U poglavlju 28 knjige proroka Ezekijela opisano je kako se greh prvi put pojavio u univerzumu. Ovde vidimo opis Sotone koji je predstavljen kao Tirski car:
„Sine čovečiji, nariči nad carom Tira i reci mu: Ovako kaže Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti i savršeno si lep. Bio si u Edenu, vrtu Božjem. Pokrivalo te je svako drago kamenje, rubin, topaz, jaspis, hrizolit, oniks, žad, safir, tirkiz, smaragd i zlato; tamburine i svirala bili su ti pripremljeni onog dana kad si bio stvoren.“(Ezekijel 28:12-13).
Lucifer je bio sveobuhvatnost, celovitost i savršenstvo lepote i velike mudrosti. Prilikom njegovog stvaranja usađeno mu je više znanja nego bilo kom drugom stvorenju i nije posedovao nesavršenosti tela. Zapis nam kaže da je bio prekriven dragim kamenjem. Bio je najsavršenije biće koje je Bog ikada stvorio. Posedovao je veliku mudrost, veliko znanje, veliko razumevanje i savršenu lepotu. Živeo je u bezgrešnom okruženju. Svaka prednost koja je bila omogućena bila je njegova: Bio si besprekoran na svojim putevima od dana kad si stvoren pa sve dok se u tebi nije našla nepravednost. (Ezekijel 28:15).
Problem se prvo pojavio u Luciferovom srcu
Sve što je radio bilo je uvek savršeno. Ali došao je dan kada se nepravednost našla u njemu. Njegovi putevi se nisu promenili sve dok se nepravednost nije pojavila u njemu. U njemu je prvo začet problem. Problem nije nastao sa lošim delima već se prvo pojavio u njegovom srcu. Lucifer je stvoren savršen. Nije jednostavno razumeti kako se dogodilo da se greh pojavi u njemu i izvesno je da ne može postojati izgovor za greh, ali ono što znamo je, da je u ovom biću koje je uživalo svaku prednost i preimućstvo, koje je razumelo svaku doktrinu, koje je razumelo Božje puteve, nešto počelo da se menja. Sve što se dogodilo imalo je koren pre svega u Luciferovom srcu, i kada se to seme zla razvilo i sazrelo dovelo je Lucifera u položaj gde je zaključio da može živeti nezavisno od Boga.
Isaija 14:12-14 kaže: „Kako pade s Neba, Svetlonošo, zorin sine! Kako se obori na zemlju, ti što si gazio narode! A govorio si u svom srcu: Do nebesa ću se podići. Iznad Božjih zvezda podići ću svoj presto i sešću na zbornu goru na krajnjem severu. Podići ću se iznad oblaka. Izjednačiću se sa Svevišnjim.“
Problem – nezavisnost od Boga
Ovde vidimo da je Lucifer zaključio da je dovoljno dobar da deluje, postoji i živi odvojeno od Boga. On je bio jedno od onih bića koje je osećalo da je dobro samo po sebi! Do ovog trenutka živeo je u potpunoj zavisnosti od Boga bez prepoznavanja onoga što je bilo istinski izvor njegovog života i dobrote. On nije prepoznao da su sva dobrota koja je bila u njemu, sve prednosti koje je uživao dan za danom bili zapravo darovi koje mu je obezbedila Božja ruka. On je postao obuzet sobom i svojim sposobnostima. Došao je do zaključka da može upravljati sobom bez Boga.
Vrlo verovatno Lucifer nije imao pravu sliku o istinskom delovanju i putevima greha. Živeo je u svetu u kome je postojala samo svetlost i šta je mogao znati o tami? Kada je Lucifer u početku počeo da gaji zlo u svom srcu on nije planirao da ubija, uništava i obmanjuje! Sve o čemu je razmišljao bilo je, „ja sam dobro, inteligentno biće i posedujem sposobnost da razmišljam i donosim odluke za sebe. Ne treba uvek da radim sve na način na koji Bog to želi da bude urađeno.“ On je samo odlučio da želi nezavisnost od Boga jer je bio inteligentno biće koje je bilo sposobno da usmeri svoj sopstveni život. A Bog ne prebiva u srcu u kojem nije dobrodošao.
Ne postoji dobro, odvojeno od Boga
Možemo videti da se, odmah čim je Lucifer odlučio da bude sam svoj gazda, njegovo stanje promenilo. On koji je uvek bio toliko pun dobrote, postao je u potpunosti zao. Ne delimično zao, već istog trenutka kada se Bog udaljio od njega postao je potpuno zao. On je možda nastavio da se spolja gledano ponaša pobožno, ali u njegovom srcu desila se promena. Seme je bilo posejano i u tom semenu se nalazi koren svega što je on danas. Svo zlo koje se od tada ispoljavalo u univerzumu bilo je u Luciferovom srcu istog trenutka kada se odvojio od Boga. Ne postoji dobro, odvojeno od Boga. Ne preostaje ništa u srcu, osim tame, kada smo odvojeni od Božje svetlosti.
