Ostružnica, Srbija
mojsic.jovan@gmail.com

Sin Božji na Nebu, na Zemlji, nakon vaskrsenja (1)

1. Sin Božiji (Mihailo) na Nebu pre utelovljenja

Biblija nam kaže da je Bog stvorio Nebo i Zemlju i more i izvore vodene i sve vidljivo i nevidljivo zajedno sa Sinom (Priče, 8:22-30), kroz Sina (1. Korinćanima 8:6) i za Sina (Kološanima 1:16). Evo šta nam kaže Biblija o stvaranju čoveka; Bog se obraća Sinu i kaže:

1. Mojsijeva (1:26) „…Hajde da načinimo čoveka po svom obličju, sličnog nama, i neka vlada nad morskim ribama, nad stvorenjima koja lete po nebu, nad stokom, nad svojom zemljom i nad svim drugim životinjama što se miču po zemlji.“

1. Mojsijeva (2:7) „I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.“

Svi hemijski elementi, minerali i materije od kojih je sastavljen čovek, nalaze se u zemlji. U Bogu se nalazi život i kada je udahnuo u čoveka duh životni, čovek je oživeo. Možemo zaključiti iz ovog stiha da je čovek duša i da se sastoji od duha i tela. Duh daje život telu.

 

2. Sin Božiji (Isus Hristos) na Zemlji posle utelovljenja

Bog je pokazao svoju agape ljubav kroz Sina svoga.

Rimljanima (5,19) „Jer kao što kroz neposlušnost jednoga čoveka postaše mnogi grešni, tako će i kroz poslušnost jednoga postati mnogi pravedni.“

1. Korinćanima (15, 22) „Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će u Hristu svi oživeti.“

Planom spasenja, koga su Otac i Sin doneli na Nebu, pre nego što je Adam sagrešio i Otac i Sin su pokazali najveću agape ljubav prema ljudskom rodu. U slučaju da ljudski rod zgreši, Jedinorodni i ljubljeni Sin Božiji, sići će na zemlju u obličju čovečijem i otkupiti pali i grešni ljudski rod.

Galatima (4,4) „Ali kada se vreme navršilo, Bog je poslao svog Sina, rođenog od žene i rođenog pod Zakonom.“

Isus je na Zemlji hranio gladne, pojio žedne, lečio bolesne, vraćao vid slepima, podizao mrtve, isterivao nečiste duhove i to je činio silom koju je dobijao od Oca Nebeskog.

Matej (12,28) „A ako li ja Duhom Božijim izgonim demone, onda je došlo k vama Carstvo Božije.“

Isus je svu silu i vlast dobijao od Oca.

Matej (28,18) „Dade mi se svaka vlast i na nebu i na Zemlji“

Isus je svojim životom na Zemlji pokazao svojim sledbenicima kako treba da žive, pod uslovom da On živi u srcu svojih sledbenika. Da bi Hristos živeo u srcu svojih sledbenika, da bi mogao da im da silu i slavu i blagodat, morao je učiniti nešto za ljudski rod što do tada niko nije učinio u istoriji ljudskog roda. Morao je da dođe u poziciju u kojoj se našao Adam kada je sagrešio. Otac Ga je doveo u tu poziciju i tako se Hristos našao na krstu. Da bismo bolje razumeli šta se dešavalo na krstu, potrebno je da se podsetimo i da vidimo ko je bio Isus Hristos u svom identitetu i u svojoj prirodi, odnosno kakav je imao Duh i u kakvom je telu bio na Zemlji.

 

2.1. Priroda Sina Božjeg

Isus Hristos je Sin Boga živoga (M atej 16,16). On je po prirodi Bog kao i Njegov Otac (Jovan 14,6; 14,9; 10,30). Otac i Sin imaju zajednički Duh koji od Oca izlazi (Jovan 15,26). Biblijskim proučavanjem nije teško zaključiti da svako biće, bilo ljudsko, anđeosko ili Božansko, poseduje duh i telo. Sin Božiji je takođe imao Duh i telo, odnosno On je bio Sin Božiji i Sin Čovečiji. Rodoslov Isusa Hrista (Matej 1, 2-16) i (Luka 3, 23-38) nam govori o tome da je Hristos potomak Adamov, odnosno da je Sin čovečiji. Druga dva Jevanđelja (Marko 1,1) i (Jovan 1, 1-3) objašnjavaju nam duhovni rodoslov Isusa Hrista, da je On Sin Božiji i da je na osnovu Sinaštva Bog.

