Temerin, Srbija
www.hriscanskamreza.net
dusan28031992@gmail.com

Sagrešenje i opravdanje

„Jer svi su sagrešili i lišeni su Božje slave, a opravdavaju se darom, blagodaću njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu.“ (Rim. 3:23,24).

Biblija ovde kaže da su svi sagrešili, svi ljudi koji su ikada postojali, i da se opravdavaju Božjom blagodaću, time što ih je Bog iskupio u Isusu i to se ne dovodi u pitanje, tu će se svi složiti. Međutim ono što se dovodi u pitanje je: Kada su svi ljudi sagrešili i kada su svi ti ljudi opravdani? Ovde dolazi do podele. Ali hajde da vidimo šta Biblija kaže!

„Zato, kao što je kroz jednog čoveka u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili…“ (Rim. 5:12).

Taj jedan čovek je Adam, i preko njega su greh i smrt kao posledica došli na svet. Međutim ono što Biblija dalje kaže neki ljudi ne mogu da prihvate ili ne mogu da uvide, kao ni ja ranije, ali ako ste iskreni prihvatićete ono što Biblija kaže. Biblija kaže dalje u istom stihu da se kroz tog jednog čoveka, kroz Adama, smrt proširila na sve ljude iz razloga jer su svi sagrešili. Da li uviđate nešto ovde? Opet ista terminologija kao i u Rim. 3:23, ista grupa ljudi. U Rim. 3:23 Biblija kaže da su svi sagrešili, a u Rim. 5:12 daje odgovor na pitanje kada su svi sagrešili. Nesumnjivo vidimo da se to desilo onda kada je Adam sagrešio. Njegovim grehom mi smo učinjeni grešnicima, njegovim gubitkom Božje slave (pravednosti) mi smo izgubili Božju slavu. Znači to je nešto na šta mi nismo uticali, samo smo se našli u tome automatski, po rođenju, osuđeni na smrt, ali ne sudskom presudom nego ulaskom zakona greha i smrti u nas kao ljudska bića kroz Adama (vidi Rim. 8:1,2).

„Zato, dakle, kao što je sagrešenjem jednog na sve ljude došla osuda… (Rim. 5:18 – 1. deo).

Sagrešenje jednog – Osuda na sve

Vidimo da je sagrešenje jednog dovelo do osude na sve. Drugim rečima, zbog Adamovog sagrešenja mi smo osuđeni jer nam je on to preneo biološkim rođenjem. Međutim tu se Biblija ne zaustavlja, to je samo prvi deo 18. stiha. Pogledajte šta je Bog kroz Isusa Hrista učinio za nas, ovo je fascinantno! U drugom delu 18. stiha Biblija daje nešto nasuprot onome što je Adam učinio.

„…tako i pravednošću jednog dođe na sve ljude opravdanje života…“ (Rim. 5:18 – 2. deo).

Pravednost jednog – Opravdanje na sve

Pravednost jednog dovela je do opravdanja na sve. Bog je kroz Isusa Hrista opravdao svakog čoveka koji je ikada postojao i koji će ikada postojati, to je ono što Biblija kaže. Imamo da su svi sagrešili, ali isto tako imamo da su svi opravdani, ali u Hristu Isusu, nikako izvan njega! Teško za poverovati, je l’ da? Kada se samo setimo najvećih zločinaca u istoriji ove planete: Napoleona, Hitlera, Staljina, Mao Cedunga itd… Zar su i oni opravdani? Da, Biblija kaže da su „svi sagrešili“ i da su „svi opravdani“, a to uključuje i njih. Upravo tako! U Isusu Hristu Bog je i njih opravdao, i sada je potrebno da se rodimo od Hrista da postanemo pravedni. Pogledajmo još jedan stih koji možda ranije niste videli ili niste shvatili!

„Onoga koji nije znao greha, učini grehom nas radi, da mi postanemo pravednost Božja u njemu.“ (2. Kor. 5:21).

Kakva zamena! Hrist postao greh, da mi postanemo pravednost Božja u njemu. On je ostavljen da mi ne bi bili ostavljeni. Hrist je postao zamena za svakog čoveka, on je stao na mesto svakog čoveka da bi svaki čovek mogao da stane na njegovo mesto. Još malo o Božjoj genijalnosti, ali pre svega ljubavi:

„…da objavljujemo da je Bog bio u Hristu i pomirio svet sa sobom, ne računajući im njihove prestupe, i stavio u nas reči pomirenja.“ (2. Kor. 5:19).

Zar je stvarno moguće da Napoelonu, Hitleru, Staljinu i Mao Cedungu Bog ne uračunava njihova zlodela? Zar je moguće da ih ne optužuje za sve te gnusobe? Da li je moguće to da je Bog sve te grehe uklonio kao prepreku između sebe i njih? Da, moguće je, i to je upravo ono što Biblija hoće da nam kaže! Međutim zašto onda oni neće biti spaseni? Pa iz prostog razloga što nisu prihvatili to opravdanje i pravednost u Hristu, nisu se rodili od njega kao što su se rodili od Adama i primili grešnost. Nisu postali učinjeni pravednima (vidi Rim. 5:19). Apostol Pavle dalje kaže:

„Mi smo, dakle, ambasadori za Hrista, i to je kao da Bog preko nas moli ljude. Usrdno vas molim umesto Hrista: ’Pomirite se s Bogom.’“ (2. Kor. 5:20).

Kako to da Pavle prvo kaže da je Bog već pomirio svet sa sobom, a onda moli ljude da se pomire sa Bogom? Zato što je potrebno da ljudi prihvate ruku pomirenja da bi postali deo Božje porodice. Zato je to dar, jer je ponuđeno svima, a da bi nešto ponudio moraš pre toga već da imaš, da obezbediš. Vidimo još jednom da je vera (prihvatanje Božjeg dara) zaista sve ono što se traži od nas i što se tražilo od ove četiri istorijske ličnosti. Ali kakva vera? Kakva vera je potrebna da bi mi primili taj život savršene poslušnosti Bogu, život koji je pravedan, Hristovu poslušnost? Vratimo se na poslanicu Rimljanima!

„Jer ako svojim ustima priznaješ da je Isus Gospod – i ako u svom srcu veruješ da ga je Bog podigao iz mrtvih, bićeš spasen. Jer se srcem veruje za pravednost, a ustima priznaje za spasenje.“ (Rim. 10:9,10).

Potrebna je vera koja dolazi iz srca, iz temelja našeg bića, a to se postiže jedino kada nas Bog osvedoči u istinu, kada dotakne naše srce (vidi Rim. 2:4; Jovan 6:44), dakle, i to je dar. Ove istine su nekim ljudima nepojmljive, naročito ako ti ljudi imaju određenu vrstu pozadine, ali to je biblijska, Božja istina! Ako smo otvorenog srca, onda će nas Duh istine uvesti u svu istinu, ali ako nismo…

„Hvala Bogu na njegovom neopisivom daru.“ (2. Kor. 9:15).

image_pdfimage_print
23 Marta 2018
Tagovi: Grijeh, Opravdanje