“Gospod je taj Duh, a gde je Gospodnji Duh, tamo je sloboda.” (2. Korinćanima 3:17)
Da li smo zaista osetili puninu slobode u Hristu, da li za sebe možemo da kažemo da smo kao vetar, potpuno rasterećeni, potpuno mirni i potpuno slobodni. Mislim da to još uvek nismo, iako nas je Hrist novorođenjem oslobodio greha i ponovo nas sjedinio u duhu sa Ocem naš um se tada nije potpuno oslobodio načela greha kojima je do tog časa robovao, on je i dalje ostao takav kakav je i bio. A pošto mi nismo naučili još uvek da 100% hodamo po duhu, naš um nas još uvek ograničava. Jedno od prepreka koje imamo i koje nas ograničava u tome da doživimo punu slobodu u Hristu jeste NAŠE MIŠLJENjE i naš STAV prema:
– Bogu
– sebi
– drugim ljudima
Oslobođenje od pogrešnog mišljenja o Bogu
Padom u greh čovekovo mišljenje i stav prema Bogu su se promenili. Nestala su sva nežna osećanja prema Bogu, nestala je ljubav i sigurnost koju je čovek uživao sa Bogom. Svo iskustvo koje je Adam do tada imao sa Bogom u trenutku je bilo potisnuto novim mišljenjem o Bogu. To mišljenje je dovelo Adaama da zuzme odbrambeni stav prema svom Ocu. “Naoružao” se lišćem oko bedara u nadi da će mu ono pomoći da opstane pred Njim.
Ovakvo iskrivljeno mišljenje je došlo kao posledica duhovne razdvojenosti od Boga. I zaista Boga niko ne može pravilno poznavati samo na osnovu informacija, potrebno je nešto više od toga, potrebno je imati lični odnos sa Njime u duhu. Kako taj odnos Adam više nije imao on više nije mogao istinski poznavati Boga u duhu, zato se njegovo poznanstvo svodilo na njegov um tj. njegovo mišljenje o Njemu. Adam je postao rob svog pogrešnog mišljenja o Bogu koje će kasnije generacijski prenositi i koje će preneti na nas.
Ovo su temelji pogrešnog mišljenja koje je Adam zauzeo prema Bogu:
– Bog ima nešto protiv nas i zato ne želi da bude blizak sa nama
– Bog nas voli samo ako činimo dobre stvari
– Bog nas ne voli ako činimo loše stvari
Sva ova pogrešna mišljenja o Bogu su doprinela da Adam zauzme takav stav koji će ga onesposobiti da bude slobodan u Božijem prisustvu. Postao je rob svog pogrešnog mišljenja, i više nije imao slobodu sa Bogom.
Ova posledica greha se i danas može pronaći među Božijim narodom jer se ponekad umesto na duh koji smo dobili od Hrista i dalje oslanjamo na svoj um. I to je najveći razlog zašto još uvek nismo osetili slobodu sa Bogom, zašto se još uvek ne osećamo potpuno bezbedno i slobodno u Njegovom prisustvu onda kada nešto pogrešimo.
Kako doživeti slobodu u Hristu prema Bogu?
“A pošto ste sinovi, Bog je u vaša srca poslao Duh svog Sina koji viče: „Aba, Oče!” (Galatima poslanica 4.6)
Vrlo jednostavno, samo treba da odnos sa Bogom više ne ostvarujemo oslanjajući se na um nego na VERU. Treba da se oslobodimo svih pogrešnih mišljenja, stavova, sumnje koje imamo prema Bogu. Dakle kad god vam um ponudi pogrešnu percepciju o Bogu (da vas On ne voli, da su mu bitniji drugi ljudi, da mu vi niste toliko važni kao neki ugledniji hrišćani, da vas posmatra dugačije onda kada pogrešite itd) tada verom odbacite takve ideje, usmerite pogled ka nebu i recite “Nije moj Otac takav”. Vremenom vaš um će se sve više obnavljati i jačati tako da će vaš odnos i veza sa Bogom postati sve stabilnija a vaša sloboda sve veća i veća.
