Manchester, Jamaica
www.restorationministry.com
vidclay@gmail.com

Rođenje od Duha

Postoji komponenta u čoveku koja se zove duh, a koja predstavlja više od opisa njegovih misli i sećanja. Sledeće biblijske reference jasno govore o tome: Jov 32:8; Zaharija 12:1; Luka 8:55; Luka 23:46; Dela 7:59: Rimljanima 1:9; Rimljanima 8:16; 1. Korinćanima 2:11; 1. Korinćanima 5:3-5; 1. Korinćanima 6:20.

Ovo je tačka od vitalnog značaja. Pravilno razumevanje nekih od najkritičnijih biblijskih istina zavisi od razumevanja ove tačke – čovjekovog duha.

Dozvolite da postavim pitanje, da li se ljudska bića rađaju sa duhom koji je moralno neutralan, koji nije ni dobar ni zao? Da li je tačno da će konačno stanje uma neke osobe zavisiti od iskustava te osobe dok počinje da odrasta? Da li ono što ta osoba vidi, čuje i uči, određuje vrstu uma koju će ta osoba imati, bilo dobar ili loš? Da li je istina da je na rođenju telo te osobe slabo, degenerisano i grešno, ali je duh te osobe neutralan, ni dobar, ni zao?

Mi ne možemo ispravno odgovoriti na ovo pitanje, osim ukoliko ne shvatimo istinu, šta je zaista ljudski duh. Kada se neka beba rodi i nije sposobna za racionalno razmišljanje niti ima moralnu svest, da li ona ima duh? Da li zlo prebiva u njenom umu ili samo u njenom telu postoji tendencija da čini ono što je loše?

Sebičnost od rođenja

Jedno pitanje će rešiti ovaj problem i ako budemo iskreno odgovorili na ovo pitanje, znaćemo odgovor i na druga pitanja. Kada se neka osoba rodi, da li je ona prirodno sebična ili nesebična? Da li ta osoba instinktivno misli o drugima ili o sebi? Odgovor je očigledan. Usredsređenost na sebe je odlika svih ljudi koji se rode na ovoj planeti i ovo je istina za sve ljude u svim dobima od Adamovog pada, sa jednim izuzetkom. Sebičnost je koren greha, temelj greha, i tamo gde sebičnost postoji zlo je automatski prisutno.

Ali odakle dolazi sebičnost? Gde sebičnost prebiva? Da li je to nešto što se genetski prenosi? Da li je to ugrađeno u mišiće, krv i kosti? Naravno da nije! Sebičnost je u potpunosti stvar uma i njeno univerzalno prisustvo u svim ljudima prilikom rođenja pokazuje činjenicu da se čovek ne rađa samo sa grešnim telom, već i sa grešnim umom ili duhom i da ovaj grešni duh postoji i pre nego što čovek postane sposoban da racionalno razmišlja. Stoga nam Božja reč govori jasnim jezikom:

Isus mu na to reče: „Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko odozgo ne rodi, ne može videti Božje kraljevstvo“ (Jovan 3:3).

Zato je telesan um neprijateljstvo Bogu, jer se ne pokorava Božjem Zakonu, niti zapravo može“ (Rimljanima 8:7).

Telesan um je jednostavno um koji nije obnovljen Božjim Duhom prilikom novog rođenja. Ovaj um je u neprijateljstvu sa Bogom i nije važno da li je taj um star jednu ili sto godina. Sve dok se neka osoba ponovo ne rodi, ona je u neprijateljstvu sa Bogom.

Samo Bog je dobar

Kao što smo iznova i iznova naglašavali, samo Bog je dobar (Matej 19:17; Otkrivenje 15:4). Ne postoji mesto ili osoba u univerzumu u kojima se može nalaziti dobrota, osim ako Bog ne prebiva tu. Samo božanstvo je dobro i kada to prepoznamo, shvatićemo da je jedini način da bilo koje stvorenje bude dobro, da se ujedini sa božanstvom. Nijedno stvorenje nije dobro samo po sebi, zato gde god postoji stvorenje koje nije ujedinjeno sa Bogom, jedino moguće stanje tog stvorenja je zlo stanje. To stvorenje je zlo po prirodi. Ne postoji druga opcija za njega.

