Podgorica, Crna Gora
www.hriscanskamreza.net
info@hriscanskamreza.net
zdravkovucinic@yahoo.com

Odnos Oca i Sina – Ko je kome autoritet i poglavar?

Jednostavni jezik Biblije predstavlja Boga Oca i Njegovog Sina Isusa Hrista kao dvije različite ličnosti sa jasnim identitetima. U Bibliji nema ni govora da se radi o dvije misteriozne ličnosti Božanstva koje su jednake i da izrazi Otac i Sin predstavljaju samo metafore ili uloge a ne stvarne odnose između njih. Bog je, prema Bibliji, Isusov doslovni Otac, a Isus je doslovni Sin svome Ocu i to nam je objavljeno veoma jasnim rječnikom:

„Jer Bog je toliko volio svijet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko vjeruje u njega ne bude uništen, nego da ima vječni život“ (Jovan 3:16).

„Za nas postoji jedan Bog Otac od koga je sve, i mi u Njemu, i jedan Gospod, Isus Hrist, kroz koga je sve, i mi kroz Njega“ (1. Korinćanima 8:6).

„Neka je blagoslovljen Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista, Otac milosrđa i Bog svake utjehe“ (2. Korinćanima 1:3).

 „Zato savijam kolena pred Ocem našeg Gospoda Isusa Hrista“ (Efescima 3:14).

 „Isus im je odgovorio: Ako ja slavim samog sebe, moja slava nije ništa. Mene proslavlja moj Otac, za koga vi kažete da je vaš Bog, ali ga ne poznajete. A ja ga poznajem“ (Jovan 8:54-55).

 „U to vrijeme Isus reče: Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio malima. Da, Oče, to je postalo ugodno pred tobom“ (Matej 11:25-26).

„Tada im je Isus rekao: Kad bi Bog bio vaš Otac, voljeli biste mene, jer sam ja od Boga došao i sad sam ovdje. Nisam došao sam od sebe, nego me je on poslao“ (Jovan 8:42).

„…Kako biste jednodušno, jednim ustima, slavili Boga i Oca našeg Gospoda Isusa Hrista“ (Rimljanima 15:6).

Jedan, jedini, aposlutni, samopostojeći Bog je Isusov Otac. Njih dvoje nijesu jedan Bog, nego dvije različite ličnosti, oni su Otac i Sin, onako kako nas Biblija obavještava.

Isus dok je bio na Zemlji zaista je govorio o jedinstvenom odnosu koji ima sa Ocem, ali to ne znači da je Bog Trojstvo.

„Ja i Otac jedno smo“ (Jovan 10:30).

Nakon Isusove izjave da su On i Otac jedno Jevreji su uzeli kamenje da Ga kamenuju:

„Pokazao sam vam mnoga dobra djela Oca mog. Za koje me od tih djela kamenujete? Judejci su mu odgovorili: Ne kamenujemo te zbog dobrog djela, nego zbog hule, zato što se ti, premda si čovjek, praviš da si Bog’“ (Jovan 10:32- 33).

Sin Božji se, kao što vidimo, poistovjećivao sa Bogom, ali Njegova jednakost sa Ocem, prema Bibliji, zasnovana je upravo na Njegovom sinaštvu a ne na tome da su On i Otac jedan Bog ili da zajedno čine jednog Boga kako to zagovara nauka o Trojstvu:

„Zato su Judejci još više tražili priliku da ga ubiju, jer ne samo da je po njima kršio Šabat nego je i Boga nazivao svojim Ocem, izjednačavajući se s Bogom“ (Jovan 5:18).

 

Sin je naslednik svega Očevog

Prema Bibliji, Sin Božji je naslednik svega Očevog (Očevog života, prirode-karaktera, autoriteta, vlasti…)

„U ovim poslednjim danima obratio se nama preko Sina, koga je postavio za naslednika svega…“ (Jevrejima 1:2).

„Otac voli Sina i sve je predao u njegove ruke“ (Jovan 3:35).

„Sve što Otac ima moje je“ (Jovan 16:15).

Sin Božji je naslijedio Očev život:

„Jer kao što Otac ima život u sebi, tako je i Sinu dao da ima život u sebi“ (Jovan 5:26).

