Jedna od ustaljenih zakonitosti ljudskog uma je ta da se um pretvara u ono što mu je pred očima. Dakle, u šta gledaš to postaješ. U svetu ljudi često donose zaključak o nekoj osobi posmatrajući sa kime se ta osoba druži, i ako je ta osoba u društvu sa ljudima koji su na lošem glasu onda po automatizmu se donosi zaključak da je i ta osoba poput njih, oslanjajući se na pravilo: „S kim si, onakav si“. I to ima smisla, pogledajmo sada šta kaže Isus:
„Oko je svetiljka tela. Ako ti je, dakle, oko dobro, celo telo će ti biti puno svetlosti. Ali, ako ti je oko rđavo, celo telo će ti biti puno tame. Ako je, dakle, svetlost koja je u tebi tama, kolika će to biti tama!” (Jevanđelje po Mateju 6:22,23)
Isus kaže da je oko svetiljka našeg tela, drugim rečima svetlost u nama nastaje kroz posmatranje svetlosti. Ako uzmemo u obzir da je svetlost sama Božija prisutnost, tj. Božiji karakter, priroda, Njegov Duh, tj. ono što On jeste (Prva Jovanova poslanica 1:5), onda možemo reći da se obličje Božijeg karaktera oslikava u nama kroz posmatranje i gledanje na Isusa, jer Isus je svetlost sveta (Jevanđelje po Jovanu 8:12). Ako budemo gledali na Njega i ako naš pogled bude uprt strogo i u svakoj situaciji na Njega onda je obećanje da ćemo biti ispunjeni Njime i moćićemo da reflektujemo njegov karakter, drugim rečima bićemo puni svetlosti. Međutim, isto tako ako je naš pogled usmeren na tamu (ovaj svet i ono što se dešava u njemu) onda će se gledanjem u nju tama reflektovati i u nama. Ceo naš um biće obuzet tamom i tama će vladati nama.
„Bog je svetlost nazvao dan, a tamu je nazvao noć…“ (Prva knjiga Mojsijeva 1:5)
Termini „svetlost“ i „tama“ su duhovni sinonimi za termin „dan“ i „noć“, to su starozavetni termini koji između ostalog trebaju da razdvoje pravednost od greha, dobro od zla. Zato ovi termini u sebi kriju čitav niz značenja. Kada kažemo „svetlost“ misli se na dobrotu, ljubav, pravednost, čestitost, poštenje, krotost, suzdržanje, saosećajnost, svetost, život itd, ono što Bog jeste. Kada kažemo „tama ili noć“ misli se na zlo, greh, laž, sebičnost, mržlju, gnev, smrt itd, ono što sotona predstavlja.
Pogrešan pogled i njegove posledice
Skoro da nema teme koja je toliko izražena u Bibliji kao tema o ispravnom pogledu. Na više mesta u Bibliji možemo videti kako je pogrešan pogled doveo do velikih posledica. Naravno kada kažemo pogled ne mismimo samo bukvalno na vid, nego i na sve ono što ide uz to, a to je zadržavanje misli, pažnje i razmišljanje. Pogledajmo sada ovu priču iz Biblije.
„Kad su se ljudi namnožili na zemlji i kad su im se rodile kćeri, sinovi Božji videvši kako su ljudske kćeri lepe, uzimali su ih sebi za žene, sve koje su izabrali.“ (Prva knjiga Mojsijeva 6:1)
Božiji prepotopni narod je stajao uz Boga sve dok su im oči bile uprte u Njega, zvali su se „sinovi Božji“, međutim kada im je pogled sa Boga skrenuo na svet i kada su videli kulturu i zbivanja u svetu i zadržali svoj pogled na tome, vrlo brzo su usvojili tu kulturu i počeli da žive isto kao i drugi ljudi iz sveta, pepustili su se telesnosti i svoje zadovoljstvo umesto u Bogu pronašli su u ženama. Ovaj pad imao je katastrofalnu posledicu i doveo je do potpunog moralnog posrnuća Božjeg naroda što je nadalje usledilo potopom. Ovakav obrazac se često ponavljao kroz istoriju.
Pogledajmo sada još jednu biblijsku priču, o devojci po imenu Dina:
„Dina, Leina kći, koju je ona rodila Jakovu, redovno je izlazila da posmatra kćeri te zemlje. Šekem, sin Emora Jevejina, poglavara te zemlje, ugledao je Dinu, uzeo je, legao s njom i obeščastio je.“ (Prva knjiga Mojsijeva 34:1,2)
Dina nije bila zadovoljna porodičnim vrednostima svog oca, nije joj to pričinjavalo naročito zadovoljstvo, već joj je pažnju privukla neznabožačka kultura, običaji i vrednosti devojaka iz drugog naroda. Malo po malo njeno srce je usvojilo taj oblik ponašanja i ona se pomešala sa njima, postala je u srcu kao i one što je na kraju rezultiralo moralnim posrnućem sa velikim posledicama po nju i njenu porodicu. Još jednom možemo videti da se promena i pad dogodio kao posledica toga što je pogled bio usmeren na pogrešnu stranu. Ovakvih priča imamo kroz celu Bibliju, no najvažnije od svega za nas danas jeste da iz njih izvučemo princip i pouku kako ne bi smo doživeli istu sudbinu.
