Pravednost verom – gde se uklapa ljudski napor (3)

Kako pravednost verom da uskladimo sa neospornom činjenicom da postoji napor, sukob i borba povezana sa životom hrišćanina? Koje mesto zauzimaju ovi napori ako je samo vera dovoljna da bi se zadobili Božji darovi? Zašto treba da se borimo ako je pravednost u potpunosti Božji dar i Božje delo? Odgovorićemo na ovo pitanje razmatrajući jedan događaj iz Hristovog života.

Kada je sišao sa gore preobraženja sa Petrom, Jakovom i Jovanom, Isus se suočio sa situacijom koja bi osramotila Njegovo delo da nije stigao baš u tom trenutku. Čovek je doveo svog pomahnitalog sina učenicima kako bi ga oslobodili opsednutosti demonom, ali svi njihovi pokušaji da isteraju demona su propali. Možemo samo da zamislimo koliko su naporno pokušavali. Moguće je da su ukoravali demona strogim ukorima, podizali svoje ruke ka nebesima, dozivali Boga i možda su se čak povlačili u stranu da se mole, ali svi njihovi napori su bili uzaludni. Demon se rugao svim njihovim pokušajima da ga isteraju i svaki put kada bi mu zapovedili da ode on je demonstrirao svoju silu sa još većom svirepošću.

Isusova razočaranost učenicima izražena je u Njegovim rečima:

„O neverni i izopačeni naraštaju! odgovori Isus. Koliko ću još morati da ostanem s vama? Koliko ću još morati da vas podnosim? Dovedite mi ga ovamo” (Matej 17:17).

Istog trenutka Isus je ukorio demona koji je brzo pobegao. Zbunjeni učenici su Ga pitali „zašto mi nismo mogli da ga isteramo?“ Zapazite Isusov odgovor:

„Zbog vašeg neverstva, odgovori im Isus. Istinu vam kažem: kad biste imali veru kao zrno gorušice, rekli biste ovoj gori: Premesti se odavde onamo, i ona bi se premestila. I ništa vam ne bi bilo nemoguće.” Ali, ovaj se rod samo molitvom i postom isteruje“ (Matej 17:20-21).

Sada pogledajte šta je Isus rekao. Razmotrite razloge njihovog neuspeha koje je Isus naveo. Prvo kaže „zbog vašeg neverstva,“ i ovo nam je lako da razumemo, jer je u skladu sa prvim rečima koje im je izgovorio, „o neverni i izopačeni naraštaju.“ Očigledno je njihov problem bio nedostatak vere. Vera je ono što zadovoljava Boga, vera će pomeriti planine i ništa nije nemoguće onima koji istinski veruju. Ali onda Isus nastavlja da govori nešto što deluje da je u suprotnosti sa svim onim što je ranije rekao.  „Ali, ovaj se rod samo molitvom i postom isteruje.

Na šta On ovde ukazuje? Koji je zaista bio problem koji su učenici imali, da li je to bio nedostatak vere ili nedostatak posta i molitve? Isus ih je ukorio zbog nedostatka vere, a onda izjavio da se takav demon može izgoniti samo postom i molitvom. Da li je On protivrečio Sebi? Naravno da nije.

Vera zahteva rad

Činjenica je da ne postoji apsolutno ništa što Bog zahteva od predane duše, osim vere, vera je ruka u kojoj leži Božja sila i koja izgoni demone. Post i molitva ne izgone demone. Koja je onda svrha posta i molitve? Kada pažljivo razmotrimo ove Isusove izjave shvatamo da, dok post i molitva ne mogu da pokrenu Božju ruku, oni su sredstvo jačanja vere! To su sredstva za proizvodnju onoga što jedino može da zadovolji Boga i primi Njegove blagoslove.

I dok samo vera zadovoljava Boga, potrebno je učiniti napor da se vera održi. Naš fokus nije uvek savršen. Dok živimo u palom i oslabljenom telu sa oštećenim sposobnostima u grešnim okolnostima, borba da se održi fokus vere je svirepa borba. Samo vera zadovoljava Boga, ali održavanje te vere zahteva posvećen napor. Petrovo neuspelo hodanje po vodi ilustruje tu pouku. Zbog toga nas Pavle upozorava, „borite se u dobroj borbi vere (1.Timoteju 6:12).“

Post i molitva su jedna od onih stvari koje nam pomažu da vratimo fokus sa beznačajnih zemaljskih stvari na stvari koje su realne i večne. Postoje i druge stvari koje su od podjednake pomoći. Tu su hrišćansko druženje, proučavanje Biblije itd. Ni jedna od ovih stvari nema spasonosnu zaslugu sama po sebi, niti zadobija Božju naklonost. Jedino vera zadovoljava Boga i predstavlja jedinu stvar koja može zadobiti Božji blagoslov, ali ove druge stvari nam pomažu u zadobijanju same vere. Tako da ovde mi dolazimo do izražaja.

Borba protiv greha nije naša. Ta borba je već završena i izvojevana je pobeda. Pobednički život je besplatan dar koji se daruje svima koji poveruju. Naš izazov je da verujemo. To je naša borba, ovde nastupaju post i molitva. One su pomoć u našoj potrazi za verovanjem. Možda smo uvek postili i molili se. Uvek smo čitali naše Biblije, prisustvovali bogosluženjima i naporno se trudili da svedočimo drugima. Kao što su činili i Jevreji koji su razapeli Isusa. Moguće je raditi ispravne stvari iz potpuno pogrešnih razloga. U ovim religioznim ceremonijama oni su nastojali da steknu Božji dar svojim religioznim službama i posvećenim naporima. To im nije donelo ništa. Zbog njihovih pogrešnih koncepata ono što je trebalo da bude sredstvo za utvrđivanje njihove vere postalo je sredstvo opstrukcije. Oni su se toliko sjedinili sa svojim religioznim obredima i postali toliko zavisni od njih da njihov pogled nije mogao da dopre izvan forme, do realnosti, i tako im je postalo nemoguće da zadobiju istinsku pravednost koja je u potpunosti Božji dar, a koja se prima samo verom.

Danas treba da budemo pažljivi kako ne bismo ponovili greške Jevreja. Nikada nije postojalo niti će ikada postojati vreme kada ćemo moći na bilo koji način da doprinesemo našem spasenju. Opravdanje je Božji dar, posvećenje je Božji dar, proslavljenje je Božji dar (Rimljanima 8:30; 1. Korinćanima 6:11). To ne može biti dar ako moramo raditi da bismo to zadobili ili ako moramo nečim doprineti tome (Rimljanima 4:4,5). Sve što Bog zahteva od nas je da prihvatimo ovaj dar verom.

Shvatimo da naš problem, svo ovo vreme, nije bio nedostatak truda, discipline, nastojanja ili napora. Kako smo se samo trudili i borili! To nas nije ni za jedan korak približilo nebeskom savršenstvu. To može samo „pravednost verom.“ Trudimo se onda da verom uđemo u Božji počinak (Jevrejima 4:11) i počinimo od svojih dela kao što je Bog počinuo od svojih (Jevrejima 4:10).

Prethodni nastavak