Kada većina nas pomisli na ime, obično pomislimo na to kako ime zvuči kada neku osobu pozovemo tim imenom. Obično ništa drugo ne dovodimo u vezu sa imenom. Ovo je uglavnom istinito i tačno u zapadnom delu modernog sveta gde se imena često biraju, ne zbog toga što imaju neko posebno značenje, već zbog toga kako zvuče kada se izgovore. Međutim, ime je oduvek predstavljalo nešto više od običnog zvuka, zapravo je zvučnost samog imena dok se izgovara daleko manje značajna od značenja koje je povezano sa tim imenom.
Značaj imena
Među drevnim narodima imena su se birala kako bi saopštila određenu ideju ili kako bi izrazila neku nadu. Ovo je i dalje slučaj u mnogim delovima sveta i jasno je da je to bilo snažno naglašeno tokom biblijskih vremena. Imena su trebala da prenesu određenu informaciju i predstavljala su mnogo više od samih zvukova koji su se upotrebljavali kako bi identifikovali određenu osobu. Ime je zapravo označavalo nekoliko stvari u vezi sa osobom kojoj je pripadalo.
Prvo, nosilo je sa sobom autoritet te osobe. Na primer, neko kaže, „idi traži nešto u moje ime.“ Ono što on zapravo kaže je da će upotreba njegovog imena, traženje u njegovo ime, ozakoniti zahtev; kada osoba traži nešto koristeći to ime zahtev će biti odobren, zato što osoba čije se ime koristi ima kontrolu nad onim što se traži.
Drugo, ime označava karakter osobe. Kada osoba kaže, „ja imam dobro ime,“ misli na to, da kada god ljudi čuju to ime, povezuju ga sa dobrim stvarima. Ljudi mogu i da ne znaju kako zvuči stvarno ime te osobe, ali kada ljudi ukažu na tu osobu (kao na primer, „čovek koji živi na brdu“) oni ga povezuju sa nečim dobrim.
Isusovo ime
Biblija je puna podsticaja da hrišćani upotrebljavaju Isusovo ime. Stalno, iznova i iznova dobijamo savet – zapravo zapoveda nam se da upotrebljavamo Isusovo ime. Hrišćani to moraju činiti. Međutim, ako ne razumemo šta znači upotrebljavati Njegovo ime, onda bi se naša upotreba Njegovog imena mogla završiti kao obična vežba koja ne bi bila ništa efikasnija od najobičnijih rituala.
Dok čitamo reči Hrista i Njegovih apostola postaje jasno da je Božja sila, dostupna hrišćaninu, povezana sa upotrebom Hristovog imena. Pisci u Novom savezu vrlo snažno naglašavaju ovo, i zapravo, jedna od stvari u hrišćanstvu koja najviše vređa druge religije je zapravo da hrišćanstvo insistira na tome da je Hristovo ime jedini put. Petar je bio veoma isključiv i beskompromisan u svojoj izjavi na dan Pedesetnice:
„I ni u kom drugom nema spasenja, jer nema drugog imena pod nebom datog među ljudima kojim bi se mi mogli spasiti“ (Dela apostolska 4:12).
U današnjem svetu, gde je popularno dobro nazivati zlim, a zlo dobrim, gde je religija jednostavno produžena ruka građanskih vlasti i gde je moralnost definisana psihologijom, nije popularno biti isključiv, i mnogi bi bili uznemireni ako bi se neko usudio da tvrdi da je Isusovo ime jedini put Bogu. Pa ipak, ovo je istina koju svi koji veruju u Bibliju i razumeju spasenje koje je u Hristu, moraju prihvatiti i učiti. Hrist je jedini put, Njegovo ime je jedini autoritet na osnovu koga se može primiti spasenje.
„A onima koji su ga primili dao je pravo da postanu deca Božja, jer veruju u njegovo ime“ (Jovan 1:12).
„O njemu svedoče svi proroci, da svako ko veruje u njega dobija oproštenje greha po njegovom imenu“ (Dela 10:43).