Znajte da sotonino oružije protiv Božijeg naroda nije primarno usmereno na to da vi učinite neki greh, nego da posumnjate u Božiju ljubv prema vama. Jer on zna da ako ne posmnjate u Njegovu ljubav čak i da trenutno padnete brzo ćete ustati i sve će biti u redu. Zato je naročito usmeren da vas natera da zauzmete pogrešan stav prema Bogu, jer tada se nalazite na njegovom terenu i bez da učinite greh spontano ćete se odvojiti od Boga samo zato što imate pogrešnu sliku o Njemu.
“Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne pogine, nego da ima večni život.” (Jovan 3:16)
Dakle oslobodite se svog pogrešnog mišljenja o Bogu i doživite punu slobodu u Hristu sa Ocem kroz veru da vas voli bezuslovno ne gledajući na vaše ponašanje niti dela, voli vas zato što ste takvi kakvi ste, Njemu posebni i unikatni.
“A sve je od Boga, koji nas je pomirio sa sobom kroz Isusa Hrista i dao nam službu pomirenja, da objavljujemo da je Bog bio u Hristu i pomirio svet sa sobom, ne računajući im njihove prestupe, i stavio u nas reči pomirenja.” (2. Korinćanima 5:18-19)
Oslobođenje od mišljenja o meni
Druga stvar koja nas zadržava od slobode je naše mišljenje o nama samima. Pošto to mišljenje uglavnom nije realno, ili nije u skladusa Božijim mišljenjem o meni ono čini da prema sebi zauzimam pogrešne stavove koji će mi opet pokvariti odnos sa Bogom i teži da me odvoji od Njega.
“A ja nimalo ne marim za to kakav biste sud mogli da donesete o meni vi ili neki ljudski sud. Ni ja ne donosim sud o samom sebi. Jer ničega o sebi nisam svestan, ali time nisam opravdan, a onaj koji me ispituje je Gospod.” (1. Korinćanima 4:3-4)
Trebam biti potpuno rasterećen od svog mišljenja o sebi, bilo da je ono pozitino ili ne, trebam znati da moje mišljenje o meni nije relevantno, već je relevantno Božije mišljenje. Čim imam neko mišljenje o sebi bilo da je uzvišeno ili obratno, to će učiniti da zauzmem stav koji će mi zasigurno oduzeti slobodu u Hristu.
Uzmimo za primer da zbog posledica greha u mom ličnom životu imam loše mišljenje o sebi. Za sebe mislim da sam bezvredan, da nemam kvalifikacije, obrazovanje, nisam ugledna osoba, ne znam ništa da radim itd. Ovakvim stavom sigurno ne mogu biti slobodan i Bog se ne može proslaiti kroz mene, bez obzira što imam nisko mišljenje o sebi, stvar je u tome što to mišljenje nije u skladu sa Božijim mišljenjem o meni.
Evo jednog Biblijskog primera takvog mišljenja kako je problem za Boga:
“Tada Mojsije reče Gospodu: „Oprosti, Gospode, ali ja nisam rečit čovek, nikada to nisam bio, a nisam ni sada otkako govoriš svom sluzi, jer sam sporih usta i spora jezika.” (2. Mojsijeva 4:10)
Mojsijevo mišljenje je bilo tehnički tačno, on je zaista bio spora jezika, ali problem je u tome što to nije Božije mišljenje o njemu već njegovo – telesno. Zato kasnije piše da je to Boga razgnevilo. Zato što je Mojsije zauzeo stav da je neupotrebljiv za Boga i to ga je činilo nesavršenim iako je bio krotak čovek, ali nije bio slobodan od svog mišljjenja.
Pogledajmo još jedan primer:
“A ja sam rekao: „Jao, Gospode! Ja ne znam da govorim, jer sam još dete.” “Gospod mi je rekao: „Ne govori: ‘Još sam dete’, nego idi svima kojima ću te poslati i reci im sve što ću te uputiti.” (Jeremija 1:6-7)
Dakle da bi bili savršeni u poslušnosti trebamo biti rasterećeni od svog lošeg mišljenja o sebi, jer će nas ono učiniti robovima i neupotrebljivima Bogu.
