Toowoomba, Australia
www.revelation1412.org
Imad@revelation1412.org

Pad u greh i posledice

Bog je u Svojoj mudrosti izabrao da da život Svojim stvorenjima kroz Svog Sina. U Hristu je blagosloveno sve što je stvoreno. Na ovom načelu ili obećanju sve je bilo stvoreno. Koliko nam Biblija otkriva, mi znamo za dve vrste inteligentnih bića koja se nazivaju sinovi Božji:

1. Anđeli (Jov 38:7; 2:1)
2. Adam ili ljudski rod (Luka 3:38)

I jedni i drugi su bili stvoreni po Božjem moralnom obličju, sveti i čisti, bez greha. Ovo nam daje uvid u funkcionisanje Božje namere – ništa ih nije odvajalo od Boga. Ovo znači da su njihovo jedinstvo sa Bogom, njihova pravednost i večni život bili povezani sa time što su bili stvoreni po Božjem obličju. Kada se Lucifer pobunio, na njemu se našao „greh“ koji je doveo do toga da bude zbačen sa neba. Greh je iskvario Božje obličje u Luciferu, čineći da izgubi pravednost, čistotu, savršenstvo i jedinstvo sa Bogom. Na žalost, greh se nije zadržao na Luciferu i kroz neposlušnost, pronašao je svoj put do ljudske rase, kroz Adamovu neposlušnost.

Adam je postojao, živeo i bio blagosloven kroz Sina Božjeg. Sve dok je bio veran i održavao ovaj odnos sa Bogom, zadržavao je ono što mu je bilo dato. Bio je glava ljudskog roda, predstavnik čitave rase. Blagosiljajući njega, Bog je imao nameru da blagoslovi celokupan ljudski rod. Sve što je Bog dao Adamu, trebalo je da se prenese na Adamovo potomstvo. Nažalost, Adam je sagrešio i njegov greh je uništio Božje obličje u čoveku. Ne samo to, već zbog njegove poslušnosti Sotoni Adam je postao sudeonik Sotoninog moralnog obličja i njegova zajednica sa Bogom je bila prekinuta.

„Bog s neba gleda sinove ljudske, da vidi ima li koga da je razuman, traži li ko njega. Svi su zastranili, svi su se pokvarili, nema nikog ko dobro čini, nema nijednog.“ Psalmi 93:9

U Adamu kao glavi čovečanstva, čitav ljudski rod je pao i sa njegovim padom, Hristovo prebivanje, pravednost, čistota, savršenstvo, vlast i jedinstvo sa Bogom su bili izgubljeni. Umesto da bude sin Božji, upravitelj planete zemlje, Adam je postao pobunjenik. On je sada postao rob greha, a greh je bio njegov gospodar. Postoji biblijsko načelo koje Bog poštuje: „Zar ne znate da ako se nekome dajete u ropstvo i obavezujete na poslušnost, robovi ste onoga koga slušate – bilo greha, koji vodi u smrt, bilo poslušnosti, koja vodi u pravednost?“ Rimljanima 6:16

Svojim sopstvenim izborom i potčinjavanjem, Adam je postao sluga greha i rob Sotone. Na ovaj način, Adam je predao Sotoni vlast nad zemljom. Čovek nije mogao da učini bilo šta da otkupi sebe; niti je mogao da povrati sve ono što je izgubio. Kroz neposlušnost Adam je stavio sebe izvan Božjih ruku i potpao pod vlast smrti. Posledično, u njemu je pao čitav ljudski rod i potpao pod vlast smrti. „Zato, kao što je kroz jednog čoveka u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili…“ Rimljanima 5:12

U Adamu smo svi izgubili pravo na večnu Božju nameru. „Ipak, smrt je od Adama do Mojsija vladala i nad onima koji nisu počinili greh sličan prestupu kakav je počinio Adam, koji je tip onoga koji je imao da dođe.“ Rimljanima 5:14

Dok su pre greha sva stvorenja imala život u Hristu, sada je u Adamu čitav ljudski rod umro, jer „svi umiru u Adamu“ (1. Korinćanima 15:22) Zbog neposlušnosti jednog čoveka, svi Evini potomci, koji su trebali da prime pravednost, čistotu, savršenstvo i vlast i jedinstvo sa Bogom, sada se rađaju bez ovih svojstava. „Jer kao što su neposlušnošću jednog čoveka mnogi postali grešnici, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni.“ Rimljanima 5:19

Umesto da se rađamo sa ljubavlju prema Bogu, mi se sada rađamo sa mržnjom prema Njemu (Rimljanima 5:10). Potpuno smo van harmonije sa Njim (Rimljanima 5:19). Adamov greh je posadio neprijateljstvo prema Bogu u njegovo srce. Iako je Adam tražio Božje prisustvo, sada je bežao od Njega (1. Mojsijeva 3:8).