Da vidimo kakvo je telo imao Isus Hristos:

Rimljanima (8,3) „Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog Sina svog u obličju tela grehovnog, i za greh osudi greh u telu.“

Jevrejima (4,15) „Jer naš prvosveštenik je neko ko ne samo što može da saoseća s nama u našim slabostima, nego je i poput nas iskušan u svemu, ali nije zgrešio.“

Vidimo da je Hristos na Zemlji bio u oblićju grešnog tela, i da nije sagrešio. Pošto je bio u obličju grešnog tela, a nije sagrešio, onda zaključujemo da je mogao sagrešiti. Zašto bi Ga Sotona kušao u pustinji, ako ne može sagrešiti? Odvojenost od Boga je greh i pošto je Isus bio u zajednici sa Ocem Nebeskim, Sotona je kroz kušanje pokušao da odvoji Hrista od Boga (Matej 4, 1-11), ali nije uspio. Zbog toga je postojao rizik večnog gubitka da Otac izgubi Sina, jer je Sin mogao sagrešiti. Da je Hristos bio u telu koje nije moglo sagrešiti, onda bi Očeva ljubav prema svetu bila umanjena, jer u tom slučaju Otac nije mogao izgubiti Sina.

Kako je Hristos došao u telo koje je moglo sagrešiti? To objašnjava sledeći stih:

Rimljanima (5,12) „Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše.“

Zbog genetske linije nasleđivanja, od Adama, preko Isusovih predaka, pa sve do Isusove majke, Isus se rodio u telu koje je moglo sagrešiti. Njegovo telo je bilo oslabljeno u odnosu na Adamovo telo, zbog prisutnosti greha u dužini od oko 4000 godina.

Šta je sa Hristovim Duhom? Da li je Hristos imao slavu na Zemlji istu kao što je imao i na Nebu? Šta je to slava Hristova, jer se ta reč često spominje u Bibliji? Slava Hristova jeste Njegov Duh, život i karakter.

Jovan (17,5) „A sada proslavi Ti mene Oče u Tebe samoga, slavom koju imadoh u tebe pre nego što svet postade.“

Ovo je stih iz molitve koju Sin upućuje svome Ocu u Getsimanskom vrtu. Jasno se vidi da je Sin imao veću slavu na Nebu, nego na Zemlji. Silaskom na Zemlju, Sin je izgubio nešto od Božanskih atributa koje je imao na Nebu. Biblija ne govori direktno šta je izgubio, ali nije teško zaključiti da je izgubio besmrtnost, sveznanje, svudaprisutnost. Zbog čega je Hristos izgubio ove Božanske atribute? Zato što ih Hristovo telo na Zemlji nije moglo prihvatiti. Ne može telo na Zemlji biti svuda
prisutno. To je nemoguće. Zamislite da je Hristos bio besmrtan na Zemlji i da je pogrešio. To je nemoguća kombinacija. Pošto je mogao sagrešiti, onda je morao biti smrtan. To jasno kaže stih Rimljanima 5,12. Ako nije mogao sagrešiti, onda nije imao ljudski život na Zemlji, a ako nije imao ljudski život onda nas ne može spasiti, jer nas On spašava ljudsko-Božanskim životom sa kojim je pobedio greh, ujedinjen sa životom Oca Nebeskog. To je spasonosni život koga dobijamo kada otvorimo svoje srce za Hrista. Čovek ne može pobediti greh, ali zato Hristos u čoveku to može. Zato je Hristos naš Spasitelj.

