Ovo je fascinantno pitanje i sigurno će proizvesti različite odgovore. To je večno pitanje, i možda ga je najpoznatijim učinio Pilat, rimski upravitelj, koji je Isusu postavio ovo pitanje a onda se okrenuo pre nego što je dobio odgovor.
Za većinu ljudi istina predstavlja izjavu koja izražava stvari koje nisu pogrešne i lažne. Ona predstavlja precizan podatak o činjenicama u vezi sa bilo kojim određenim predmetom. Ova definicija istine je korisna i ima svoje mesto, ali postoji nekoliko biblijskih referenci koje jasno sadrže drugačiju definiciju kada govore o tome šta je istina ili šta je istinito. Ove izjave daju dublje razumevanje istine koja je ekstremno važna za nas i neophodna za nas da je razumemo u svetlu mnogih zbunjujućih učenja koja lebde okolo u ovim poslednjim danima.
Pogledajmo, na primer, Jevrejima 8:1-2:
„A u ovome što je rečeno glavno je ovo: imamo takvog prvosveštenika, koji je seo s desne strane prestola Veličanstva na nebesima. On je sluga koji služi za ljude na svetom mestu i u pravom hramu koji je podigao Gospod, a ne čovek.“ (Jevrejima 8:1-2)
Zapazite da ovde piše da je Isus sluga u PRAVOM hramu. Obično mislimo da nasuprot „istinitog“ stoji „lažno.“ Sa ovakvim razumevanjem morali bismo da zaključimo da su šator koji je postavio Mojsije i hram koji je sazidao Solomon bili lažni hramovi. Ali da li na ovo Pavle misli kada ukazuje na nebeski hram kao na „pravi hram?“ Očigledno, ne, Bog nije uputio Mojsija da izgradi nešto što je lažno.
Poređenje koje Pavle pravi je realnost nasuprot predstavi. Realna stvar nasuprot modelu, anti-tip nasuprot tipu. On ukazuje na realnost kao na „pravi“ hram. Onaj koji je izgradio Mojsije nije bio lažan, ali nije bio pravi, nije zapravo bio realnost, bio je samo model. Očigledno je to ono što Pavle govori i on to još više pojašnjava u Jevrejima 9:24.
„Jer Hrist nije ušao u sveto mesto načinjeno rukama, koje je kopija onog stvarnog, već u samo nebo, da se sada pojavi pred Božjim licem za nas“ (Jevrejima 9:24)
Postoji nekoliko drugih stihova u Novom savezu, u vezi sa istinom, koji nose isto značenje. Često smo pogrešno razumeli ove pasuse i propuštali poruku od ogromne važnosti u njima jer nismo razumevali šta se to podrazumevalo pod „istinitim“, na šta se ukazivalo u tim pasusima. Pogledajmo neke od ovih pasusa zamenjujući reč „stvarno“, rečju „istinito“, i reč „realnost“, rečju „istina.“
„Jer Zakon je bio dat preko Mojsija; blagodat i istina došle su kroz Isusa Hrista.“ (Jovan 1:17)
Blagodat i istina došle su kroz Isusa Hrista. Potpuni uticaj ove izjave može se shvatiti kada pogledamo ono čemu se suprotstavlja ova realnost. Zakon je bio dat preko Mojsija, ali da li je to bila realnost? Da li se zakon bavio realnim stvarima? To je poenta pasusa i odgovor je jedno veliko “ne“. Zakon je imao „samo senku dobrih stvari koje treba da dođu“ (Jevrejima 10:1). Zakon je bio sastavljen od senki i predstava, stvari koje nisu same po sebi realnost. Namera je bila da se ukaže na veće realnosti. Ove realnosti (istina) došle su kroz Isusa Hrista. Dakle, zakon nije bio istina (realnost), realnost je došla tek kada je Isus došao kao ispunjenje čitavog sistema zakona. Sa takvim razumevanjem u umu bićemo u stanju da bolje shvatimo šta je Isus mislio kada je rekao:
„Isus mu odgovori: Ja sam put, istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim kroz mene.“ (Jovan 14:6)
Jevreji su se identifikovali pomoću zakona. Ne bismo preterali ako bismo pretpostavili da su gotovo obožavali zakon. Čitav njihov odnos sa Bogom bio je definisan zakonom. Ovo je glavni razlog zbog koga su prezirali neznabošce, nipodaštavali ih i odbijali da poveruju da oni mogu da budu spaseni. Kao što im je Pavle rekao:
„Ako ti sebe nazivaš Judejcem i oslanjaš se na zakon i ponosiš se Bogom.“ (Rimljanima 2:17)
Ovo je bila slika u koju je Isus zakoračio i izjavio, „Ja sam put, REALNOST i život.“ On je izjavio da predstavlja pravi put ka Bogu, realnost pomirenja sa Bogom koje oni nikada nisu imali u zakonu! Sve što su oni ikada posedovali pre nego što je Isus došao, bila je ilustracija, forma, predstava. On Sam je bio realnost, istina na koju su ukazivale te ilustracije.
