Razumevanje greha
Kada pogledamo čovečanstvo vidimo mnogo toga što je izopačeno i pogrešno. Nasilje, zlostavljanje, sebičnost, izopačavanje svega što je dobro, kao i mnoštvo drugih zala, postaju očigledni kada počnemo da ispitujemo čovečanstvo. Jasno je da postoji bolest koja zahvata čitav ljudski rod i da postoji potreba za lekom koji stvarno deluje. Sa pravom nazivamo ovu bolest „greh“ i prepoznajemo potrebu da se njome pozabavimo, ali postavlja se pitanje da li zaista postoji lek za ovu bolest?
Činjenica da postoji više hiljada različitih religija govori u prilog tome da je čovek oduvek prepoznavao svoju potrebu da bude slobodan od greha, i tragao je za ovom slobodom u zajednici sa Bogom. Pa ipak, stav velike većine religioznih ljudi je taj da je greh i dalje u velikoj meri preovlađujuća sila u njihovim životima i da ih sve njihove religiozne ceremonije i prakse nisu istinski oslobodile od sile greha.
Greh je problem jer proizvodi toliko puno bolesti, neprijatnosti, patnju i smrt. Ali još uvek postoji veći problem koji izaziva greh. Greh nas udaljava od Boga, postavljajući nas tamo gde nemamo nade za sutra. Bog obećava večni život ali samo onima koji su slobodni od greha, i upravo zato je od suštinskog značaja za nas da se u potpunosti spasimo od greha. U poslanici Jevrejima, 12.glava, redak 14, Pavle kaže: Težite za mirom sa svima, i za svetošću bez koje niko neće videti Gospoda: (Jevrejima 12:14).
Čitavo hrišćanstvo zna da je Bog pravedan, svet i da je njegova priroda potpuno suprotstavljena grehu. Čak iako nikada o tome nismo čitali u Bibliji mi instiktivno znamo da moramo biti pravedni kako bismo videli Boga, i od samog početka čovečanstvo ulaže sve svoje snage u potragu za pravednošću koja bi čoveka kvalifikovala za večni život u zajednici sa Bogom.
Prvi žalostan i ništavan napor da pronađu pravednost učinili su Adam i Eva. Kada su otkrili da ih je greh onesposobio da borave u Božjem prisustvu, Biblija kaže da su skrojili sebi odeću od smokvinog lišća. Stavljanjem na sebe odeće od smokvinog lišća pokušali su da se osposobe za boravak u Božijem prisusustvu i zajednicu sa Njim. Naravno, čim se Bog pojavio oni su znali da to što su načinili odeću nije bilo dovoljno, i oni su pobegli da bi se sakrili od Njega. Od tada, ljudi su pokušavali na mnogo načina da pobegnu od mrlje greha i da dostignu pravednost. U svakoj religiji na ovoj planeti ljudi traže način da pronađu pravednost, način da steknu Božju naklonost i večni život.
Problemom greha se ne možemo baviti na efikasan način, osim ukoliko prvo ne razumemo šta je zaista greh. Jedna mudra osoba je jednom izjavila, „hiljade ljudi napadaju grane drveta greha, ali jako malo njih napadaju koren.“ Ovo je istinita izjava. Velika većina religioznog sveta pristupa grehu na pogrešan način zbog toga što ne razumeju šta je zaista greh. Prva suštinska potreba je da razumemo prirodu greha. Kada shvatimo šta je greh to će nam pomoći da uvidimo sa čime stvarno imamo posla i bolje ćemo razumeti šta je potrebno za rešenje problema.