Druga opet krajnost jeste da takođe zbog posledica greha u mom životu, zbog želje da budem prihvaćen imam visoko mišljenje o sebi. Ovo nas takođe čini robovima i umesto slobode u Hristu imaću konstantnu frustraciju da dostignem položaj u zajednici za koji ja mislim da mi pripada na osnovu svojih psiho-fizičkih sposobnosti.
“Jer po blagodati koja mi je ukazana kažem svakome među vama da ne misli o sebi više nego što treba da misli, nego da misli o sebi razumno, svako po veri koju mu je Bog udelio.” (Rimljanima 12:3)
“Ne misli za sebe da si mudar. Boj se Gospoda i kloni se zla.” (Priče Solomonove 3:7)
Dakle da bi doživeo veću slobodu u Hristu od one koju sada imaš trebaš se potpuno osloboditi svog ličnog išljenja o sebi. Ovo se čini predajom i verom. Dakle ako vaš um počne da stvara projekciju o vama u molitvi predajte tu projekciju Bogu, zatražite da vas Isus oslobodi od toga i verom primite to oslobođenje. Vremenom um će se sve više obnavljati i u jednom trenutku ćete potpuno zaoraviti na sebe, bićete izgubljeni u Hristu i potpuno oslobođeni od sebe.
“Jer za mene je živeti Hrist, a umreti dobitak.” (Filipljanima 1:21)
Oslobođenje od mišljenja prema drugima
Jedno od najvećih ropstva u obliku mišljenja imamo u odnosu na druge ljude. Posmatranje drugih ljudi u odnosu na sebe čini nas njihovim robovima iako mi možda mislimo drugačije.
“O drugima mislite onako kako mislite i o sebi. Ne mislite visoko o sebi, nego neka vas privlači ono što je ponizno. Ne smatrajte sami sebe razumnima.” (Rimljanima 12:16)
Ovakvo ropstvo čini da imamo loše odnose sa drugim ljudima, jer imamo kritički, osuđivački, arogantan ili pak previše sažaljujući stav prema njima. Zbog toga nemamo slobodu kada se nalazimo u njihovom društvu jer pazimo šta ćemo i kada da im nešto kažemo, ili im se pak ne približavamo. Zbog svega toga i ti ljudi se takođe loše osećaju kada su u našem društvu, jer nemaju sa nama potpunu slobodu.
Ovakvo robovanje dolazi iz našeg legalističkog pogeda na svet i druge ljude oko sebe koji smo dobili od Adama a koga se još nismo oslobodili. Zato ovakvo mišljenje može biti ozbiljna prepreka u mom hrišćanskom iskustvu i prepreka mojoj slobodi u Hristu. Zato se valja što pre osloboditi ovog bremena.
Oslobođenje dolazi opet kroz predaju i veru. Kad god vas pritisnu misli o drugoj osobi i uhvatite sebe da te misli počinju da bivaju sve češće i da prave sliku prema toj osobi odmah u molitvi to treba predati Bogu i verom primiti oslobođenje. Kako budete svaku misao predavali Bogu koju imate prema drugoj osobi a za koju niste sigurni da je isprvno Bog će vam vremenom potpuno obnoviti um i osloboditi od svakog mišljenja i stava prema drugoj osobi a koje nije u skladu sa Božijim stavom.
Ako imate loš odnos sa nekom osobom, prvo što treba da uradite nije da se molite, nije da je nazovete, nego da odustanete od vašeg mišljenja prema toj osobi i osetićete veliku slobodu i olakšanje. I tek kada budete doživeli tu slobodu Bog će moći da vam daje dalje instrukcije šta i kako dalje da činite.
Zaključak
Sloboda u Hristu dolazi kao posledica novorođenja. Biti 100% slobodan nije uslov za spasenje, mi smo već spašeni u Hristu ali ako želimo da doživimo sve benefite tog života koji je u nama i da proslavimo Boga, onda nam se valja prvo osloboditi stvari koje nas sprečavaju u tome. A jedno od stvari jeste svakako MOJE MIŠLjENjE.
“Za takvu slobodu Hrist nas je oslobodio. Zato budite nepokolebljivi i ne dajte se opet upregnuti u jaram ropstva.” (Galatima 5:1)