Šta je izazvalo ovu promenu? Zašto sada mrzimo Boga i bežimo od Njega?
Priča o padu u greh, zapisana u 1. Mojsijeva otkriva nam postojanje veoma dubokog problema u vezi sa unutrašnjim stanjem čoveka. Na Isusa, Božje Seme, se u Pismu ukazuje kao ne Reč (Jovan 1:1). Kada je Bog stvorio Adama i Evu, dao im je Svoju Reč i kroz ovu Reč oni nisu trebali da jedu sa drveta poznanja dobra i zla. Dok god su se držali Božje Reči, primali su život od Boga. Reč je delovala u njihovim srcima i umovima. Pismo nam kaže da Božja Reč „to zaista i jeste, i ona deluje u vama koji verujete.“ (1. Solunjanima 2:13). Sve dok se čovek drži za ovu Reč verom Bog nastavlja da deluje u njemu „da hoće i čini kako je Njemu ugodno.“ (Filipljanima 2:13)

Dok čitamo priču o Adamu i Evi vidimo još jednu reč: „Na to zmija reče ženi: „Ne, sigurno nećete umreti. Jer Bog zna da će vam se onog dana kada ga budete jeli otvoriti oči i da ćete postati kao bogovi, znajući dobro i zlo.”
Adam i Eva su pogrešili u tome što su slušali drugu reč. Na taj način dopustili su da Sotonine reči uđu u njihova srca i umove koje su delovale u njima da ispune volju i delo njihovog autora, Sotone. Primajući ove reči i na taj način njegove misli, oni su postali sudeonici Sotoninog uma. Njihove misli su sada bile njegove misli i sa Sotoninim umom oni su videli zabranjeno drvo na potpuno suprotan način od način na koji ga je Bog video. Eva je odražavala Božji um kada je rekla:„A žena odgovori zmiji: „Možemo jesti plodove s drveća u vrtu. Ali za plod s drveta koje je usred vrta, Bog je rekao: ‘Ne jedite ga i ne dirajte ga da ne umrete.’” 1. Mojsijeva 3:2-3

Sada je njen um odražavao Sotonin um i ona je sada gledala na drvo u drugačijem svetlu: „Tada je žena videla da je plod sa drveta dobar za jelo, da je primamljiv i požudan za oči i za sticanje spoznaje. Zato ga je uzela i okusila ga. Posle je dala i svom mužu, kad je bio s njom, pa je i on okusio.“ 1. Mojsijeva 3:6

Dok su Božji um i Reč vodili i upravljali Evinim umom ona je videla zabranjeno drvo na način na koji ga je Bog video, kao nešto što će doneti smrt onom ko proba plod sa njega. Ali posle učestvovanja u Sotoninim rečima videla je drvo kao „dobro za jelo…prijatno za oči i kao drvo koje čini čoveka mudrim.“ Jedno vreme Božji um je vodio ljudski rod. Čovečanstvo je bilo stvoreno sa duhovnim umom koji je bio jedno sa Bogom; sada, neposlušnošću jednog čoveka ljudski rod je postao telesan i u neprijateljstvu sa Bogom. Prirodni um svakog ljudskog bića je telesan. Um koji pronalazi svoje poreklo u Sotoni. Ovaj um nije potčinjen Zakonu Božjem niti može (Rimljanima 8:7) jer misli ljudskog uma potiču od „druge reči“ kojoj su Adam i Eva odabrali da budu poslušni, umesto Božjoj Reči.
Telesan um, oslobođen pravila, manifestovaće iste misli, reči i dela kao Evine. To je sve što takav um može. Stoga nije usklađen sa Bogom. Telesni um će uvek gledati na stvari u suprotnom svetlu od svetla na koji Bog gleda.

Nakon pada u greh, Adam je mogao da prosledi svojoj deci samo ono što je imao:
• Smrt (Rimljanima 5:12)
• Nepravednost (Rimljanima 3:10; 5:19)
• Um koji ne prima stvari od Boga (1. Korinćanima 2:14)
• Telesan um koji je u neprijateljstvu sa Bogom (Rimljanima 8:7)

Ukratko, Božja namera od početka je bila ta da bi čovek trebalo da ima život kroz Njegovog Sina. Ovo se moglo ispuniti samo ukoliko bi čovek bio jedno sa Bogom, noseći obličje Božje i posedujući Njegov život. Zbog greha čovek je izgubio tu privilegiju i prekinuo vezu sa Bogom. Božje obličje je bilo uništeno, a jedinstvo prekinuto.

Da li će greh promeniti Božju nameru za čoveka? Da li će promeniti Božju ljubav prema čoveku? Da li će Sotona uspeti da promeni Božju nameru prema čoveku? Da li će njegova mržnja nadjačati Božju ljubav prema čoveku? Ili će Božja ljubav nadvladati? I da li će Bog i dalje biti u stanju da blagoslovi sve kroz Svog Sina?
Ovo je suština borbe – ljubavi protiv mržnje, dobra protiv zla, Boga protiv Sotone. Sve se vrti oko Božje namere da svako živo biće pronađe svoje postojanje u Njegovom Sinu. Božja ljubav, Božji život, Božji blagoslovi, bili su dati svim stvorenjima koja su bila stvorena u Njemu. Kroz Božjeg Sina – Božje Seme – sve je bilo blagosloveno. Hrist je veza između Boga i svega stvorenog.

image_pdfimage_print