Zapazite, kroz Njegovo ime (autoritet) svako ko veruje u Njega dobija oproštenje greha, to su oni koji veruju u Njegovo ime (autoritet), koji primaju silu i postaju Božji sinovi. Jednostavnije rečeno, mi primamo Isusov autoritet, primanjem prava da postanemo Božji sinovi, mi primamo Isusov autoritet, na osnovu koga su naši gresi oprošteni i prepreke između nas i Boga uklonjene. To znači da je imperativ da shvatimo ko je Isus i šta je učinio za nas u dovršavanju našeg spasenja. Ako smo nejasni i neodređeni u pogledu ovih stvari kako ćemo onda biti u stanju da razumemo autoritet koji Isus poseduje? Kako možemo upotrebiti Njegovo ime sa pouzdanjem i verom ako nismo svesni značaja tog imena?
Dakle, oprošteno nam je i mi postajemo sinovi Božji u Isusovo ime. Osim toga, nalazimo da sama mogućnost našeg ulaska u nebesko carstvo zavisi od Isusovog imena. Zato na svakom mestu u Bibliji gde je zabeleženo da su Hristovi apostoli krštavali ljude, oni su upotrebljavali ime koje nosi silu i autoritet sa sobom, ime u koje im je zapoveđeno da rade sve stvari – ime Isusa Hrista (Dela 2:38; Dela 8:16; Dela 10:48; Dela 19:5).
Ješua ili Jehošua?
Istina je da postoje neka braća koja veruju da je veoma značajan stvarni zvuk hebrejskog izgovora Isusovog imena. Oni nekako veruju da, pošto su Jevreji upotrebljavali taj izgovor ukazujući na Njega, ili zbog toga što je ovo bio Jevrejski izgovor Hristovog imena, od vitalnog značaja da mi činimo istu stvar danas i kroz čitavu večnost. Ja se danas neću baviti ovim pitanjem jer će nas to odvojiti od teme. Međutim, ako možemo razumeti svrhu upotrebe Isusovog imena određene stvari će nam postati jasnije.
Da li se od nas traži da se fokusiramo na izgovor imena ili na autoritet Isusa Hrista? Štaviše, na čemu se temelji autoritet Isusa Hrista? Zašto On ima takav uticaj na nebu i zašto možemo imati pouzdanje u činjenicu da je Njegov uticaj tamo, vrhovni? Da li zbog toga što izgovaramo određeni zvuk kada Mu se obraćamo ili zbog vere u to, ko je On, a koja predstavlja izvor sile? Ovo su pitanja koja su zaista važna kada govorimo o „Isusovom imenu.“
Kada se osoba koja shvata šta je On uradio, ko je On, gde je On, obrati Bogu, koristeći autoritet koji nam je dodelio Isus Hrist, onda su svi obećani nebeski blagoslovi otvoreni za takvu osobu. Ne zbog toga što upotrebljava određeni zvuk ili izgovor tokom razgovora sa Bogom, već zbog toga što prepoznaje i priznaje Onoga koga je Bog poslao.
Sila u Isusovom imenu
„U taj dan ćete moliti u moje ime. Ne kažem vam da ću ja moliti Oca za vas“ (Jovan 16:26).
„U taj dan me nećete ništa pitati. Zaista, zaista, kažem vam, što god zamolite Oca u moje ime, daće vam. Do sada niste ni za šta molili u moje ime. Molite i dobićete, da vaša radost bude potpuna“ (Jovan 16:23-24).
Isus je trebalo da napusti učenike. Do ovog trenutka oni su u svemu zavisili od Njega. Njihovi umovi nisu mogli da prihvate mogućnost da su sada trebali da budu lišeni Njegovog prisustva, utešne garancije koja je dolazila iz Njegovog prisustva, sigurnosti sa Bogom koja je bila povezana sa Njim. Sada je Isus otvorio novi pristup njihovim umovima: „do ovog trenutka,“ On kaže, „nikada niste upotrebljavali moje ima da biste pristupili Bogu. Nikada do sada niste upotrebljavali moj autoritet kao temelj vašeg zahteva, kada tražite nešto od Boga. Sada vam kažem da upotrebljavate moje ime kao temelj vaših zahteva, upotrebljavajte moj autoritet – recite Bogu da očekujete odgovor zbog mene. Ne zbog toga što ste bili poslušni, ne zbog toga što ste rođeni u dobroj porodici, ne zbog toga što ste verno radili za Boga, već zbog mene. Zamolite Ga da odobri vaš zahtev zbog mene, zbog toga što verujete u mene, zato što prihvatate da sam ja jedini razlog zbog koga vas Bog prihvata. Zamolite Boga na ovaj način, i kažem vam, što god zatražite biće učinjeno. On će vam to dati.“ „Samo napred i pokušajte,“ kaže On, „do ovog trenutka nikada iste tražili bilo šta u moje ime, ali sada, samo napred i tražite u moje ime. Tražite i primićete, tako da ćete biti puni radosti.“
Kakvo divno obećanje. Da li On očekuje da prihvatimo i primenimo ovo obećanje onako kako piše? Samo razmislite o onome što je Isus ovde rekao i imajte na umu da On ne može ni preterati ni lagati. Poenta Njegove priče je da postoji način koji im garantuje da će Bog čuti i odgovoriti na njihove molitve. Taj način je bio da koriste Njegovo ime, nešto što nikada ranije nisu pokušali.
