Postoje dva različita Božanska bića o kojima Biblija jasno govori. Ona su lako prepoznatljiva kroz celo Pismo, ali evo nekih primera. Upućujući hrišćanima savet po pitanju jedenja mesa žrtvovanog idolima, apostol Pavle je rekao nešto veoma značajno na tu temu. Rekao je, da, iako postoje mnogi bogovi i mnogi gospodi, za hrišćanina je to drugačije jer on zna bolje… „Za nas postoji jedan Bog Otac od koga je sve, i mi u Njemu, i jedan Gospod, Isus Hrist, kroz koga je sve, i mi kroz Njega.“ (1. Korinćanima 8:6)
Hrišćani znaju da postoji samo jedan Bog čiji je Sin Gospod: dva različita bića – Otac i Njegov Sin. Jovan ovo potvrđuje govoreći nam sa kim treba da imamo zajednicu: „Šta videsmo i čusmo to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; a naša je zajednica s Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom.“ (1. Jovanova 1:3)
Bog Otac progovorio je svojim glasom jedino dva puta u Novom zavetu, oba puta kada je trebalo da proglasi ko je Isus: „A glas sa neba reče: „Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji!” (Matej 3:17) „Dok je on još govorio, zaseni ih sjajan oblak, i iz oblaka se začu glas koji reče: „Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji! Njega slušajte!” (Matej 17:5)
Isus je sebe predstavljao da je put do Boga, istina o Bogu i život Božji. (Jovan 14:6) Takođe je rekao da se večni život zasniva na poznavanju pravog Boga i Isusa Hrista koga je Bog poslao. (Jovan 17:3)
Nedostajuća treća osoba
Da je Sveti Duh kao Otac i Sin, zasebno individualno biće, onda bi Sveto Pismo jasno govorilo na takav način – da je Sveti Duh zaista osoba kao što su Bog i Isus. Kada istražite celu Bibliju, proučavajući sve stihove u vezi sa Svetim Duhom, nešto postaje veoma jasno: ne postoji NIGDE stih sa „Bog Duh“ ili bilo koji drugi poseban naziv identiteta! Umesto toga, Pismo uvek kaže „Duh Božji“; drugim rečima, Božji Duh, Duh kojeg ima Bog, Duh od Boga.
Takođe postoji (čuj sada!) „Duh Hristov!“ (Rimljanima 8:9) Ovo je nešto veoma drugačije od „Boga, Oca“, i „Hrista, Gospoda“. Veoma je važno da smo ovde naučili da Duh nije neka zasebna, odvojena osoba od Boga, već je, umesto toga, deo Boga samog. Baš kao što naš duh nije neka osoba zasebno od nas, već je deo nas, tako je i sa Bogom. Ovo znamo jer smo stvoreni po Njegovom obličju, modelirani po Njegovom liku, naravno na jednoj mnogo ograničenijoj skali, u sferi stvorenja.
Ovo dobija ogroman značaj kada dođemo do pitanja koga ili šta da obožavamo. Ukoliko načinimo Svetog Duha zasebnom osobom, onda mi stvaramo idola ili, još gore, možemo obožavati samog đavola. Pogledajmo još jedan primer za bolje razumevanje. Biblija govori o „ruci Božjoj“ i „prstu Božjem“ mnogo puta. Šta bi bilo kada bismo izokrenuli reči i rekli „Bog ruka“ ili „Bog prst“? I šta ako počnemo da obožavamo i molimo se „Bogu ruci“? To bi bilo pogrešno! Bog je Bog i On ima ruku, ali nemamo „Boga ruku“. Tako je Bog Bog i On ima Duh, ali mi nemamo „Boga Duha“. Ako bismo tako činili i obožavali „Boga Duha“ znači da uzimamo nešto od Boga, odvajamo ga od Boga i obožavamo ga umesto Boga.
Ko je sa nama?
