Kruševac, Srbija
www.centarzaprirodnumedicinu.com
dr.nikolamarkovic@gmail.com

Preobraženje uma kroz posmatranje – opšti principi

Kada smo se u duhu sjedinili sa Hristom i kada je On došao da živi kroz nas, naš duh se obnovio, mi smo se nanovorodili i zbog onoga ko nas je rodio i ko je u nama postali smo deca Božja, (Jevanđelje po Jovanu 1:12) sveti i opravdani. Jednom rečju spaseni smo. (Rimljanima 10:13). Međutim to ni je kraj Božije namere za nas, nakon što nas je spasao Bog sada želi da nas usavrši i da preko nas privuče i druge ljude kako bi se i oni spasili.

Neko može da se zapita, kako to da nas usavrši ako smo spašeni, zar nismo savršeni. Pa i jesmo i nismo. Zapravo naša duhovna priroda tj. naš duh je postao savršen i to je ono što nas kvalifikuje za nebo, dakle to je tačka koja nas proglašava pravednima. Međutim što se našeg karaktera tiče (neko bi to nazvao ponašanje ili dela) nismo još uvek savršeni. Naš karakter je vezan za naš um ili dušu kako ga Biblija naziva i to je nešto što će se vremenom menjati i usavršavati dok ne postignemo meru rasta punoće Hristove (Efescima poslanica 4:13). Što je isto važno pitanje ali nije spasonosno jer je to proces koji otpočinje krštenjem i traje do kraja života.

Dakle, moguće je da smo sveti, savršeni i spašeni ali da ipak nemamo savršen karakter i savršena dela. Međutim Božija volja i namera je da se to promeni i da u tome konstantno napredujemo kako bi se u potpunosti sjedinili sa Bogom u umu do te mere da naša volja bude isto što i Njegova i obratno.

“I ne dajte da vas i dalje oblikuje ovo doba, nego se preobrazite obnavljanjem svog uma, da utvrdite šta je Božja volja – šta je dobro, ugodno i savršeno.” (Rimljanima poslanica 12:2)

Iako se ne tiče direktno spasenja ovo je po meni najvažnija tema za Božiju decu, kako da se preobrazimo i u potpunosti obnovimo svoj um da bude kao što je i Hristov. Meni lično ova tema je posebno važna i uvek sam joj davao poseban značaj. Naravno treba razumeti da je ovo široka tema jer obuhvata široki aspekt ljudskog života i svi ti aspekti su važni ali ja želim da iznesem jedan od aspekata kako se preobražava čovekov um. Dakle ovo nije jedini aspekt ali je možda jedan od glavnih i važnijih praktičnih asekata.

Zakonitosti ljudskog uma

Um je mesto gde čovek razmišlja, rasuđuje, kritiki analizira i na kraju donosi odluke. Um obuhvata i čovekov mozak, ali to nije samo mozak, um je nešto više od skupa sivih ćelija, tu se nalazi naša ličnost, naš karakter, naša volja itd. Dakle, čovekov um (duša) ima dodirnih tačaka i sa našim mozgom, što znači da će informacije koje se nalaze u njemu uticati i na naš um (karakter, volju itd). Ljudski mozak prikuplja informacije kroz 5.čula (čulo mirisa, čulo ukusa, čulo dodira, čulo sluha i čulo vida), sva ova čula prikupljaju određene informacije koje naš mozak obrađuje i na osnovu kojih mi donosimo neke zaključke i odlučujemo kako ćemo se ponašati na osnovu njih. Na primer, ako dodirnemo neki kaktus i on nas ubode, kroz čulo dodira naš mozak će razumeti da je to stvar kojoj ne treba da prilazimo, to je nešto što će nas povrediti. Pa mnogi ljudi razviju neprijateljstvo prema kaktusu jer su imali naprijatno iskustvo kao deca, i to je postalo deo njihovog karaktera, prepoznatljvi su po tome što ne vole čak ni da vide kaktus u svojoj blizini. Dakle, možemo videti kako jedna banalna stvar kao što je čulo dodira donosi promene u kreiranju karaktera koji može ostati za celi život. Možda ste takođe čuli da je neko još kao mlada osoba počeo da sluša muziku koja mu se sviđala, i da je to toliko uticalo na tu osobu da je kasnije postala muzičar iako niko iz njene porodice nema muzičkih talenata. Zapravo um te osobe se poistovetio sa tom muzikom i to je uticalo na celokupan životni pravac ove osobe. Isto tako nisu retki ni slučajevi kada deca koja imaju dodira se televizijom počnu da gledaju nekog smešnog glumca koji im se sviđa, i vremenom dete se do te mere poistoveti sa ovom osobom da počne da je imitira i da se ponaša kao i on, priča kao i on, radi stvari kako i on, oblači se kao i on itd. Dakle, um ovog deteta se potpuno preobrazio pod uticajem druge osobe i tako će biti dok god dete bude posmatralo tu osobu.