Mogu da zamislim da kada su sledeći put učenici otišli na molitvu, da su se setili ovih Isusovih reči i rekli, „u Isusovo ime Oče, molim u Isusovo ime.“ Njihova nada je počivala u Njemu, njihova očekivanja su se temeljila na autoritetu koji je On posedovao na nebu i zemlji. Prepoznavanje onoga što je On bio, i onoga što je Bog učinio kroz Njega, ispunilo ih je nadom i očekivanjem. Oni su znali, pošto su tražili u Njegovo ime, da je odobrenje njihovih zahteva bilo apsolutno sigurno. On je rekao da je to tako, a pošto On ima svu silu na nebu i na zemlji, nije se uopšte dovodilo u pitanje da je to tako. To je ista sila koja je dostupna u Isusovom imenu danas. On je isti juče, danas i zauvek, Njegova ljubav prema nama i Njegova spremnost da odobri naše zahteve, je i dalje sigurna ko što je uvek i bila. On je još uvek Onaj koji sedi sa desne strane Bogu, na mestu svake sile, naš Predstavnik na Svom tronu i On je još uvek veran u ispunjavanju Svog obećanja:
„I što god zamolite u moje ime, učiniću to, da bi se Otac proslavio u Sinu“ (Jovan 14:13).
Koliko je velika privilegija koju imamo dok upotrebljavamo Isusovo ime? Ova sila je apsolutna. Apsolutna je zato što je to sama Božja sila koja je učinjena dostupnom, koja deluje kroz i u ime Njegove dece, jer oni dolaze Njemu u Isusovo ime; jer oni gledaju na Isusa kao na jedini izvor njihovog autoriteta sa Bogom, oni vide Njega kao jedinu kvalifikaciju koja im je neophodna kada dolaze pred Boga, dok traže bilo koji blagoslov na nebu i zemlji. To je bio razlog za prisustvo velike sile u delima ranih apostola i koja je bila prisutna prilikom svakog buđenja kroz istoriju. Činjenica je da su sva pažnja i zavisnost bile fokusirane samo na Isusa. Čovečanstvo, njegove zasluge i sposobnosti, izbledeli su do ništavila. Niko nije pristupao Bogu drugačije, osim kroz Isusa i rezultati su bili izvanredni. Obećanje koje je dao Isus bilo je ispunjeno u celosti.
Isusov autoritet
„Tada im Isus priđe i reče: Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji“ (Matej 28:18).
„Jer Bog je sve pokorio pod njegove noge. A kad kaže da je sve pokoreno, jasno je da je pokoreno sve osim onoga koji mu je sve pokorio“ (1. Korinćanima 15:27).
„Zato ga je Bog i uzvisio i dao mu ime koje je iznad svakog imena“ (Filipljanima 2:9).
Nikada nemojmo izgubiti iz vida ovu temeljnu činjenicu: Isus Lično je Iskupitelj Božjeg Izraela. Božje sila je u Njegovoj ruci i sve je položeno pod njegove noge. Kada dolazimo u Isusovo ime mi dolazimo na osnovu toga što naš brat, Onaj brat koji je od naše krvi i mesa, sedi na prestolu univerzuma. Mi dolazimo Bogu u Njegovo ime što znači da mi polažemo pravo na sve što On poseduje. Svako Njegovo pravo i autoritet su dati nama. Neka nam Bog pomogne da shvatimo šta nam je dato, da nam pomogne da shvatimo šta to znači da možemo doći Njemu u Isusovo ime.