Priroda greha
Šta je greh? Postavite ovo pitanje i većina hrišćana će vas usmeriti na 1. Jovanovu 3:4: „Ko god čini greh, on prestupa zakon, jer greh je prestup zakona.“ Ovde jasno kaže da je greh prestupanje zakona. Prema ovoj definiciji, da bi čovek učinio greh on treba zapravo da prekrši zakon. Naravno, niko ne poriče to da nam ovaj redak daje istinit opis greha. Prihvatanje 1. Jovanove 3:4 omogućava nam da razumemo vrstu ponašanja koja nije prihvatljiva Bogu. Međutim, imajmo u vidu da ovo nije sve što Biblija ima da kaže o grehu. Ovo nije jedino razumevanje greha koje nalazimo u Božjoj Reči. Ukoliko ovaj redak prihvatimo kao sveobuhvatnu i potpunu definiciju greha moraćemo odmah da zaključimo da postojanje greha zavisi samo od naših dela. Onda bismo morali da verujemo da je greh ograničen na naše ponašanje, ali postoji mnogo mesta u Bibliji koja nas uče da je posredi mnogo više od toga.
Više od grešnih dela
Pod pojmom greha podrazumeva se mnogo više od samih dela koja činimo. Postoje neki hrišćani koji insistiraju na tome da osoba nije počinila greh sve dok ne prekrši zakon; zbog toga, osoba ne može biti grešnik osim ukoliko nije prestupnik zakona. Izgleda da ovi ljudi veruju u to da osoba mora da počne da drži zakon kako bi rešila problem greha. Ali svako ko je iskren i pošten zna da ovaj način ne funkcioniše!
U Jevanđelju po Marku 7:18-23, Isus je izjavio nešto vrlo interesantno:
„Tada im reče: Zar ni vi ne razumete? Zar ne znate da čoveka ne čini nečistim ništa što spolja ulazi u njega, jer mu ne ulazi u srce, nego u utrobu, i odlazi napolje? Još je rekao: Ono što izlazi iz čoveka, to čoveka čini nečistim. Jer iznutra, iz ljudskog srca, izlaze zle misli, blud, krađe, ubistva, preljube, lakomstvo, zloba, prevara, besramnost, zavidno oko, hula, oholost, nerazumnost. Sva ta zla izlaze iznutra i čoveka čine nečistim.”
Stihovi od 21 do 22 su naročito interesantni. Ovde nam Isus kaže da grešna dela počinju negde u nama. Pre nego što učinimo nešto moramo prvo da mislimo o tome (naravno, mi imamo i nešto što se zovu „refleksne reakcije“ o kojima ne razmišljamo svesno, ali ove instrukcije i dalje dolaze iz mozga i zasnivaju se na navikama i instinktima koji postoje u našim telima). Postavlja se pitanje, ukoliko uhvatimo svoju ruku da čini greh da li će nam biti od pomoći ukoliko odsečemo sebi ruku? Naravno da ne! Još uvek ćemo imati grešnu misao u svom umu. Sada vidimo da naša dela nisu problem; problem su misli koje proizvode dela. Sada se postavlja pitanje: Šta je to što proizvodi grešne misli?
Stvarni problem
Ukoliko bih mogao da istreniram sebe disciplinovanjem svojih misli kroz jogu, meditaciju, borilačke veštine itd, da li bih se tada osposobio i bio u mogućnosti da nadvladam greh? Pogledajte šta Isus kaže u 21. stihu, „Jer iznutra, iz ljudskog SRCA, izlaze zle misli.“ Istina je da dela proizilaze iz misli, ali i same misli proizilaze odnekle, proizilaze iz srca. Srce se obraća umu, ne svesnom umu, već podsvesnom umu, koji ponekad nazivamo „priroda“. Uzimajući ovo u obzir postaje jasno da koren greha nije ono što radimo ili što mislimo. Ovo je temelj našeg stvarnog problema sa grehom.
I Isus i apostol Pavle su pokušali da nam učine razumljivim to da naš problem zalazi duboko u našu prirodu. Značaj je očigledan. U Jevanđelju po Jovanu 8:31-34, čitamo:
„Isus je Judejcima, koji su mu verovali, rekao: Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici, i upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi. A oni su mu rekli: Mi smo Avramovo potomstvo i nikada nismo nikome robovali. Kako ti kažeš: Postaćete slobodni? Isus im je odgovorio: Zaista, zaista, kažem vam, svako ko čini greh, rob je greha“.