Dakle možemo videti da je čovekov um dinamičan, sposoban je da se menja u zavisnosti od onoga što je pred njim. Svako čulo ima posebno delovanje na naš um, i pod uticajem tog delovanja mi se menjamo, međutim od svih čula ono što svojim očima gledamo najsnažnije deluje na nas, na drugom mestu je ono što slušamo. Stoga možemo slobodno reći da je zakon ljudskog uma da se pretvara u ono što mu je pred očima i ušima. Mudri Solomon je verovatno ovaj zakon dobro poznavao kada je nadahnut od Boga pozvao lenjog čoveka da se promeni u vrednu osobu na taj način što bi išao da posmatra vredne mrave.

“Idi k mravu, lenjivče, posmatraj puteve njegove i postani mudar.” (Priče Solomonove 6:6)

Smatram da je Božija mudrost izgovorena preko Solomona imala malo veću suštinu od te da ukori čoveka koji je lenj, mislim da je Bog imao na umu da se lenjost može promeniti u vrednoću samo ako bi ovaj čovek posmatranjem vrednih mrava bio podstaknut njihovim radom što bi dovelo do trajne promene u njegovom umu tj. karakteru. Tako da je ovo ne samo kritika već pouka za lenjog čoveka, idi kod mrava i ako želiš promenićeš se posmatranjem.

Što videsmo i čusmo

Zaista ništa snažnije ne može da utiče na čovekov um od onoga što čovek vidi i čuje. Jedna mudra izreka kaže da samo jednom rečiju možemo ohrabriti i podignuti obeshrabrenog čoveka, ali istom tom rečiju možemo ga i ubiti. I to se slaže sa onim što čitamo u Pismu:

„Blag jezik drvo je života, a izopačenost njegova slama duh.“ (Priče Solomonove 15:4)

Isto tako ili još snažnije od toga čovekov um se upravlja i menja pod onim što mu je pred očima. Jedna mudra izreka kaže „S kim si, takav si“. I to se slaže sa onim što u Pismu stoji:

„Gledaj onog ko je bezazlen i posmatraj onog ko je čestit, jer takvi će imati budućnost punu mira.“ (Psalmi 37:37)

Upravo iz ovog razloga, Bog koji je načinio čoveka sa ovim zakonitostima objavio se čoveku preko svog Sina dopustivši da Ga ljudi gledaju, slušaju i da na taj način budu privučeni. Ono što ni jedno od 613 pravila iz zakona nije moglo da uradi niti sva čuda koja su se desila od Egipta do Sinaja, niti svi ukori, kritike i pretnje koje je Bog izrekao Jevrejskom narodu učinilo je posmatranje Sina Božijeg. Ništa nije moglo da privuče grešnika osim dobrote, ništa nije moglo da podstakne ljudski um da se promeni sem ljubavi i saosećanja koja su bila u liku Isusa Hritsa.