Šta je sa Hristovim karakterom? Kakav je On imao karakter na Zemlji. On je imao karakter Sina Božijega koga je doneo sa Neba na Zemlju. Ja bih Boga opisao, po karakternim crtama, da je On: ljubav, lepota, dobrota, pravda, istina, milost ….Pošto su Otac i Sin jedno (Jovan 10,30), onda je i Sin takav. Po karakteru Otac nije ništa veći od Sina, niti je Sin manji od Oca. Zato je Hristos izgovorio sledeće reči:

Jovan (14,7) „Kad biste mene znali onda biste znali i Oca mog; i od sada poznajete Ga i videli ste ga.“

Otac i Sin su u individualnosti dva različita Božanska Bića (Jovan 17,5), ali su u karakteru jedno. Otac je na Nebu, a Sin je na Zemlji i onaj ko je video Sina video je i Oca, jer Sin odslikava Očev karakter.

Jovan (14,9) „…Koji vide mene, vide Oca…“

Možemo zaključiti da je Isus takođe Bog kao i Njegov Otac, ali Bog po prirodi, jer priroda oslikava njihov karakter:

Jovan (20,28) „I odgovori Toma i reče: Gospod moj i Bog moj!“

U poslanici Jevrejima u prvoj glavi Bog oslovljava Sina:

Jevrejima (1,8) „A Sinu: Presto je Tvoj, Bože, va vek veka; palica je pravde palica carstva Tvog.“

Na prvi pogled ispada da je Sin veći od Oca, kada se pročita ovaj stih. Postoje stihovi koji nam jasno govore da je Bog Otac Izvor i darodavac života i da je sve stvorio sa Sinom (Priče 8, 22-30), kroz Sina (1.Korinćanima 8,6) i za Sina (Kološanima 1,16). Pošto je Bog sve stvorio za Sina i dao mu svu silu i vlast i na Nebu i na Zemlji (Matej 28,18), onda je gornji stih jasan.

Postoji mnogo stihova u Bibliji koji nam govore da je Otac veći od Sina, ne zbog Njihove prirode, nego zato što je Otac uzrok večnog postojanja Sina. Odnos između Oca i Sina je posebna tema i ovde nećemo govoriti o tome.

Možemo zaključiti da je Hristos na Zemlji bio u telu koje je moglo sagrešiti, ali da nije sagrešilo i da je po prirodi bio Bog kao i Njegov Otac i da im je karakter bio isti, bez obzira što je Otac bio na Nebu, a Sin na Zemlji. Obojica su bili: ljubav, lepota, dobrota, pravda, istina i milost. Isus Hristos je imao ljudsko-Božansku prirodu na Zemlji. Rekli smo da je Sin, na krstu, doveden u poziciju u kojoj se trebao naći Adam kada je pogrešio. Otac i Sin su doneli Plan spasenja na nebu, pre nego što je čovek sagrešio. I Otac i Sin su prihvatili veliki rizik, kada su doneli Plan spasenja. Postojala je realna mogućnost da Sin učini greh, a plata za greh je smrt i na taj način Sin bi izgubio zauvek život. U tom slučaju, Otac bi izgubio Sina i zbog toga je Otac ne rado prihvatio plan Spasenja. Plan spasenja je obrazložio Sin i Otac ga je prihvatio poštujući Sinovljevu volju.

 

2.2. Sin Božiji na Golgoti

Da li će Isus na krstu pobediti Sotonu?

Kada je Otac povukao milost od Sina, Sin je postao grešnik (našao se u položaj grešnika), a ranije smo videli da grešnik ne voli Boga. Ako bi Hristos okrenuo glavu od Boga, ako bi se odrekao Boga pod teretom greha, plan spasenja bi propao. Sotona je likovao i bio ubeđen da ća Sin Božiji okrenuti svoje lice od Boga, jer taj greh niko ne bi mogao izdržati, ni jedan čovek pa makar bio i prorok, ni jedan anđeo – ni jedno biće u Svemiru.

Kada Bog povuče milost od čoveka, onda u čoveku dođe do potpunog izražaja njegova grešna priroda i onda čovek ne voli Boga. Kada je Bog povukao milost od Hrista, priroda i karakter Sina Božijeg u Njemu borili su se sa grehom koji je stavljen na Njega. Kakav je to karakter imao Sin Božiji? Imao je karakter Sina Božijeg sa Neba. Bio je ljubav, lepota, dobrota, pravda, istina i milost, kao i Njegov Otac. Imao je agape ljubav u sebi.