Gospodar roba
Isus je rekao da ukoliko činite greh robujete grehu. Ako je to tako, ko je vaš gospodar? Isus je rekao da je GREH vaš gospodar. Vi ste robovi greha. Jevreji su naravno mislili da Isus govori o fizičkom ropstvu. Rekli su, „Mi smo Avramovo potomstvo i nikada nismo nikome robovali.“ Ali Isus im je rekao da ukoliko činite greh neko gospodari vama i označio tog gospodara kao „greh“. Ovde vidimo da se u ovom pasusu reč „greh“ ne odnosi na prestupanje zakona. Isus opisuje greh kao kralja, gospodara upravitelja, koji zahteva poslušnost. Isus kaže da je onaj ko čini greh, rob greha, a rob nema slobodu da bira šta će da radi. Neko drugi mu određuje kako će da se ponaša, i u ovom slučaju, Isus kaže da je gospodarevo ime „greh“. Kada pogledamo Poslanicu Rimljanima, 7. poglavlje, primećujemo da je Pavle u potpunosti usaglašen sa Isusom. U stihovima 14-17, čitamo:
„Jer znamo da je Zakon duhovan, a ja sam telesan, prodat u ropstvo grehu. Jer ne razumem šta radim. Ne činim ono što želim, nego ono što mrzim, to činim. A ako činim ono što ne želim, slažem se da je Zakon dobar. Ali onda to ne činim više ja, nego greh koji prebiva u meni.“
Svi znamo da život jednog roba odgovara sledećem opisu. Kada ujutru ustane neko mu govori koju odeću da obuče, koju hranu da jede, gde će da radi taj dan i koliko dugo će da radi. Neko drugi odlučuje čak i sa kim će stupiti u brak i gde će živeti. On nema izbor u vezi toga šta će da radi. Neko drugi donosi ove odluke. Ovako stoje stvari u životu jednog roba. Rob nema pravo da odlučuje i bira za sebe.
Pavle kaže, „Prodat sam u ropstvo grehu.“ Kakva osoba je prodata? Rob, naravno. Pavle govori o osobi bez Hrista. Ukoliko je takva osoba rob da li ona može da bira šta će da radi? Ne! Pavle kaže da je takva osoba rob grehu. Ime njegovog gospodara je „greh“. Svakog dana kada se probudi njegov gospodar mu kaže „danas moraš da radiš za mene. Moraš da kradeš, lažeš, siluješ i ubijaš“, ili, ukoliko ste više ugledna i poštovana vrsta roba – možda član crkve, gospodar kaže, „gnevi se na svoju ženu, deri se na svoju decu i gaji pakost i zlobu u svom srcu.“ Možda nam gospodar greh daje uglednije i poštovanije grehe da izvršavamo. Oni možda ne izgledaju loše kao dela nekih drugih ljudi ali istina je da je koren isti. Mi smo svi i dalje robovi greha i slušamo istog gospodara.
U 16. stihu, Pavle kaže, „Slažem se da je Zakon dobar,“ ali u 17. stihu on priča o sopstvenom ropstvu i kaže, „Ali onda to ne činim više ja nego greh koji prebiva u meni!“ Da li je Pavle želeo da radi ono što je ispravno? Naravno da jeste! Da li je pokušavao? Naravno da jeste! Pokušavao je svom svojom snagom. Pavle je karakterno bio snažniji od većine hrišćana. Pavle je bio veliki borac koji se borio i ratovao, ali je ipak rekao, „Ne mogu!“ Slabost nije samo Pavlova istina već istina svakog čoveka i žene na ovoj planeti. Oni koji imaju veće obrazovanje i pripadaju višim društvenim staležima mogu obući raskošnu i skupu odeću i bolje prikriti otvoreni greh, ali dok se spolja odupiru ovim gresima i u samopravednosti osuđuju ubice, prostitutke i lopove, u svom srcu i dalje gaje greh. Oni se osećaju dobro zbog toga što nisu grešnici kao drugi ljudi, ali zapravo, koji je greh stvarno veći: ubistvo ili licemerje? Činjenica je da je koren isti; uzrok oba greha je isti. Činjenica je: naša priroda je rob greha!
