Beograd, Srbija
isus.uskoro.dolazi@gmail.com

Šta i koga slaviti? (1)

U hrišćanstvu postoje mnogi ukorenjeni rituali koji imaju okultnu pozadinu i pagansko poreklo. Suštinski, sve religijske forme u današnjim crkvama su u stvari služba lažnim bogovima, umesto pravom i jedinom Bogu. Biblijske istine su preko sotone i crkvenih autoriteta pogrešno predstavljene vernicima i kao takve su nametnute.

Vernici misle da će kroz ispunjenje određenih propisanih pravila zadovoljiti „Božije zahteve“. U stvari, vrši se služba direktno sotoni a da niko toga nije svestan.

U katoličanstvu se na primer najviše slavi kult device Marije i odaje se slava mnogim svecima. U pravoslavlju se ljudi klanjaju ikonama i ljube ih, slave se mrtvi sveci, a sveti oci su vrhovni autoriteti bez kojih ne možemo tumačiti Bibliju. Ako za autoritet uzmemo Bibliju i ono što je Bog rekao u njoj, videćemo da se ovakve stvari izričito zabranjuju – idolopoklonstvo, klanjanje ikonama, služba drugim bogovima i ljudima.

U Bibliji se slavljenje ljudi kao svetaca nigde ne pominje. Pogledajmo drugu zapovest:

„Ne pravi sebi rezani lik niti bilo kakvu sliku od onoga što je gore na nebu ili na zemlji ili u vodama ispod nje. Ne klanjaj im se niti im služi, jer sam ja Gospod tvoj Bog“ (2. Mojsijeva 20:4).

Bog je znao da će se ovo desiti njegovom narodu i da je narod sklon da služi materijalnim stvarima. Ovo je bio običaj i kod Jevreja koji su pravili ikone i figure od drveta kojima su se klanjali i molili.

„Videli ste njihove gadosti i njihove odvratne idole koje su imali, idole od drveta, kamena, srebra i zlata“ (5. Mojsijeva 29:17).

Samo je jedan Bog stvoritelj kome se treba klanjati i služiti mu. Ljubljenje ikona i klanjanje smrtnim ljudima predstavlja direktno kršenje Božijih zapovesti.

„Uzvisujte Gospoda, Boga našega, i poklonite se pred podnožijem nogu njegovih. On je svet“ (Psalam 99:5).

„Jahve nad vojskama, on jedini neka vam bude svet“ (Isaija 8:13).

Rimska crkva je uspostavila sve paganske običaje u hrišćanstvu, koji su se kasnije uvukli i u mnoge druge crkve. U mračnom srednjem veku ova crkva pod vođstvom pape, vršila je najgora progonstva nad biblijskim hrišćanima koji su se suprotstavili lažnim učenjima i branili principe zapisane u Bibliji.

Slava kod Srba je poznata i kao krsno ime ili sveti. One su u stvari vrsta forme i porodične tradicije, a vezane su za kult predaka i zaštitnika porodice. Srbi su usvojili ovu tradiciju još pre perioda pokrštavanja i hristijanizacije, pa je ni tada nisu odbacili. Može se reći da slava kao običaj verovatno potiče iz perioda mnogoboštva, i tada je služila kako bi održavala vezu sa mrtvim precima zaštitnicima i čuvala svest o sopstvenom poreklu. Pošto je ovaj paganski običaj bilo nemoguće iskoreniti kod ranih hristijanizovanih Srba, srpski arhiepiskop Sava je u 13. veku kanonizovao te običaje i dao im hrišćansko obeležije. Ovo znači da je slava u stvari nastavak slavljenja mnogih bogova (mrtvih ljudi) i da je uspostavljena kompromisom kojim se ublažila oštrina razlike između pravog hrišćanstva i mnogoboštva.

Apostol Jovan se jednom prilikom poklonio anđelu, i on mu reče:

„Nemoj to činiti. Ja sam samo sluga kao i ti i tvoja braća koji imaju svedočanstvo Isusovo. Bogu se klanjaj“ (Otkrivenje 19:10).

Videli smo da je klanjanje ikonama, mrtvim predmetima i ljudima, služba svecima i njihovim mrtvim telima u potpunoj suprotnosti sa Božijom rečju. Ovi paganski običaji potiču iz verovanja o besmrtnosti duše, zagrobnom životu, mitarstvima, raju i paklu itd.

Suština je da Bogu ne možemo udovoljiti našim delima, ispunjavanjem pravila i rituala. Bog od nas to nikada nije tražio. Sigurno ste čuli razna pravila koja morate ispoštovati prilikom odlaska u crkvu i slušanja liturgije. Tačno se zna kada se trebate prekrstiti, postoje pravila koja kažu kako celivati ikonu, kada se pokloniti i šta reći u određenom trenutku. Mnogi ljudi dolaze u crkve radi istinske težnje za duhovnošću, ali na žalost tamo nalaze samo nerazumne liturgije i ispunjavanje formi koje ih ni milimetar ne približe Bogu. Tako praznina duše ostaje nepopunjena Hristom, a glad za istinom je sve veća.

Bog nije Bog pravila, on to ne traži od nas. Hrist nas je oslobodio legalizma i dao nam slobodu življenja po Duhu.
Problem nastaje jer većina vernika ne poznaje Boga i njegov karakter i ne shvata šta je u stvari greh. Najniži nivo poznavanja Boga je kada ljudi veruju “ako ne budem poslušan pravilima Bog će me kazniti“. Tako nastaje strah od Boga i vršenje obreda iz straha od kazne. Ovo je osnova svih paganskih religija. Drugi nivo je kada ljudi veruju da Bog nije problem, već njihova grešna dela. Tako oni veruju da pravda zahteva njihovu kaznu i da treba da ulože napor kako bi popravili svoja dela.

Međutim, naš problem je razdvojenost od Boga, tj. odsustvo Božijeg Duha. Taj problem smo nasledili od Adama i to nije naša krivica.

„Jer kao što neposlušnošću jednog SVI postadoše grešnici, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni“ (Rimljanima 5:19).

Zbog Adamove neposlušnosti Bogu, Božiji Duh se povukao od Adama i tada se manifestovala telesna priroda koju smo i mi nasledili. Taj problem rešio je naš Gospod Isus Hrist. Njegovom poslušnošću ponovo nas je spojio sa Bogom, a naše je samo da verujemo i da verom primimo taj pobednički život.

„On nas je spasao i pozvao nas svetim pozivom, NE ZBOG NAŠIH DELA već zbog svoje blagodati koja nam je pre merljivih vremena data u Hristu Isusu“ (2. Timotiju 1:9).

Više se ne borim da promenim svoja dela, već da svoju volju potčinim Hristu koji će promeniti moju prirodu. Našu smrt ne zahteva ni Bog ni pravda!

Nastavak

Print Friendly, PDF & Email
26 Januara 2021