Manchester, Jamaica
www.restorationministry.com
vidclay@gmail.com

Prava Subota

Jedan od glavnih razloga zbog koga Adventisti insistiraju na tome da nam je potrebna povezanost sa zakonom je Subota. Da nije bilo Subote, bilo bi mnogo lakše prihvatiti da nam nije potreban zakon kada smo u Hristu.

Međutim, uvek je aktuelno pitanje, „da nisam imao zakon, kako bih znao da treba da držim Subotu? I kako ću podeliti istine u vezi Subote ako ne naglasim važnost zakona?“

Sve ostale zapovesti dolaze spontano i prirodno do osobe u kojoj živi Hrist. One predstavljaju prirodne plodove Duha, manifestaciju ljubavi. Niko ne mora da mi kaže da ne treba da lažem, kradem, ubijam…, ako je Hrist u meni. Istina je da nemam želju da radim ove stvari ukoliko posedujem Njegov život. Subota je međutim drugačija. Da mi nije rečeno za Subotu kako bih znao da jedan dan smatram više svetim od drugih dana? Kako bih znao da ovaj dan treba da bude sedmi dan? Čak iako sam ponovo rođen neću saznati za ove stvari, spontano, prirodno, ovo je nešto čemu treba da budem poučen. Ovo je glavni razlog zbog kog se Adventisti drže zakona. Oni smatraju da je to neophodno kako bi se održala Subota.

Međutim, Božja reč nije kontradiktorna, i ako nam je rečeno da više nismo pod zakonom, onda mora biti da nam više nije potreban zakon kako bismo ispunili Božju volju.  Istina je da nam ne treba zakon da bismo održali Subotu. Subota je bila uspostavljena davno pre nego što je bio dat zakon.

Do sedmog dana Bog je dovršio svoje delo koje je načinio, i sedmog dana je počinuo od svih dela koja je načinio. I Bog je blagoslovio sedmi dan i posvetio ga, jer je tog dana počinuo od svih svojih dela. Tako je Bog stvorio sve što je nameravao da načini“ (1. Mojsijeva 2:2-3).

Ovo je glavni razlog za obeležavanje Subote. Zapazite da ovo nije izjava iz zakona. Ovo je izjava koja opisuje prirodu sedmice, Božje iskustvo i stav prema sedmom danu. Ovo je istorijski zapis i evo šta smo naučili iz njega:

  1. Sedmog dana Bog je počinuo
  2. Zbog toga što je počinuo sedmog dana, Bog je učinio nešto sedmom danu
  3. Bog je blagoslovio sedmi dan
  4. Bog je posvetio sedmi dan

Popularno shvatanje je da je Bog počinuo sedmog dana kako bi uspostavio dan koji će da bude podsetnik na stvaranje. Međutim, Biblija ne kaže tako. Zapazite da Biblija kaže da je Bog blagoslovio sedmi dan „jer je tog dana počinuo od svojih dela.“ Bog je blagoslovio taj dan jer je tada počinuo. Reč „jer“ nam govori razlog iz kog je Bog uradio ono što je uradio. Zbog toga sedmi dan nije primarno uspomena na stvaranje, već uspomena na Božji počinak. U 2. Mojsijevoj 31:17 Bog nam govori više o tome:

„To neka bude trajan znak između mene i Izraelovih sinova, jer je za šest dana Gospod stvorio nebesa i zemlju, a sedmog dana je prestao da radi i odmorio se“ (2. Mojsijeva 31:17).

Zapazite iznenađujuću izjavu: Bog je prestao da radi i odmorio se. To je zadivljujuća izjava. Kako je Bog mogao da se odmori ako se nije umorio? Šta znače ove reči? Bog je blagoslovio sedmi dan zato što se tada odmorio. Nešto se dogodilo Bogu tog dana što je za posledicu imalo to da On blagoslovi taj dan. Kada ovo shvatimo Subota poprima drugačije značenje. To je uspomena na Božji počinak (odmor). To je posledica nečega što se dogodilo Bogu i kada shvatimo šta je to, onda ćemo bolje razumeti kako da se odnosimo prema Suboti.

Prve subote nakon stvaranja Bogu se nešto dogodilo?

Prvog sedmog dana (Subote) Bog je proveo čitav dan sa svojom tek stvorenom decom, Adamom i Evom. Duh svemoćnog Boga je bio uzdignut, ispunjen novom radošću, osvežen, kada je primetio sreću koju su Adam i Eva osetili dok su gledali ono što je On stvorio. Njegovo srce bilo je ispunjeno zadovoljstvom dok je komunicirao sa njima ceo dan i pokazivao im je predivne stvari koje je stvorio zarad njihove sreće.