Ovo Lucifer, Adam, Eva i milioni anđela nisu shvatali kada su odabrali da deluju nezavisno od Boga, kada su odabrali put koji ih odvaja od Boga. U prolazu bi trebalo da napomenemo da se sve ovo dogodilo dok su svi oni bili u bezgrešnom telu. To nema nikakve veze sa njihovom fizičkom prirodom, već isključivo ima veze sa stanjem koje se razvilo u njihovom umu. Oni su istog momenta postali zli, iako je ovom zlu trebalo vremena da se manifestuje u svim svojim aspektima. Ipak, posledice onoga što je Adam učinio, bile su razarajuće za njega i njegove potomke. Kao posledica njegovog izbora, svaki njegov potomak je bio osuđen da se rodi razdvojen od Boga – kao pripadnik Sotoninog carstva, u stanju u kome vlada Sotonino načelo sebičnosti i u kojem nedostaje Božji Duh.

Kada ovo shvatimo, možemo razumeti zašto svako biće mora da se rodi od Svetog Duha. U stanju našeg prvog rođenja mi nismo ujedinjeni sa Bogom. Stoga smo potpuno zli, sa grešnim telom i grešnim umom. Naša najbolja nastojanja protkana su sebičnošću i zato su suštinski zla.

Novorođenje

Ali kada se osoba ponovo rodi, šta se događa? Događa se velika promena. Ali koja je priroda ove promene? Da li se menja fizičko telo te osobe? Da li se menjaju krv i meso? Biblija, kao i nauka, razum i istorija nam kažu da se fizičko telo obraćene osobe ne menja. Obraćenje osobu ne čini snažnijom, višom, mlađom, u odnosu na vreme kada je živela u grehu. Test genetske strukture te osobe otkriće da se osoba nije promenila fizički i da je to još uvek stanje u kojem osoba živi i umire.

Pa da li se onda menjaju misli te osobe? Da li se novorođenje sastoji od ponovnog obrazovanja, tako da se menjaju šabloni razmišljanja i na taj način proizvode dobra dela? Nema sumnje da obrazovanje igra važnu ulogu u životu hrišćanina, ali to svakako nije kritičan faktor koji je uključen u novorođenje. Ponovno obrazovanje neće pretvoriti čoveka u novo stvorenje. Novi način razmišljanja neće uzrokovati da osoba doživi novo rođenje. Zapazite šta je Isus rekao:

„…Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi od vode i od Duha, ne može ući u Božje kraljevstvo“ (Jovan 3:5).

Pre nego što steknemo hrišćansko obrazovanje, čak i pre nego što se uputimo u istinu, pre svega treba da dođe Duh istine. Duh treba da nas edukuje nakon što se ponovo rodimo. Pre nego što budemo u stanju da razmišljamo dobro i činimo dobro, Sveti Duh mora da obavi svoje delo u najvažnijem delu ljudske prirode.

Jer iznutra, iz ljudskog srca, izlaze zle misli, blud, krađe, ubistva, preljube, lakomstvo, zloba, prevara, besramnost, zavidno oko, hula, oholost, nerazumnost. Sva ta zla izlaze iznutra i čoveka čine nečistim” (Marko 7:21-23).

Stanje srca je pravi problem, a ne stanje fizičkog tela ili čak misli. Pogledajte šta izlazi iz ljudskog srca: zle misli, blud, krađe, ubistva, preljube, lakomstvo, zloba, prevara itd. Najodvratniji i najgori gresi. Ali zapazite da je tu ponos, kao i zle misli! Misli proizvode dela, da, ali postoji nešto što proizvodi ove misli. Treba da idemo dublje od misli da bismo rešili pravi problem.