Kad god bi se dogodio uspon Božijeg naroda kroz istoriju i kada bi Bog počeo da podiže sebi verne sotona bi napravio „pozorišnu predstavu“ kojom bi privukao pažnju vernih. U prepotopno vreme napravio je predstavu sa ženama i odvukao Božiju decu u nemoral i otpadništvo, u vreme Mojsija predstavu je organizovao preko Balama sa Moabskim ženama i tako odveo veliki broj Izraelaca za drugim bogom u smrt, za vreme Isusa Hrista predstavu su igrali lažni proroci i tako zbunjivali narod oko toga da odluče šta je istina, u prvim vekovima predstavu su igrali paganski carevi koji su navodno prihvatili hrišćanstvo i tako naveli Božiji narod na kompromis i otpad. I to je obrazac do današnjeg dana. Danas kada je Bog sebi počeo da izvodi verne iz svih naroda, iz svh kultura i crkava ponovo uplašen za svoju sudbinu sotona pušta predstavu, ovog puta predstava se zove „pandemija i ratovi“. I ponovo kao i pre cilj je da se omalovaži Božiji poziv, da se verni ometaju, da im se odvuče pažnja od Boga na ono što je u svetu. Jer sotona zna da ako im pogled bude zaokupljen onim što je u svetu njihov um će postati tama, tako da postaju lak plen. Samo nadam se da ćemo iz svega ovoga naučiti nešto.
„I ako te tvoje oko sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe. Bolje ti je da u život uđeš samo s jednim okom nego da imaš oba oka, a budeš bačen u oganj gehene.“ (Jevanđelje po Mateju 18:9)
Božiji poziv danas nama jeste da prestanemo da gledamo u svet, tu ćemo naći samo tamu koja nas može obuzeti pre nego postanemo svesni toga. Isus kaže izvadi svoje oko i odbaci ga od sebe, to ne znači bukvalno da trebamo organ vida da izvadimo iz glave, nego trebamo da srušimo, slomimo i bacimo sve ono što nam odvlači pažnju od Isusa u ovim danima. Ako si čuo na TV-u da će biti rat i uznemirio si se zbog toga, uzmi ugasi TV i izbaci ga iz kuće. Ako na društvenim mrežama ti stižu poruke da će biti gladi, i postao si zabrinut oko toga, uzmi deaktiviraj i ugasi sve društvene mreže. Ako si sklon da na internetu posećuješ stranice koje govore o svetskoj zaveri pa si postao ljut oko toga, uzmi blokiraj internet. Ako ti često dolaze prijatelji u posetu koji te obasipaju lošim vestima a ti si slab i ne možeš a da se ne uznemiriš uzmi stavi na pauzu malo tvoje prijateljstvo. To znači izvadi svoje oko. Ne kažem da svi tako treba da urade, ali sam siguran da svi koji se sablažnjavaju trebaju da odstrane „svoje oči“ tj. ono što im odvlači pažnju od svetlosti i u život im unosi tamu. Jer to ne može a da nema svoje posledice.
Isto tako i možda još značajnije je da kako svoj pogled sklanjamo od svetskih dešavanja tako isto da ih sklanjamo iz dešavanja u privatnom životu koja su takođe deo predstave. Mnoge prilike koje se dešavaju oko nas su tu samo da bi nam odvukle pažnju, one su naša svakodnevnica, prepoznaćete ih po tome što vam donose opterećenost, iscrpljenost, oduzimaju vam snagu, energiju, umanjuju volju i duhovni potencijal, dovode do gneva, srdnje i nemira, osećate se frustrirano i gubite mir a ništa od toga ne možete promeniti, jer realno ništa od toga nije toliko ni značajno za vaš život, ali mu vi dajete na značaju tako što se bavite time i to vam unosi tamu u um, ne možemo imati radost i svetost života jer ovakve stvari direktno utiču na našu veru. To su sve scene od kojih treba da odvratimo pogled. Ako nismo sigurni šta je sve to, dobro je zatražiti od Isusa da nam otvori oči i pokaže nam sve te situacije i prlike iz privatnog života kojima treba da prestanemo da se bavimo, jer nas sve to samo umara i obeshrabruje, a to nije Božiji put za nas. Poslušajte sada ovu priču:
„Kad je faraon pustio narod, Bog ga nije vodio putem kroz filistejsku zemlju, iako je to bio kraći put, jer je Bog rekao: „Kad vidi rat, narod bi mogao da zažali i da se vrati u Egipat.” (Druga knjiga Mojsijeva ili Izlazak 13:17)
Kao što nam i piše u Bibliji „mudrost je sklanjati se od zla“, Božja volja nije da budemo fokusirani na dešavanja u ovome svetu. Sada kada smo na početku puta sa Hristom, sada je mnogo važno da svoje oči ne pomeramo sa Njega, u koliko bi naš pogled bio usmeren na rat, naš
um je slab i sigurno ćemo doživeti strah u srcu. Božja volja za nas nije da hodamo putem gde će nam pred očima biti priče o ratu, žigu zveri, porobljavanju čovečanstva, zaverama itd, jer zna Bog da ako bi tim putem pošli sigurno bi pre ili kasnije završili u Egiptu, tj. u svetu gde su i drugi ljudi, otpali bi od Boga živoga jer bi nam se u um uvukla tama. Nemojmo čak ni da pričamo o tome, nemojmo ni da spominjemo te teme, krenimo zaobilaznim putem, to je sigurno ludost za svet ali pre ili kasnije stićićemo bezbedno u Obećanu zemlju.