Ja osećam istu neopisivu sreću kada povedem svog unuka u šetnju po dvorištu i pokazujem mu papaje, pomorandže, banane i guave. On voli kada ja to radim. Ako kažem, „hajde da gledamo šape-šapice,“ njegovo lice zasija i počinje da mi gura ruku (to je njegov signal da kažem „hajde da krenemo“). Gledanje šapa-šapica je za mene smrtno dosadno, ali nekako kada sam sa svojim unukom to mi baš predstavlja uzbudljivu aktivnost. Moje srce je tad ispunjeno „počinkom“, i ja sam tada „odmoren.“ To mi pomaže da shvatim šta se dogodilo tog prvog dana nakon što je bilo završeno stvaranje.

Stvaranje je trajalo šest dana. Zapravo, sedmica bi trebalo da ima šest dana. Međutim, sedmog dana se nešto predivno dogodilo Bogu, i kao posledica toga On je odlučio da doda još jedan dan sedmici. Taj dan je bio dodat iz jednog i samo jednog razloga. Bio je dodat kao prilika da Bog i Njegova deca uđu u isto iskustvo koje je Bog uživao tog prvog sedmog dana (Subote). Tako je Bog blagoslovio sedmi dan. To znači da je On tom danu dodelio naročitu dobrobit. Takođe je posvetio Sedmi dan. Ovo znači da je izdvojio taj dan za svetu svrhu. Ovo je Bog učinio pre nego što se pojavio greh i pre nego što je bio dat zakon; ovo je bio deo Božjeg savršenog plana za ljudski rod.

Subota nije ukinuta

Kako je onda Subota mogla ikada biti ukinuta? Ljudi mogu da je ignorišu, ali blagoslov i posvećenje ostaju zauvek. Ne postoji druga svrha za sedmi dan, ne postoji drugi razlog njenog postojanja kao dela sedmice. Sve dok postoji sedam dana u sedmici uvek će postojati i Subota. Sedmi dan postoji samo iz tog razloga.

Zapazimo da držanje Subote nije predstavljalo Božju zapovest u bezgrešnom svetu. To je jednostavno bila prilika za druženje. Za Adama i Evu je to predstavljalo radost. Oni su se radovali tome kao što se moj unuk raduje kada ide sa mnom da gleda „šape-šapice.“ Zapovest nije bila neophodna, sve što je bilo potrebno je da Adam i Eva budu svesni prilike koju je predstavljao taj dan.

Greh je poremetio pravu subotu

Kada je greh ušao u svet stvari su se promenile. Čovek se sada plašio Boga. Druženje sa Njim čoveku više nije predstavljalo radost. Za telesnog čoveka vreme provedeno sa Bogom je neprijatno i nelagodno. Zbog toga je Bog sada dao čoveku zapovest da drži i poštuje Subotu. Telesnom čoveku je potrebno narediti da provodi vreme sa Bogom ili u suprotnom on to neće uraditi. Zakon je načinjen za grešnike i zato su ova pravila u pogledu Subote toliko stroga. Ona su bila namenjena telesnim ljudima, ne pravednim ljudima.

Zapovest o Suboti je fokusirana na zahteve koji nalažu, „uradi ovo, ne uradi to“ Ove odredbe nisu postojale u početku jer je izvorna Subota predstavljala priliku da se sretnu oni koji se vole, to nije bila dužnost koju je trebalo izvršiti. Međutim, kada je zakon bio dat to je postala dužnost koju je trebalo izvršiti pod pretnjom smrću koja je visila nad prestupnikom.

Subota iz Edena, a ne iz zakona

Sada kada smo pravedni u Hristu nije nam više potrebna Subota iz zakona. Vraćamo se na Subotu iz Edena, radosno druženje u čistoj ljubavi, neiskvarenoj zahtevima i zabranama. Jedini zahtev je taj da ljubav privlači, a jedina zabrana je ona koja stoji na putu ljubavi. Ovo je Subota pravednosti verom, uspomena na Božji počinak, znak da smo pronašli ovaj istinski počinak u Hristu.

Dakle, nije nam potreban zakon kako bismo držali Subotu. Zapravo, zakon nas drži zaključane u držanju Subote koja se odnosi na grešnike. Tek kada budemo izbavljeni od zakona u Hristovoj pravednosti tada možemo držati istinsku i izvornu Subotu, istinski znak pravednosti verom.

Print Friendly, PDF & Email
24 Januara 2020
Kategorije: Blog, Jevanđelje, Subota