Ako otkrijemo pravi i suštinski čovekov životni cilj otkrićemo i smisao čovekovog života. Svaka osoba ima svoju listu životnih ciljeva. Ali kako saznati i ispuniti pravi i suštinski životni cilj koji nam je Bog u amanet ostavio? Mnogi misle da je cilj našeg života poboljšanje čovekovog stanja materijalnog, društvenog, porodičnog, ličnog, moralnog… Naravno, sve to čovek treba da postiže, ali to nije krajnji cilj za koji je Tvorac stvorio čoveka. On ga nije stvorio za taj cilj. Ima nešto što je uzvišenije od svih tih ciljeva. Krajnji cilj čovekovog života je mnogo uzvišeniji.
Ako čovek nema jasan životni cilj onda on nezna šta želi i nezna gde ide. A ako nezna šta želi i gde ide, kako će nešto ostvariti i negde stići? Čovek bez pravog i suštinskog životnog cilja deluje po inerciji, bez razmišljanja i nema moć da preuzme stvari u svoje ruke. Zato je pravi i suštinski životni cilj najveći čovekov izazov i zadatak u životu.
Osnovno pitanje je kako otkriti taj glavni i suštinski životni cilj? Da bi otkrili taj cilj prvo moramo otkriti čovekovog poreklo. Budući da je Bog stvorio čoveka po svome liku i obličju, samim tim Božjim stvaralaštvom čovek pripada Božjoj vrsti jer nosi u sebi Božji lik. Padom u greh čovek je izgubio taj Božji lik i prekinuo vezu sa Bogom. Zato čovek treba da teži da zadobije taj izgubljeni Božji lik po blagodati Božjoj. I ako je čovek slobodan da sam učestvuje u dizajniranju svog životnog puta, ipak on ima urođenu čeznju za Bogom i za svoje spasenje. To je čežnja za besmrtnost, za beskrajno postojanje. Ali ona se ne može zasititi niti ostvariti bez Boga. Ona prosto čezne za Bogolikost duše i sastoji se u odražavanju lika Božjeg u duši čovekovoj. To treba da je vitalni cilj čovekovog života. Jer Bog poziva čoveka da zadobije lik Božji i podobje Božje kako bi ga posinio i darovao mu život večni.
Zato čovek mora da savlada prolaznost i ograničenost ovog sveta da bi zadobio neprolaznost i neograničenost budućeg sveta.
“Kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?” (Marko 8,36)
Ovde se stavlja na jedan tas vage ceo svet, a na drugom tasu čovekov život. Šta je pretenzije, šta je važnije? Život je pretežniji nego čitav svet. Sada možemo odgovoriti na uvodno pitanje šta je glavni čovekov životni cilj. Dakle, to je večni život da čovek upozna Boga i da se sjedini sa njim. (Jovan 17,3 )
Imajući u vidu taj uzvišeni životni cilj osvedočićemo se da će on presudno uticati na čovekov život na zemlji, na čovekov odnos prema Bogu, na čovekov odnos prema bližnjem svom, na njegov odnos prema porodici, prema poslu… Čovek prosto mora da se ispuni Božanskom istinom, pravdom, dobrotom, ljubavlju. U toj nameri Hristos je umro, pobedio grob i vaskrsao.
Iako čovek može da živi ovozemaljski život i bez Boga, ali taj život je smrtni život, jer čovek bez Boga je duhovno mrtav. Bez blagodati Božje čovek uvek oseća prazninu koju pokušava da ispuni raznim zamenama i sadržajima, religioznim obredima, edukacijama, informacijama svetkovinama…, tako da on prosto zaboravi da je na pogrešnom putu. Na taj način čovek porobljava samog sebe i gubi mir Božji jer ostaje u robstvu greha.
Biblija kaze da je đavo prevario Evu i Adama i da su oni poželeli da budu “bogovi”, ali bez saradnje sa Bogom, i umesto večnosti dobili su smrt odvojivši se od Boga. Ali Bog nije ostavio čoveka bez rešenja. Sin Božji je došao na zemaljski svet da živi, radi, umre za greh čovekov a ne svoj i da vaskrsne. Tako da čovek uvek može da se sjedini sa Bogom jer je otkupljen najvećom cenom koju je Bog platio (Jovan 3,16),
samo ako to u svom pokajanju poželi. Dakle, nije čoveku potrebna nikakva edukacija niti usavršavanje.
Nažalost današnje denominacije i organizacije uče o tzv. moralnom usavršavanju, i taj duh moralizma negativno utiče na duhovnost čoveka. Moralistički duh nije odraz Božjeg duha, on je uzročnik ravnodušnosti čovekove prema duhovnom životu, jer jeftinim zamenama napaja čoveka lažnom nadom. Zato ljudi postaju nezadovoljani jer tragaju na pogrešnim mestima. Oni su sami sebe lišili smisla života i sjedinjenja s Bogom i tako su promašili svoj život.
Zato Bog poziva čoveka da se čovek obogočoveči blagodaću Božjom, da upozna Boga, da se sjedini s Njim, da Hristovu dušu učini svojom dušom, da Hristovu ljubav učini svojom i da tako Hristov večni zivot učini svojim životom. Takav duhovni život je najsavršeni život od svih drugih oblika života, jer je po suštini i poreklu najbliži svome izvoru samom Bogu. Jer Bog je duh. I ukoliko čovek postaje sve duhovniji utoliko je i on sve bliži Bogu. To je uzvišeni cilj čovekovog života, i nema drugog uzvišenijeg čovekovog zivotnog cilja od tog cilja. Ispunjavajuci taj svoj životni cilj čovek harmonizuje smisao svog života na slavu Bogu.
Neka Bog pomogne svakom čoveku da ostvari taj jedini uzvišeni životni cilj svoga postojanja.