Apostoli su bili oduševljeni Isusom, dok su posmatrali lik i karakter svog učitelja i slušajući njegove reči pune utehe i saosećanja njihovo srce i um bili zauvek promenjeni. I u tome je ležala osnova njihove želje za promenom, njihovog pokajanja i sile za propovedanjem. Svakako bez Duha, oni nisu nikada mogli biti promenjeni, ali je posmatranje i gledanje bilo početna tačka od koje je sve počelo. Apostol Jovan nam to jasno predočava u svojoj poslanici:

“Ono što je bilo od početka, što smo čuli, što smo svojim očima videli, što smo posmatrali i što su naše ruke opipale: o Reči života. I život se javi, i videli smo, i svedočimo, i javljamo vam život večni, koji je bio kod Oca, i javio se nama; Šta smo videli i čuli to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; i zaista naša zajednica je sa Ocem i Sinom Njegovim Isusom Hristom.” (Prva Jovanova poslanica 1:1-3)

Posmatranjem do zaključaka

Kaže se da je jedna od najboljih definicija nauke ta da je nauka zapravo primenjena logika. Što znači da se do naučnih činjenica dolazi kroz posmatrnje prirodnih pojava i donošenje zaključaka u vezi sa njima. Božija volja i mudrost je to tako uredila da čovek može da rasuđuje stvari kroz posmatranje. Čak i u staro doba, doba kada nije postojla nauka niti tehnika svako ko je hteo da zna o Bogu mogao je to da zna kroz posmatranje prirode i onoga što je u njoj. Apostol Pavle kaže da je Bog u to vreme obznanio sebe i svoj karaker kroz svoju tvorevinu, i to je toliko bilo očigledno da svako ko je hteo da posmatra mogao je da donese rasuđivanja o tome.

„Jer Božji gnev se otkriva s neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi koji zadržavaju istinu u nepravdi, jer im je očigledno ono što se može znati o Bogu – Bog im je to učinio očiglednim. Jer njegova nevidljiva svojstva, naime njegova večna moć i božanstvo, jasno se vide još od stvaranja sveta, budući da se prepoznaju po onome što je stvoreno, tako da nemaju izgovora.“ (Rimljanima poslanica 1:18-20)

Posmatranjem je takođe moguće uočiti i prepoznati dublje stvari koje nas okružuju, na primer vreme u kome živimo. Isus kaže da je vreme Mesije koje je bilo najavljivano u proročkim knjigama moglo da se prepozna po onome što se u to vreme dešavalo. Ko bi pažljivo posmatrao to vreme u kome je Isus živeo i propovedao mogao je da zaključi na osnovu zbivanja da je to bilo vreme obećanog mesije.

„Zatim se obratio mnoštvu: „Kad vidite da se oblak diže na zapadu, odmah kažete: ‘Dolazi oluja.’ I bude tako. A kad vidite da duva južni vetar, kažete: ‘Biće vrućine.’ I bude tako. Licemeri, znate da tumačite izgled zemlje i neba. Kako onda ne znate da protumačite ovo vreme? Zašto sami ne prosudite šta je pravedno?“ (Jevanđelje po Luki 12:54-57)

Posmatranjem se najbolje uči i donose ispravni zaključci. Nije ni čudno što je Isus sve vreme svoje službe narodu pričao lekcije u pričama i parabolama. Na taj način pozivao ih je da razmišljaju i posmatraju. Najveće životne lekcije ih je učio tako što ih je pozivao da zapažaju i posmatraju svet i stvari oko sebe.