Dramu na Golgoti posmatrali su anđeli i svetovi koji nisu pali. Otac nebeski je svojim Duhom bio prisutan i patio je zajedno sa svojim Sinom. Otac i Sin imaju zajednički karakter, iako se nalaze u različitim pozicijama. Otac je voleo Sina. Ako Sin ne izdrži, onda će Ga izgubiti zauvek. Sve je zavisilo od Sina Božijeg. Sudbina čovečanstva bila je u Njegovim rukama. Sotona sa palim anđelima na jednoj strani očekivao je pobedu, da mu se Sin Božiji prikloni i okrene glavu od Oca. Bog Otac i anđeli i svetovi koji nisu pali na drugoj strani, očekuju da Hristos ostane uz Oca, da bi Ga Otac kasnije mogao vaskrsnuti iz mrtvih i dati Mu slavu koju je imao pre utelovljenja. Sin Božiji je voleo Oca. Bio je spreman da umre večnom smrću za Oca, a to je:

1. potpuna razdvojenost od Boga
2. prestanak postojanja
3. smrt zauvek
4. smrt bez bilo kakve sigurnosti
5. smrt bez nade u vaskrsenje
6. smrt koja ne vidi dalje od groba
7. smrt bez milosti

Isus se nije odrekao Oca. Ostao je povezan sa Ocem. Dao je svoj život za Oca i tako je povezao grešnog čoveka sa Ocem kroz sebe.

Luka (23,46) „I povikavši Isus iz svog glasa reče: Oče, u ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.“

Isus je, na krstu, svojom smrću pobedio greh.

 

3. Sin Božiji, sa ljudsko-Božanskim iskustvom sa Zemlje, posle vaskrsenja

Isusovom smrću na krstu plan spasenja još nije završen. Sin je obavio svoj deo posla po planu spasenja. Na Ocu je ostalo da obavi ostali deo posla. Bog Otac je vaskrsao Hrista treći dan po Pismu. Vaskrsli Isus govori učenicima:

Luka (24,46) „I reče im: tako je pisano i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan“

Rimljanima (10,9) „Jer ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spašen“

Da bi Ga Bog podigao iz mrtvih, Hristos je morao prethodno da umre.

Otkrivenje (1,18) „I živi; i bejah mrtav i evo sam živ va vek veka, amin. I imam ključeve od pakla i smrti.“

U prethodnim stihovima smo videli da je Isus po prirodi i karakteru kao i Njegov Otac, da je Gospod, a ovaj stih nam kaže da Ga Otac podiže iz mrtvih. Da bi Ga podigao iz mrtvih, Gospod je prethodno morao da umre. Do ovog zaključka došli smo još ranije, jer smo rekli da Hristovo telo koje je moglo da sagreši ne može primiti slavu besmrtnog Boga, pa
je zato Hristos imao slavu manju na Zemlji nego na Nebu, da bi mogao umreti na krstu.

Posle vaskrsenja Sin se uzneo na Nebo i tako se vratio svome Ocu Nebeskom. Još dok je bio na Zemlji Hristos se molio:

Jovan (17,1) „Ovo govori Isus pa podiže oči svoje na Nebo i reče: Oče! Dođe čas, proslavi Sina svog, da i Sin tvoj proslavi Tebe.“

Jovan (17,5) „I sada proslavi Ti mene, Oče, u Tebe samog slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade.“

Otac je prihvatio molitvu Sina i u punoći svoga Duha daje slavu svome Sinu. Sa slavom koju je dobio od Oca i sa svojim ljudsko-Božanskim životom sa kojim je pobedio greh na Zemlji, Hristos može ući u srce svakog vernika i biti sa svojom Crkvom na Zemlji.

Hristos je, kada se navršilo pedeset dana (Dela 2:1), izlio svoj Duh na apostole. Svi apostoli su se ispunili sa Svetim Duhom (Dela 2:4).

Nastavak

Print Friendly, PDF & Email