Ispravan pogled i njegovi benefiti
Razumem da u istoriji skoro nikada nije bilo kao što je sada, znam da je sve ono što se dešava oko nas izazovno i da privlači pažnju ali isto tako sam siguran da je to samo zamka u koju možemo vrlo lako da upadnemo ako nismo oprezni. Mnogi kažu „ali moram znati šta se dešava oko nas, moram biti informisan“. Razumem to ali ipak smatram da to nije nužna potreba, pogotovo ako si mlad u veri i ako si slab. Ne moraš biti informisan, jer koju god informaciju da čuješ budi siguran da nije 100% istinita, ovaj svet je zasnovan na laži, na zastrašivanju i manipulisanju, to je Vavilon, i ako očekuješ da primiš ispravne vesti iz Vavilona, onda definitivno imaš pogrešna očekivanja. Jer sve te informacije žele da naprave pritisak u tvom umu i da na osnovu toga napraviš neki korak, a koji god korak da napraviš pogrešan je, jer nije usmeren od Boga već iz Vavilona. Zato sačekaj, ne brini, kakva god da je okolnost imaj poverenje u Boga da će te on izvesti iz te situacije i da On ima poseban plan za tebe.
„Oči su moje stalno k Gospodu upravljene, jer on mi noge iz mreže izvlači.“ (Psalmi 25:15)
Bog zaista ima poseban plan za nas, On želi da naše oči budu usmerene samo ka Njemu i da mu bezuslovno verujemo, kuda On ide i mi idemo za Njim, On je taj koji će nas usmeravati i voditi kroz Duh u onom pravcu u kome bude želeo da idemo. Ako hodamo za Njime, to ne znači da nećemo imati nevolje, pritiske i neprijatne situacije u ovom životu, čak šta više svega toga mora da bude, ali će nam sve te nevolje doneti istrajnost i jaču veru, na kraju krajeva nećemo biti sami u tome, Bog će nas provoditi kroz iskustva ne bi li nas ojačao i usavršio tako da će svaka situacija u kojoj se budemo naši biti blagoslov za nas. Potrebno je verovati u to.
„Još malo i svet me više neće videti, ali vi ćete me videti, jer ja živim, a i vi ćete živeti. U taj dan ćete spoznati da sam ja u Ocu svom, i vi u meni, i ja u vama.“ (Jevanđelje po Jovanu 14:19)
Kada na svetu nastane potpuna pometnja i zavlada tama, Bogu će biti potrebni verni koji u tami mogu da odražavaju svetlost ne bi li mogli onima koji su u tami da ukažu na put svetlosti.
„Niko ne pali svetiljku da je stavi u podrum ili pod korpu, nego na svećnjak, da bi oni koji ulaze videli svetlost.“ (Jevanđelje po Luki 11:33)
Mi smo ta Božija svetiljka, mi trebamo da budemo Božiji svećnjak koji treba da gori onda kada ništa drugo ne bude sijalo na ovoj zemlji, kada se i sunce i mesec budu pomračili Božiji svećnjak treba uspravno da stoji i da gori dan i noć. (Prva Petrova poslaniva 2:9).
Braćo i sestre imamo veliku privilegiju, da u vremenu u kome živimo budemo naročito blago našeg Boga, da u svetu tame i mraka odražavamo Božijom svetlošću i slavom kako bi se Bog proslavio. Neka nam Bog pomogne da u tome i uspemo. A uspećemo, ako budemo svoj pogled i svoj um i svoje srce i svoju pažnju usmerili samo na Njega, ne okrećući svoju glavu ni levo ni desno, naš Bog je veran Bog, On je jedina svetlost i u Njemu nema tame. Gledajmo u Njega okrenuti licem k licu sve dok naše duhovno lice ne počne sijati kao što je Mojsiju sijalo dok je bio u Njegovoj prisutnosti. Ako budemo naš pogled i svoje duhovne oči svakodnevno svesno okretati od tame ka svetlosti, od noći ka danu od ovog sveta ka Hristu naša vera će jačati, naš odnos sa Hristom će postati sve bolji i prisniji i naš um će se na ovaj način sve brže obnavljati i preobražavati.
„Na kraju, braćo, što je god istinito, što je god plemenito, što je god pravedno, što je god čisto, što god podstiče na ljubav, što je god pohvalno, što je god čestito i što je god hvale vredno, o tome razmišljajte.“ (Filipljanima poslanica 4:8)