Činjenica da se bavimo Duhom čini da obožavanje „Boga Duha“ postaje još opasnije. Sotonin cilj, još od kada je prvi put sagrešio, jeste da sebe učini bogom. On je rekao: „Izjednačiću se sa Svevišnjim“. (Isaija 14:14)
Ovo može jedino da se odnosi na njega koji prima obožavanje, jer on ne može da dobije Božje kvalitete. On ne može da učini sebe da postane ono što nije, ali ukoliko može da prevari ljude da veruju da je on „Bog Sveti Duh“, onda njegovi ciljevi i ambicija mogu biti ostvareni.
Biblija nam kaže da ukoliko Duh Božji ne živi u nama mi ne pripadamo Bogu. (Rimljanima 8:9,14)
Duh Božji ispunjava naša tela kada postanemo hrišćani. Pavle to kaže ovako: „Zar ne znate da je vaše telo hram Svetog Duha, koji je u vama, koji imate od Boga, i da niste svoji?“ (1. Korinćanima 6:19)
Ukoliko imamo drugačiji duh koji živi u nama, to nije Božji lični Duh, onda možemo zaista imati demona ili zlog duha koji će živeti u nama.
Da li je onda čudno što vidimo da se dešavaju neke alarmantne aktivnosti kada ljudi proglase sebe da su ispunjeni „duhom“? Stvari kao puštanje pene iz usta i bacanje na zemlju, grčenje tela i razne druge manifestacije koje nikada nisu viđene u zapisima Novog zaveta. Odakle ovo dolazi? Može li biti da su demoni zauzeli mesto „Boga Duha“ i da to sve više uzima maha u hrišćanskim crkvama koje su dodale sebi još jednog boga jednom pravom Bogu?
Zaposednuti
Istina je da naša tela mogu biti zaposednuta duhom. Imamo bezbroj primera ovoga u Pismu kao i primere u svakodnevnom životu oko nas. Vidimo zaposedanje demonima na televiziji, na internetu, i kroz društvene medije kao što je Facebook, Youtube itd. Ukoliko demoni mogu da opsednu jednu osobu, zašto nas onda Bog, sa našom dozvolom ne bi ispunio svojim Duhom? „Jer vi ste hram živog Boga, kao što je Bog rekao: „Useliću se u njih, i hodiću među njima, i biću njihov Bog, a oni će biti moj narod.” (2. Korinćanima 6:16)
Moj Otac i ja
U Jovanu, poglavlju 14, Isus je dao obećanje Duha koji će nam doći nakon što On napusti ovu zemlju. Njegov opis je zbunio mnoge nepažljive čitaoce, jer koristi reč „drugi“. Međutim, ako nastavimo sa čitanjem i pogledamo dalje u stihove, mi vidimo ko je taj „drugi“ i zašto je Isus upotrebio tu reč. „Neću vas ostaviti kao siročiće. Doći ću k vama.“ (Jovan 14:18) Ono što vidimo je da se reč „drugi“ odnosi na drugu formu Njega samog, što znači da Njegov dolazak neće biti fizički kao što su ga videli u tom trenutku, već će to biti jedan novi duhovni dolazak, koji se nikada ranije nije dogodio.
Učenici su se pitali kako će On to doći i pokazati se njima a ne svetu, pa je Isus krenuo da im to objasni: „…Isus mu je odgovorio: „Ako me neko voli, držaće moje reči, i moj Otac će ga voleti, i doći ćemo k njemu i prebivaćemo u njemu.“ (Jovan 14:23)
Kasnije, u svojoj molitvi, Isus objašnjava: „Ja u njima i ti u meni: da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si me ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao.“ (Jovan 17:23)
Ovim rečima, vidimo da je dolazak Svetog Duha prisustvo Oca i Njegovog Sina, kad budu ušli u naša tela i nastane se u nas.
Praktični rezultati
Duhom ispunjeni ljudi žive baš kao što su Isus i apostoli živeli. Kako je Isus živeo i zašto je ovako živeo? „…Naime, o Isusu iz Nazareta, kako ga je Bog pomazao Svetim Duhom i silom, a on je prolazio zemljom čineći dobro i lečeći sve koje je Đavo tlačio, jer je Bog bio s njim.“ (Dela 10:38)
Kada je bilo koja osoba ispunjena Duhom Božjim, on čini dobro, pomaže ljudima i dovodi ljude do mesta dece Božje.