Pravi problem je srce (na ovaj način se ukazuje na um ili duh). Suštinska duhovna priroda čoveka koji nije ponovo rođen, je zlo. On ima zlo srce ili um i to je problem kojim se istinski treba pozabaviti. Stoga se mora ponavljati iznova i iznova: nadvladavanje greha se ne može postići reformisanjem dela. Nadvladavanje dela se ne može postići ponovnom edukacijom uma. Nadvladavanje greha je jedino moguće kada se naš duh ujedini sa Božjim duhom u zajednici novog rođenja.

Zmijski porode! Kako možete, kad ste zli, da govorite bilo šta dobro? Jer, usta govore ono čega je srce prepuno. Dobar čovek iz dobre riznice srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo“ (Matej 12:34-35).

Rođenje je proces u kome nova ličnost dolazi na svet. Novo rođenje je proces u kome nova ličnost ulazi u carstvo Božje. Šta starog grešnika pretvara u novog sveca? Koja suštinska promena se događa u osobi, a koja grešnika pretvara u sveca?

U najdubljem delu svog bića, u onom delu bića iz koga izlaze sve misli i dela, u delu koji se zove srce, um ili duh, Božji uticaj se ujedinjuje sa duhom osobe. Ja to nazivam Božji uticaj, ali ta reč ne prikazuje kompletnu sliku onoga što mi primamo. Ovaj „uticaj“ donosi sa sobom Božju sopstvenu prirodu ljubavi i čistote, Božje lično prisustvo. To je Božji Duh, a ne običan uticaj, to je produžetak samog Božjeg života, tako da hrišćanin može sa pravom da kaže: „Bog lično živi u meni!“ Bog sedi na prestolu na nebu, ali preko Svog Svetog Duha se ujedinjuje sa svakim bićem u univerzumu koje odabere da Mu se potčini, tako da kroz nevidljiv, ali veoma realan lanac života, Bog se ujedinjuje sa svakim hrišćaninom i postaje jedan Duh sa Njim. (1. Korinćanima 6:17)

Zašto je hrišćanstvo iznad drugih religija

Divno je razmišljati. To je istina koja je previše zapanjujuća za poverovati. To je čudo koje postavlja istinsko hrišćanstvo iznad lažnih religija. Blagoslovena istina, da je Bog u Svom Sinu doveo Adamove sinove do mesta gde postaju sudeonici samog života svemoćnog Boga univerzuma! O kakav blagoslov! Koliko je uzbuđujuće razumeti ljubav i milost Boga koji nam je dao takvu privilegiju, koji nas je doveo u poziciju gde smo istinski i doslovno Njegovi sinovi i ćerke, zato što je Njegov život u nama!

Da, anđeli su poslani da nam služe. Oni nas takođe vode, štite i služe nam na druge načine kao Božji glasnici. Ali kakav je blagoslov znati, da i pored toga imamo lični kontakt sa Bogom!

„Kroz službu Svog Svetog Duha i Svojih anđela, On služi sinovima ljudskim.“ (MH 417)

Naš Bog nije kao uzvišeni zemaljski carevi koji će poslati svog predstavnika umesto da sami odu negde. Ne! Kroz Svog Sina, Bog se Svojim Duhom približava nama i vezuje nas za Svoje srce nevidljivim jedinstvom.

Jer kroz njega i jedni i drugi imamo pristup Ocu u jednom Duhu“ (Efescima 2:18).

Sada razumemo zašto je Hrist naša pravednost. Ne da nam daje pravednost, već je On sam naša pravednost. Pošto kroz Svetog Duha Hrist dolazi da živi u našim srcima, šta mi primamo? Ništa drugo do lično Hristov čist i svet život. Njegov Duh se ujedinjuje sa mojim duhom, tako da postajemo jedno u duhu. Njegova priroda je sada moja priroda, tako da ja sada volim pravdu a mrzim bezakonje.

Prokletstvo mog prvog rođenja uklonjeno je blagoslovom mog novog rođenja. Sa Hristom, kao svojim životom (Kološanima 3:2), umro sam grehu (Rimljanima 6:7), telu (Rimljanima 8:7), starom čoveku (Rimljanima 6:6), grešnom telu (Rimljanima 6:6; 8:10). Ne živim ja, već Hrist živi u meni. (Galatima 2:20)

image_pdfimage_print