Kruševac, Srbija
www.hriscanskamreza.net
dusan28031992@gmail.com

Osuda

„Zato, dakle, kao što je sagrešenjem jednog na sve ljude došla osuda, tako i pravdom jednog dođe na sve ljude opravdanje života. Jer kao što su neposlušnošću jednog čoveka mnogi postali grešnici, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni.“ (Rim. 5:18,19).

Mnogi ljudi smatraju da je osuda koja je došla na čoveka neka pravna osuda jer je čovek prekršio zakon, što sam i ja nekada mislio i branio to verovanje. Međutim hvala Bogu na njegovoj istini koja oslobađa! O kakvoj se, dakle, osudi radi zapravo? Iz čitavog konteksta 5. poglavlja od 12. stiha pa nadalje vidimo kontrast između dve osobe, Adama i Hrista, i da nas je taj jedan čovek, Adam, doveo u problem a drugi čovek, Hrist, izbavio iz tog problema.

Pavle u 18. i 19. stihu zaključuje svoj argument govoreći da je osuda na nas došla upravo zbog jednog čoveka i tu se odmah može videti da se ne radi o pravnoj osudi jer nije pravedno da ja budem osuđen zbog toga što je Adam sagrešio, kakva bi to onda bila pravda?

Pored toga što mi se nakon što sam čuo istinsko, izvorno jevanđelje stihovi otvaraju u svom pravom svetlu i značenju, sve više uviđam kako Biblija sama odgovara na svoja pitanja, Bog samo čeka vreme kada smo mi spremni da dobijemo odgovor. O kakvoj se onda osudi radi, kakvu to osudu je Adam doneo na nas? Apostol Pavle sam odgovara malo dalje u istoj poslanici.

„Stoga sada nikakva osuđenja nema za one koji su u Hristu Isusu, koji ne hode po telu, već po Duhu. Jer zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio me je zakona greha i smrti.“ (Rim. 8:1,2).

Da li uviđate sada šta je osuda koja je nad čovečanstvom? Ova dva stiha odgovaraju na to pitanje, to je ZAKON greha i smrti! Zakon je nešto što vlada vama, čemu se pokoravate. Osuda koja je na čoveku je sve ono što Pavle govori u Rimljanima 7: zakon greha, greh u meni, hoću da činim dobro a ne mogu… A kako je Hrist uklonio tu osudu iz ljudskog iskustva? Čitamo dalje:

„Budući da je Zakon bio nemoćan, jer je zbog tela bio slab, Bog je, poslavši svog Sina u obličju grešnog tela, za greh osudio greh u telu, da bi se pravedni zahtevi Zakona ispunili na nama koji ne hodimo po telu, nego po Duhu.“ (Rim. 8:3,4).

Hrist je osudio zakon greha tako što je u ljudskom telu ostao savršeno poslušan svom Bogu i Ocu tokom čitavog života, bio je poslušan do smrti, i to smrti na krstu (Fil. 2:8). On je imao sve teža i teža iskušenja ali sve ih je nadvladavao i tako se usavršio. Neko će sad reći: „Nije li on već bio savršen jer je po prirodi bio Bog?“ Jeste, ali morao je da postane savršen u ljudskom telu, kao čovek, jer je čoveku potrebno savršenstvo (Jev. 5:8-10). On je umro grehu! (Rim. 6:10), nije odgovorio na greh (1. Pet. 2:23,24) i uklonio je greh (Dan. 9:24; Jev. 9:28). Zato Isus kaže da je onaj ko ne veruje u Sina Božjeg već osuđen, ta osoba ostaje u životu prvog Adama koji ide u propast (Jovan 3:18; 1. Kor. 15:22).

Slava Bogu što oni koji ga prime i dožive oslobođenje od te osude mogu pouzdano reći da više nisu pod osudom i što mogu u svoje ime citirati ove stihove: Neka je hvala Bogu kroz Isusa Hrista, našeg Gospoda! On nas je izbavio iz vlasti tame i preneo nas u kraljevstvo svog voljenog Sina, u kome imamo iskupljenje krvlju njegovom i oproštaj grehova.“ (Rim. 7:25; Kol. 1:13,14).

image_pdfimage_print
13 Februara 2018