“Pogledajte ptice nebeske: ne seju i ne žanju i ne skupljaju žito u ambare, a ipak ih vaš nebeski Otac hrani. Zar vi niste mnogo vredniji od njih?” (Jevanđelje po Mateju 6:26)

“I zašto se brinete za odeću? Pogledajte kako rastu poljski ljiljani: ne rade i ne predu.” (Jevanđelje po Mateju 6:28)

Nije bilo samo dovoljno da ljudima kaže da se ne brinu, znao je da je to težak zadatak za njih, ali im je dao olakšicu. Pozvao ih je da posmatraju kako stoje stvari u prirodi, kako ptice niti rade niti prave zalihe hrane a opet imaju šta da jadu, žive i ne umiru. Kako to da biljke rastu i ukrašavaju se cvećem i ne razmišljajući o tome itd. I ako bi čovek zaista posmatrao ove pojave u prirodi njegov um bi kroz posmatranje te realnosti bio podstaknut na promenu, ako je hteo mogao je da poveruje. Dakle, ako želiš da saznaš da li je Bog sve stvorio ili ne, samo posmatraj svet oko sebe i saznaćeš, ako želiš da saznaš kako se Bog odnosi i brine prema nama samo posmatraj stvari u prirodi, ako želiš da saznaš u kom vremenu živimo samo posmatraj to vreme. Ali, ako želiš sa saznaš kakav je Bog i ako želiš da svoj um preobraziš tako da bude kao Njegov onda samo posmatraj Isusa.

Preobrazite svoj um posmatrajući Hrista i drugi će se preobraziti posmatrajući vas

Bog koji je u prošlosti poučavao ljude kroz prirodu i vreme u kome su živeli, u doba Mesije želeo je da kroz isti princip pouči ljude o tome kakav je On. Ovo je trebala da bude najvažnija lekcija koju je Bog želeo da da čoveku, da bi ovoj lekciji Bog mogao da pouči ljude on ih je pripremao skoro 4.000.godina za to. Odvojio je za sebe čitav jedan narod kako bih ih obučavao lakcijama i porukama da kada dođe to vreme da mogu prepoznati i naučiti ko je i kakav je On. Isus Hrist je bio sjajnost slave i savršena slika Njegove ličnosti (Jevrejima 1:3) i sve što se od Božijeg naroda očekivalo a to je da ga posmatraju i posmatranjem usvoje tj priznaju. Međutim, na žalost oni ga nisu prepoznali (Jevanđelje po Jovanu 1:10), jer umesto da logički posmatraju lik i delo Gospoda oni su tražili mudrost, znakove i čuda (Prva poslanica Korinćanima 1:22). Ipak oni koju su ga posmatrali i koji su ga slušali bili su zauvek preobraženi, poslali su onakvi kakav je i On. Najvažnije Hristova služba je bila da otkrije karakter svog Oca, kroz tri ipo godine propovedanja ljudi su mogli da gledaju i posmatraju lik, reči i dela Sina Božjeg, mogli su posmatrajući ga da vide da je Bog dobar.

„A znamo da Sin Božji dođe, i dao nam je razum da upoznamo Boga Istinitog, i da budemo u istinitom Sinu njegovom Isusu Hristu. Ovo je istiniti Bog i život večni.“ (Prva Jovanova poslanica 5:20)

Sve ovo je trebalo da dovede do toga da oni koji su ga posmatrali:

1. Vide i prihvate kakav je Bog

2. Shvate da oni nisu kao On i da ne mogu biti

3. Požele da po prirodi postanu dobri kako i On

Ovo je trebalo na kraju da rezultira pokajanjem i krštenjem u novi život. Svako ko je poverovao u to postao je dete Božije (Jevanđelje po Jovanu 1:12). Postavši deca Božija i naslednici Božije prirode kroz Hrista Isusa apostoli su nastavili rad i delo svog učitelja, da koristeći istu metodu (posmatranje i slušanje) privuku i druge ljude Bogu, kroz pokazivanje Božije prirode i propovedanje Božije radosne vesti koja se sada manifestovala kroz njih. Postali su prizor (živa slika Isusa Hrista) koji je trebao da posmatra svet, i anđeli i ljudi (Prva poslanica Korinćanima 4:9) i da kroz posmatranje i drugi ljudi dođu do pokajanja koji vodi u večni život.