Sin Božji je naslijedio Očevu prirodu (karakter)  i Sin je Bog po prirodi kao i Otac i onoliko koliko i Otac jer je rođen od Boga Oca. Sin je Božansku prirodu (karakter) naslijedio rođenjem od Oca i Sin je savršeni odraz Očeve prirode (karaktera).

„Koji budući sjajnost Njegove slave i obličje bića Njegovog…“ (Jevrejima 1:3).

„On je slika nevidljivog Boga…“ (Kološanima 1:15).

Na našem ljudskom nivou je slično – sin je ljudsko biće kao i njegov otac/majka i koliko i njegov otac/majka; sin je odraz očeve/majkine prirode; sin je ljudsko biće potpuno kao otac/majka. Sin Božji ima uzrok postojanja u svom Ocu, Bogu, isto kao što ljudski sin ima uzrok postojanja u svom ocu/majki.

Sin Božji je naslijedio Očevo ime, a u Bibliji ime označava i autoritet:

„…I postao je toliko veći od anđela koliko je ime koje je nasledio uzvišenije od njihovog imena“ (Jevrejima 1:4).

Sin Božji je na Zemlju došao u Očevo ime, što znači sa Očevim autoritetom:

„Ja sam došao u ime svog Oca…“ (Jovan 5:43).

Sin Božji je naslijedio svu vlast na Nebu i na Zemlji:

„Tada im Isus priđe i reče: Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji“ (Matej 28:18).

„Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud povjerio Sinu… I dao mu je vlast da sudi…“ (Jovan 5:22.27).

„Gledao sam dalje u noćnim vizijama, kad eno, na oblacima nebeskim dolazio je neko kao sin čovječiji. Bilo mu je dozvoljeno da pristupi Pradavnom i doveli su ga pred njega. Njemu je bila predata vlast, čast i carstvo, da mu služe svi narodi, plemena i jezici“ (Danijel 7:13-14).

Sin Božji se poštuje kao i Otac:

„…Da bi svi poštovali Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslao“ (Jovan 5:23).

 

Ko je kome potčinjen?

Biblija kaže da je Sin Božji potčinjen Bogu Ocu kao što je ljudski sin potčinjen roditeljima.

„A kad kaže da je sve pokoreno, jasno je da je pokoreno sve osim onoga koji mu je sve pokorio. A kad mu sve bude pokoreno, tada će se i sam Sin pokoriti onome koji mu je sve pokorio, da Bog bude sve svima“ (1. Korinćanina 15:27-28).

Biblija je jasna da je Otac iznad Sina i da Otac sve stavlja pod vlast Sina ali sebe ne stavlja pod Sinovu vlast, već autoritet Sina potčinjava sebi tako da bi bio Bog iznad svega i svima.

Biblija kaže za Oca da je glava ili poglavar Hristu:

 „Ali želim da znate da je svakom mužu glava Hristos, a ženi je glava muž, a Hristu je poglavar Bog“ (1. Korinćanima 11:3).

Potčinjenost ili poglavarstvo, u ovom slučaju, pravi razliku između Onoga koji je „izvor“ i od „koga je sve“ (Otac) i Onoga koji potiče „od izvora“ i „kroz koga je sve“ (Sin).

„Za nas postoji jedan Bog Otac od koga je sve, i mi u Njemu, i jedan Gospod, Isus Hrist, kroz koga je sve, i mi kroz Njega“ (1. Korinćanima 8:6).

Isus je bio kategoričan da je Otac – Njegov Bog:

„Isus joj reče: Nemoj me doticati, jer još nisam uzašao k Ocu, nego idi mojoj braći i reci im: Uzlazim k svom Ocu i vašem Ocu, svom Bogu i vašem Bogu“ (Jovan 20:17).

„Oko devet sati povika Isus veoma glasno: Eli, Eli, lama azavtani? („Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“) (Matej 27:46).

„Onoga ko pobijedi učiniću stubom u hramu mog Boga i on više neće izaći odatle. Napisaću na njemu ime mog Boga i ime grada mog Boga, novog Jerusalima koji silazi s neba od mog Boga, i svoje novo ime napisaću na njemu“ (Otkrivenje 3:12).

image_pdfimage_print
10 Jula 2018
Kategorije: Blog, Istina o Bogu