Novi Sad, Srbija
www.hriscanskamreza.net
gagic2018@gmail.com

Pod Zakonom

U hrišćanskim krugovima puno se diskutuje oko Zakona. Kod mnogih se postavljaju pitanja da li nam je pisani Zakon potreban pod Novim savezom, koja je njegova uloga, da li se nešto iz njega ukida? I postoje tu još mnoga slična pitanja zbog kojih dolazi do rasprava i podela u hrišćanstvu.

Biblija kaže: “A znamo da sve što Zakon kaže rečeno je onima koji su pod Zakonom, da se svaka usta zapuše i da sav svet bude kriv Bogu” (Rimljanima 3:19). Vidimo dakle da je pisani Zakon dat ljudima koji su pod Zakonom.

Koji su to ljudi koji su pod Zakonom? “Jer greh ne sme da vlada vama, budući da niste pod zakonom nego pod blagodaću” (Rimljanima 6:14). Iz ovog stiha vidimo, da greh vlada u ljudima koji su pod Zakonom, što znači da su ljudi koji su pod Zakonom grešnici, tj. imaju palu, telesnu prirodu. “Zakon nije namenjen pravedniku, nego bezakonicima i nepokornima, bezbožnima i grešnima, nevernima i onima koji skrnave ono što je sveto, ubicama očeva, majki i drugih ljudi, bludnicima, muškarcima koji ležu s muškarcima, trgovcima ljudima, lažovima, onima koji se lažno zaklinju, i svima drugima koji čine ono što se suproti zdravom učenju…” (1. Timoteju 1:9-10).
Ovaj stih to i potvrduje, zato nije ni čudno da je uloga Zakona sledeća: “…jer preko Zakona dolazi spoznaja o grehu”(Rimljanima 3:20).

Zaključujemo da je Bog dao pisani Zakon kako bi palom čoveku objasnio da je grešnik, i da je zato što je takav, osuđen na smrt: “Jer plata za greh je smrt…” (Rimljanima 6:23).

Pala ljudska priroda nije u harmoniji sa Božijim zakonom jer je u neprijateljstvu sa Bogom, i u svojoj suštini, ona ne može biti poslušna tom Zakonu. Zato je Zakon za palu prirodu ropstvo i smrt. Dakle, nije problem u Zakonu i njegovoj službi, nego u nama i u našoj prirodi. A pošto je tako, postavljamo pitanje koje je i apostol Pavle postavio: “Jadan sam ti ja čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?” (Rimljanima 7:24).

“Zar ne znate, braćo – jer govorim onima koji poznaju Zakon – da je Zakon gospodar čoveku dok je čovek živ? Tako je udata žena zakonom vezana za muža dok je on živ, a ako joj muž umre, oslobođena je muževljevog zakona. Dakle, dok joj je muž živ, biće nazvana preljubnicom ako pripadne drugom čoveku. Ali ako joj muž umre, slobodna je od njegovog zakona, i nije preljubnica ako pripadne drugom čoveku.Tako ste i vi, braćo moja, posredstvom Hristovog tela umrli Zakonu, kako biste pripali drugome, onome koji je ustao iz mrtvih, da bismo donosili plod koji je Bogu na slavu. Jer kad smo živeli po telu, grešne strasti pokrenute kroz Zakon delovale su u našim udovima da smrti donesu plod” (Rimljanima 7:1-5).
Iz ove paralele koju je dao apostol Pavle zaključujemo sledeće: žena je čovečanstvo; prvi muž je njena grešna, pala priroda; drugi muž je nova priroda, Hristov život koji primamo. “A sada smo oslobođeni Zakona, jer smo umrli onome što nas je sputavalo, da bismo bili sluge na novi način, po Duhu, a ne na stari način, po slovu” (Rimljanima 7:6)

Šta nas je to sputavalo? Pa naša grešna priroda. Sada smo slobodni od osude Zakona, jer sad posedujemo prirodu koja je u skladu sa Božijim zakonom. “Stoga sada nikakva osuđenja nema za one koji su u Hristu Isusu…” (Rimljanima 7:6). Nismo više pod Zakonom, tj. nismo više grešnici, jer nas je Hristos oslobodio toga tako što je ubio greh u nama: “Jer smrću kojom je umro, umro je grehu jedanput, a što živi, Bogu živi” (Rimljanima 6:10).

Dakle, grešne prirode ćemo se osloboditi ako verom primimo Hristov život, i tako ćemo postati pravednici. Ako pravednost pokušamo da steknemo držanjem Zakona u paloj prirodi, kao Jevreji Isusovog doba, dostićemo možda pravednost koja proizilazi iz Zakona kao apostol Pavle, ali ta pravednost za Boga ne znači ništa, ili ćemo pak upasti u depresiju i duhovni nemir kad shvatimo: “I ustanovio sam da zapovest koja je trebalo da vodi u život vodi u smrt” (Rimljanima 7:10).

A da zakon ne može da donese pravednost govori ovaj stih: “Budući da je Zakon bio nemoćan, jer je zbog tela bio slab, Bog je, poslavši svog Sina u obličju grešnog tela, za greh osudio greh u telu, da bi se pravedni zahtevi Zakona ispunili na nama koji ne hodimo po telu, nego po Duhu” (Rimljanima 8:3-4). Zakon je bio nemoćan zbog naše pale prirode, i taj Zakon nije mogao da nam da drugu prirodu; to može samo Isus Hristos.

Kao zaključak, vraćamo se na već pomenuti stih iz Rimljana 6:14: “Jer greh ne sme da vlada vama, budući da niste pod zakonom nego pod blagodaću.” Pod zakonom znači imati palu prirodu; pod blagodaću znači imati novu prirodu. Zato greh više ne vlada u nama, jer imamo novu prirodu; imamo Hristovu pobedu nad grehom. A što se tiče uloge pisanog Zakona pod Novim savezom, odgovorio bih na to pitanje ovim stihom: Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude savršen, potpuno opremljen za svako dobro delo” (2. Timoteju 3:16-17).

image_pdfimage_print