Sve nas ovo dovodi do toga da shvatimo da se naš um najbolje obnavlja i preobražava kroz posmatranje. Prva i jedina osoba koju trebamo da posmatramo da bi se naš um preobrazio jeste Isus.

Isusa možemo posmatrati na više načina:

1. Čitajući Sveto Pismo i razmišljajući o onome što čitamo o Njemu
Novi Savez ili drugim rečima možemo ga nazvati „Život i delo Isusa Hrista“ predstavlja veran izveštaj o Božijoj prirodi i karakteru kroz Isusa Hrista. Čitajući svaku Isusovu priču, svaku parabolu, reči koje je izgovarao i dela koja je činio možemo posmatrati nežno i saosećajno srce našeg Boga. Način na koji se On ophodio, živeo i verovao, ako se zaista udubimo i razmišljamo o tome, to će imti neizbrisiv trag na naš um. Posebno treba posmatrati Isusa u Getsimaniji, pred Pilatom i na krstu. Dok čitamo izveštaj razmišljajmo o Njegovim osećanjima koja su mu bila uzdrmana, dostojanstvu koje je imao iako nevino optužen i toj sili Božijoj koja je zasjala na krstu. Krst treba da nam privlači posebno zanimanje, jer tu se u potpunosti razotkrio Bog kroz Sina. Bog koji je zbog ljubavi spreman da prestane da postoji zbog tebe i mene, Bog koji više voli tebe nego sebe, Bog koji ti je veran i odan do smrti. To su teme za najdublje razmišljanje, ako se pravilno razumeju imaju snagu da promene naš um.

„Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude savršen, potpuno opremljen za svako dobro delo.“ (Druga poslanica Timoteju 3:16,17)

2. Ugledati se na život ljudi kroz koje Isus Hrist živi i deluje
Prosto je nekako prirodno da Bog sa nekim ljudima radi brže sa nekima sporije, to nije pitanje Božije volje pre svega već pitanje vere i ljubavi pojedinca, koliko čovek veruje Bogu i koliko mu se predaje. Oni čije se srce ispunjeno Hristom koji stalno razmišljaju o Njemu i gledaju na Njega oni će prirodno brže doživljavati transformaciju uma od ostalih. I upravo ti ljudi će postati Božije glavno oruđe preko koga će drugi moći da se preobražavaju posmatrajući ih i na taj način oponašajući njihovu veru. Na ovaj način apostol Pavle je često pozivao hrišćane da se preobražavaju i obnavljaju svoj um, posmatrajući njega lično. Ne, on nije bio ohol kada je to rekao, on je bio predat, pa su tako oni koji su ga gladali mogli videti Isusa u Njemu.

“Braćo, svi se zajedno ugledajte na mene i posmatrajte one koji žive po primeru koji smo vam dali. Jer mnogi – često sam o njima govorio, a i sada plačući o njima govorim – žive kao neprijatelji Hristovog krsta.” (Filipljanima poslanica 3:17,18)

“Sećajte se onih koji poučavaju među vama, koji su vam govorili Božju reč. Posmatrajući ishod njihovog načina života, oponašajte njihovu veru.” (Jevrejima poslanica 13:7)

“Zato vas usrdno molim, ugledajte se na mene.” (Prva poslanica Korinćanima 4:16)

“Ugledajte se na mene, kao što se i ja ugledam na Hrista.” (Prva poslanica Korinćanima 11:1)

3. Verom, dopuštati u ličnom svakodnevnom životu da Isus živi umesto tebe
Hrišćanstvo je više od religioznosti i dobrih dela, hrišćanstvo je odnos između tebe i Boga, čak šta više u duhovnom smislu to je život Boga kroz tebe. S toga svaki hrišćanin koji u to veruje i koji dupušta da Bog kroz Isusa Hrista živi kroz njega može iskusiti tu natprirodnu realnost. Ne samo što će se njegov život promeniti već će vrlo brzo početi da se menjaju životi drugih ljudi oko njega. Ako se pravilno predajemo i ako svoju volju potpuno potčinimo Hristu drugi ljudi će moći da gledaju Hrista kroz nas.

