Zašto neki hrišćani naglašavaju Staro-saveznu ideju da nam je potreban spasitelj od krivice za greh, umesto prihvatanja i naglašavanje Novo-savezne istine da nam je istinski potreban spasitelj od nas samih, od naše prirode – od samog greha.
U Starom savezu Bog je upotrebljavao ilustracije i tipove. Lekcije usmerene na ograničene stvari predstavljale su privremena rešenja. U Novom savezu, Bog je uveo realne stvari, trajna rešenja. Dakle u Starom savezu naglasak je bio na zakonu. Ako ljudi nisu bili poslušni zakonu činili su greh. Krv životinje uklanjala je krivicu za počinjen greh, ali nikada nije mogla da ukloni sam greh. U to vreme, u tipskom sistemu, Bog se fokusirao na dela i na figurativna, simbolična i privremena rešenja. Međutim, u realnosti, kada je Isus došao, On nije došao samo da se bavi opraštanjem; On nije došao da uspostavi sistem koji bi zahtevao prinošenje žrtve za greh, iznova i iznova. U jednom jedinom velikom potezu Bog se pozabavio problemom greha jednom, zauvek.
U Isusu Hristu, Njegovom Sinu, Bog se pobrinuo za stvarni problem greha tako što je dozvolio Isusu da uzme grešnu ljudsku prirodu na Sebe (na krstu razdvajanjem od Boga, ono što jeste grešna priroda) i tako je uništi (kroz poslušnost Bogu do smrti). Na ovaj način, On je zauvek učinio kraj grehu u čovečanstvu. Sada On daje svoj pobedonosni život koji je već uništio greh svima koji ga prime.
„Ali sada, na svršetku ovog poretka, pojavio se jednom zauvek da svojom žrtvom odstrani greh.“ (Jevrejima 9:26)
„…Posvećeni prinošenjem tela Isusa Hrista jednom zauvek“ (Jevrejima 10:9-10).
„Jer je jednim žrtvenim prinosom za svagda učinio savršenima one koji bivaju posvećeni.“ (Jevrejima 10:14)
Braćo i sestre, ovo je bio način da nas Bog oslobodi od najvećeg problema, od našeg najvećeg neprijatelja, a to smo mi sami, naša telesna priroda.1.
U antitipu nisu sporni „gresi“ već sam greh, telesna priroda; nije sporna krivica već razdvojenost od Boga. Ovo su sporna pitanja koja su bila samo ilustrovana tipskim predstavama u Starom savezu. Danas se bavimo realnim stvarima i treba da ostavimo tip iza sebe. Isus, savršena žrtva za greh, pozabavio se korenom greha. On nije došao da uspostavi isti sistem koji je postojao u Staro-saveznom tipu stalnog opraštanja greha. Ne. On je došao da uništi koren greha, telesnu prirodu i da odlučno uništi greh jednom zauvek. Kako bi ovo postigao on nije jednostavno poništio krivicu svih greha, već je pomirio čovečanstvo sa Bogom. U Sebi je stvorio zajednicu između ljudskog roda i Boga koja više nikada ne može biti uništena grehom.
„A sve je od Boga, koji nas je pomirio sa sobom kroz Isusa Hrista i dao nam službu pomirenja, da objavljujemo da je Bog bio u Hristu i pomirio svet sa sobom, ne računajući im njihove prestupe, i stavio u nas reči pomirenja“ (2.Korinćanima 5:18-19).
Nevernici se zgražavaju na pomisao da Bog ne može da oprosti osim ukoliko se ne prolije krv. To uopšte nema nikakvog smisla, ali ovo većina hrišćana naglašava. Istina je da je Isus umro da bi nam obezbedio novi život. On je došao da bi se u Njemu razvilo novo čovečanstvo ujedinjeno sa božanskim životom. Ovim iskustvom, On, Jedinorođeni Božji Sin, pokorio je greh. Sada, učinjen „Duhom koji daje život“, On prenosi isti taj pobedonosni život svima koji veruju u Njega i koji Ga primaju.
„A onima koji su ga primili dao je pravo da postanu deca Božja, jer veruju u njegovo ime, koji nisu od krvi ni od telesne volje ni od čovečije volje, nego začeti od Boga.“ (Jovan 1:12-13)
Kakav predivan plan! Kakvo slavno spasenje! Hvala Bogu za Njegov neizrecivi dar! Koliko je krajnje gnusno to da hrišćani treba da poriču istinu da Hrist sada stvarno živi u nama? Ako ovo nije istina, onda se mi nalazimo na istom nivou sa svim drugim religijama. Ako ovo nije tačno, onda smo prepušteni tome da sopstvenim naporima, edukacijom i legalnim ponašanjem postanemo pravedni. Ako ovo nije istina onda nam nije potreban Spasitelj od samog greha, već samo od krivice zbog grešnih dela koja smo počinili, i ista lažna doktrina o krutom Bogu kome je teško udovoljiti nastavlja da se propagira kao hrišćanstvo.
Jedini problem sada je taj da čovek neće da primi besplatan dar života koji je u Isusu. Čovek neće da prihvati pomireni život u kome je greh uništen. Neverovanje je ono što ostaje kao prepreka između čoveka i Boga.
Reference