Da li je moguće da se pravednost trenutno dodeli čoveku tako da se on trenutno promeni iz lošeg u dobrog? Može li se karakter tog čoveka transformisati u trenutku tako da se njegove životne navike izbrišu i nove navike istog trenutka usade?
Ne smemo odgovoriti na ovo pitanje na osnovu našeg iskustva, već na osnovu Božje Reči. Božja Reč je veoma jasna i ne ostavlja prostora za nesporazum:
„Dakle, ako je neko u Hristu, on je novo stvorenje. Ono što je staro prošlo je, i evo, novo je nastalo“ (2.Korinćanima 5:17).
Na mnogim mestima gde Biblija govori o pravednom životu novorođenog hrišćanina, o životu pobede nad grehom, ona ne predstavlja ovaj pobednički život kao rezultat naporne borbe sa grehom ili kao rezultat procesa razvijanja pravednosti. Ne, pravedan život predstavlja plod jednog prelomnog i revolucionarnog događaja u životu vernika, rezultat jednog čina u posebnom vremenskom trenutku. Pogledajmo nekoliko primera:
„Ili zar ne znate da smo svi mi koji smo kršteni u Hrista Isusa, kršteni u njegovu smrt? Dakle, s njim smo sahranjeni svojim krštenjem u njegovu smrt, kako bismo, kao što je Hrist vaskrsnut iz mrtvih slavom Očevom, i mi isto tako hodili u novini života. Jer kad smo zasađeni s njime u obličju njegove smrti, bićemo tako i ustajanjem; znajući ovo, da je naš stari čovek bio razapet zajedno s njim, kako bi se naše grešno telo onemogućilo, da više ne robujemo grehu. Jer ko umre, oslobađa se greha“ (Rimljanima 6:3-7).
Zapazite da je naša sloboda od greha ostvarena kroz svesnost činjenice da smo umrli sa Hristom. Naš stari čovek je bio razapet sa Njim, grešno telo je uništeno! Kako je onda moguće da greh i dalje živi u meni?
Logičan zaključak je da onaj koji je mrtav oslobođen greha. Pitanje je da li mi u to verujemo. Mi nismo izbavljeni napornim radom ili procesom razvoja karaktera, već iskustvom smrti koje prihvatamo verom.
„U kome i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivši telo greha mesnim obrezanjem Hristovim“ (Kološanima 2:11).
Ovde vidimo da su gresi tela odbačeni jednim činom. I to obrezanjem koje primamo u Hristu. Ovo obrezanje obuhvata odbacivanje tela greha (telesnog uma). Kada se nađemo u Hristu iskustvo nam ne daje samo puninu božanstva, već nas izbavlja od punine telesnog čovečanstva.
U činu obrezanja ono što je predstavljalo potencijalni uzrok nečistoće i bolesti bilo je odsecano. Isto se događa i u činu duhovnog obrezanja koji je ispunjen u Hristu. Telesni um, stari čovek, grešno telo, odsecaju se i odbacuju u Hristu. Odseca se i ostavlja po strani kako bi se otklonilo ono što izaziva duhovnu nečistotu i bolest.
„Ko je god rođen od Boga, ne čini greh, jer Božje seme ostaje u njemu, i on ne može da čini greh, jer je rođen od Boga“ (1. Jovanova 3:9).
Ponovo zapažamo ekstremizam Božje Reči. Ovde postoji jako malo mesta za nesporazum. Ne samo da je teško za osobu u Hristu da sagreši, već je nemoguće. Dok Njegovo seme (Božje seme, Božji život) ostaje u čoveku, on ne može da sagreši. Šta je to što čoveku daje ovaj život koji greh ne može da dotakne? Da li je to težak rad? Posvećeni napor? Da li je to mnogo borbe? Da li je to dugotrajan proces razvoja karaktera koji konačno dovodi čoveka do pozicije gde ne može da sagreši? Apsolutno ne. To je jednostavna činjenica da je rođen od Boga i da je Božje seme u njemu. Samo je to ono što uništava silu greha u njemu i što može proizvesti pravedan život i Božji karakter u njemu. Ponovo vidimo da ovo nije nešto što zahteva dugotrajnu borbu, već jednostavno vera koja veruje i prihvata Božju Reč kroz koju prihvatamo dar novorođenja i novog postojanja u Hristu.