Posmatrati Isusa kroz Pismo je važna stvar, posmatrati ga u životima vernih i hrabriti se njihovom verom i učiti od njih je još važnija stvar ali najvažnije je da to možete činiti lično u svom životu. Ništa nas više ne može ohrabriti od Isusa koji živi kroz nas, kada se pokorite Njegovoj volji i gledate kako se kroz vas ispoljava život i karakter za koji znate da nije od vas i da vi niste takvi ohrabriće vas i sve više ćete želeti takav život. Spontano uz spregu ljubavi prema Hristu i žrtvi za Hrista na taj način što odustaješ od svoje volje, naše preobraženje uma će biti vidljivo svima oko nas, tako ćemo Isusu biti glavno oruđe da k sebi može da privuče i druge ljude.

“Zato se ugledajte na Boga, kao voljena deca, i hodite u ljubavi, kao što je i Hrist voleo nas i sebe predao za nas kao prinos i žrtvu na prijatan miris Bogu.” (Efescima poslanica 5:1,2)

Slava Bogu na ovome, Njegove metode su uvek bile tako proste i jednostavne da je svakome moguće da to prihvati, samo ako hoće. Bog je zaista mudrost ovoga sveta pretvorio u ludost. Mnogi hrišćani pokušavaju da promene svoj um i karakter kroz dela i sopstveni napor, i sam sam bio učesnik u toj ideji ali to ne daje rezultate već izaziva frustraciju i obeshrabrenje, jer to nije Božiji metod nego ljudski. Božiji metod za obnovljenje uma jeste posmatranje. Treba verovati u to, ako smo primmili Hrista i ako zaista verujemo da On živi u nama onda ne trebamo ništa da peduzimamo, samo posmatrajmo. Posmatrajmo svaki dan u kome živimo i Isus će nam pokazivati gde su naše greške i mane, gde su nam slabe tačke, ponekad ćemo pretrpeti i ukor ali koga Gospod voli njega i ukorava (Jevrejima poslanica 12:6).

Iskušenja koja imamo u toku dana ne služe da nas slome, nego da nas nauče i ojačaju. Zato ne treba očajavati ako padneš, nego treba ustati i naučiti lekciju. Isto tako posmatrajmo okolnosti koje nam Isus namešta, u njima će se otkrivati Božija volja za nas, moćićemo tačno da prepoznamo kuda nas Gospod usmerava, da li želi da nešto činimo ili želi da ne činimo, da li želi da idemo ili da stanemo. Samo jednostavno budi miran, odustani od sebe, posmatraj i saznaćeš sve što treba da znaš. Isto tako posmatraj one koji su prenosioci Božije vesti, posmatraj ljude koji su Božija oruđa, gledaj njihovu veru, njihov život i čini i ti tako. Ništa manje važno jeste i to da nam um u toku dana bude fokusiran na Isusa, razmišljajmo o Njemu, čitajmo o Njemu, slušajmo o Njemu, pevajmo Njemu i preobraženje će doći, ne može izostati. Ne razmišljajući o dobrim delima činićemo ih, ne razmišljajući o ispravnim stvarima radićemo ih, i tako ne razmišljajući o sebi bićemo poput Njega.

“Ali nemojte samo slušati reč, već je i izvršavajte, da ne biste sami sebe zavaravali. Jer ako neko sluša reč, a ne izvršava je, on je kao čovek koji posmatra svoje lice u ogledalu, ali kad se pogleda, ode i odmah zaboravi kakav je. Ali onaj ko se udubi u savršeni zakon slobode i prione uz njega, pa ne bude zaboravni slušač već izvršilac dela, taj će biti srećan u onom što čini.” (Jakovljeva poslanica 1:22-25)

Sljedeći nastavak

Print Friendly, PDF & Email
31 Avgusta 2022