pripravnost (spremnost) koja dolazi od jevanđelja mira. Povrh svega uzmite štit vere kojim ćete moći da ugasite sve plamene strele zloga. Uzmite i kacigu spasenja i mač Duha, koji je Božja reč. …Jer naš rat nije s krvlju i telom, nego s poglavarom i vlastima i s upraviteljima tame ovog sveta, s duhovima pakosti ispod neba.“ (Efe. 6:11.14-17.12)
Ovde se jasno pokazuje da se radi o sukobu duhovne prirode, o sukobu sa palim Luciferom i njegovom vojskom. Zato ova nabrojana Božja oprema ne odnosi se na materijalno oružje. Jer ono ne može da se upotrebi u sukobu protiv palih duhovnih bića. Svi nabrojani Božji vojni elementi opreme imaju duhovno značenje.
Prvi element Božje vojne opreme je istina. Đavo se boji istine zato sto uvek govori laž, i njega jedino istina poražava. Zato smo pozvani da se opašemo istinom. Pojas su nosili vojnici za koji su se kačili potrebni predmeti za borbu. Ali je pitanje šta je istina? Svet danas govori da je istina relativan pojam. Ali hrišćani moraju biti sigurni da znaju istinu. Šta je istina? Istina je Bozja reč, to je Isus Hristos koji je rekao: „Upoznaćete istinu i istina ce vas osloboditi.” Moramo dakle upoznati istinu i biti čvrsti u toj istini. Ali nažalost mnogi hrišćani nisu dovoljno zainteresovani da upoznaju istinu zato će poslati lak đavolov plen. Jer neće znati uzrok svojih problema. Hristos je upravo došao “da razori dela đavoljska” (1. Jov. 3:8)
Opredeljujući se za Isusa i njegovo carstvo postajemo nedohvatljivi za Sotonu. Dalje nam je rečeno da stavimo oklop pravednosti. Kao što je fizički oklop čuvao vitalne organe vojnika jer je pokrivao grudni koš, tako i oklop pravednosti čuva naše srce, naše biće, našu dušu. Ova pravednost nije ljudska pravednost, već je to Hristova pravednost dana od Boga i prihvaćena našom verom. Ona čuva naše biće od napada Sotone. U Pismu piše: „Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život.” (Priče Sol. 4:23)
O kakvom srcu se ovde radi? Ovo se odnosi na duhovno srce što je naša unutrašnjost, i to pokazuje da je to zaista „vitalni duhovni organ“. Bog želi da to srce uvek bude čisto, ponizno, skrušeno.
Car David se molio Bogu: „Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni. Nemoj me odvrgnuti od lica svojega, i Svetoga Duha svojega nemoj uzeti od mene.“ (Psal. 51:19)
Dakle, iz naše unutrasnjosti iz tog našeg duhovnog srca izvire vera ili nevera, blagoslov ili prokletstvo, spasenje ili smrt. U Pismu piše: „Još reče: što izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; Jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, hula na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.“ (Mar. 7:20-23)
Zato apostol Pavle kaže: „Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.“ (Rim. 10:10)
Dakle spasenje ne postižemo svojom snagom, svojim delima, formalnom korekcijom ponašanja, držanjem ovog ili onog dana… nego samo živom verom u Hrista koja izvire iz srca.
„Jer se u njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: pravednik će od vere živ biti.“ (Rim. 1:17)
S toga stavimo na sebe taj oklop pravednosti i bdijmo nad svojim srcem svojom verom, svojim mislima i tako ćemo se zaštititi u duhovnoj borbi od sila tame koja su ispod neba. Dakle, ako je Duh Božji u nama onda smo sinovi i kćeri Božje.
Dalje se govori o pripremi stopala za duhovni sukob. Mi moramo putovati i nositi poruku jevanđelja mira koja je suštinska za spasavanje duša. Propovedanje istinskog jevandjelja prati Božji mir koji nas štiti od obeshrabrenja. Pismo kaže: „Blago mirotvorcima, jer oni će se zvati Božji sinovi.“ (Mat. 5:9)
Dalje se spominje štit vere. Zapravo naša vera je taj zlatni štit. Pavle kaže da veru koristimo kao štit od ognjenih strela. Zato je važno imati snažnu veru u kritičnim situacijama. Sam Hristos je naš primer. On je imao potpuno poverenje u svog Oca i na samrtnom času kazao je: „Oče ne moja nego tvoja volja neka bude.” Dalje se spominje kaciga spasenja. Poznato je da kaciga štiti glavu. U duhovnom smislu ona predstavlja naš um, naše misli. Glava je sedište misli i kada su one skoncetrisane na Hrista koji je garant naseg spasenja, tada glava ne može primiti lažne doktrine i mi smo spašeni.
Na samom kraju spominje se mač Duha. Samo Pismo kaze da je to reč Božja. Ovo oružje, Božje vojne opreme je jedino ofanzivno oružje, u odnosu na sva druga koja su odbrambene prirode. Mač predstavlja silu reči Božje. Ona ne dolazi od formalne poslušnosti same reči Božje. Već od poslušnosti iz srca koja se javlja kao posledica vere. Zato kako je rekao nepoznati autor „uspeh u ratu ne zavisi samo od vojne opreme, nego i od poslušnosti zapovednika.“ U duhovnom smislu nema veće sile ni većeg duhovnog oružja od reči Božje. Kada je Hristos kušan u pustinji uvek se branio rečju Božjom, pozivajući se na nju. Ta ista reč dostupna je i nama ako je koristimo bićemo zaštićeni i izbavljeni. Ta reč je Hristos.
Dakle od presudne je važnosti da obučemo potpunu duhovnu vojnu Božju opremu koja je jedini garant naše pobede i našeg spasenja. S toga se svakodnevno opasajmo istinom Božje reči čitajući Pisma. Neka nam Bog pomogne.