„A Isus im je rekao: Zaista, zaista, kažem vam, nije vam Mojsije dao hleb s neba, nego vam moj Otac daje pravi hleb s neba.“ (Jovan 6:32)
Zbog toga je jako obeshrabrujuće i rastužujuće pronaći one koji se izjašnjavaju kao hrišćani danas, a koji su fokusirani na zakon i odlučni da dovedu hrišćanstvo pod jaram zakona, i koji traže Boga sredstvom, ilustracijom i tipom koji je davno zamenjen realnošću! Ovo je zapanjujuće i nebo mora biti začuđeno što to vidi.
Čovekova osuda je da je svetlost ušla u svet, realnost je došla, ali ljudi vole tamu i ilustraciju više nego ljubav, svetlost i realnost. (Jovan 3:19)
Bog nije zadovoljan kada mu pristupamo sredstvima sistema obožavanja prethodnog doba. Ovo je bila Isusova poruka ženi Samarićanki koja je imala velikih poteškoća u prepoznavanju velike razlike između forme i realnosti.
„Ali dolazi čas, i već je tu, kada će pravi bogoslužitelji služiti Ocu u duhu i istini, jer i Otac traži takve bogoslužitelje.“ (Jovan 4:23)
Zapazite Njegov naglasak na služenju Bogu u istini (realnosti). Bog traži ljude koji Ga obožavaju u skladu sa onim što je realno. Bog nije Bog forme i ilustracije, iako je neko vreme upotrebljavao ove stvari u privremenom sistemu. Ali to nikada nije bio Njegov ideal, i kada je Isus došao, došao je čas kada će ISTINSKI bogoslužitelji obožavati Boga u duhu i istini. Oni će bogoslužiti u skladu sa realnošću sveprisutnog Boga koga obožavaju, oni će služiti Bogu u istini. Oni će pristupati Bogu preko stvari koje su realne, a ne preko senki, ilustracija i tipova. Ovo su ljudi koje Bog želi da ga obožavaju, ovo je vrsta bogosluženja koja zadovoljava Boga.
„I upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi.“ (Jovan 8:32)
Istina ili REALNOST nas oslobađa – oslobađa od greha, od osude. Informacija koju često definišemo kao istinu ne oslobađa ljude istinski. Postoje milioni ljudi koji imaju teoriju istine, informaciju koja se nalazi u ispravnoj doktrini, ali koji i dalje robuju sili greha. Izgleda kao da Isusova izjava nije tačna, ali to je zbog toga što smo pogrešno shvatili Njegovu izjavu. Nisu doktrine te koje nas oslobađaju od greha, već realnost tih doktrina, „istina“ nas oslobađa, a realnost tih doktrina, realnost istine je Sam Hrist. Tek kada Ga budemo upoznali i budemo posedovali istina će nas osloboditi greha, zato što samo ako On lično prebiva u nama možemo nadvladati silu greha.
Zato MORAMO da shvatimo da je Sveti Duh sam život Isusa Hrista. To nije samo učenje o Hristu, to nije samo informacija koju nam je Hrist dao. Ako ne primimo REALNOST novog života, primanjem vaskrslog, otkupljenog Hristovog života, onda nikada nećemo moći biti slobodni od sile greha i osude.
„Onaj ko kaže: „Ja ga poznajem”, a ne drži njegova uputstva, lažljivac je i istina nije u njemu.“ (1. Jovanova 2:4)
„Volimo vas zbog istine koja ostaje u svima nama, i koja će uvek biti u nama.“ (2. Jovanova 1:2)
Kada čovek ne živi i ne hodi po Hristovim zapovestima, u čemu je njegov problem? Da li je u tome što ne poznaje Hristove reči? Da li je u tome što ne poznaje Hristova učenja? Ne, on mora poznavati Hristove zapovesti, ili u suprotnom, ne može biti okrivljen za to što ih ne drži. Ali koji problem ima takva osoba? Problem je u tome što „ISTINA nije u njemu“ On ne poseduje realnost onoga što ispoveda da veruje, on ne poseduje realnost zapovesti. ISTINA (Hrist) nije u njemu!
Danas čujemo da nije Hrist lično taj koji živi u Svom narodu! Ovo je zapanjujuće do tačke zastrašivanja. Šta nam ostaje ako Hrist ne prebiva u svom narodu? Ostaju nam samo doktrine i učenja, ništa više. Ostaje nam ilustracija, forma, ljuska, ali mi smo bez REALNOSTI! Ovo je formula koja garantuje duhovnu smrt, garancija da nećemo imati ništa drugo osim suvog legalizma. Naše jedino nasledstvo će biti iskustvo Jevreja kao ljudi koji su imali svaku informaciju koju je nebo moglo dati, ali koji niti su poznavali, ni prepoznali ni primili svog Boga, već su Ga razapeli u ličnosti Njegovog Sina i odbacili ga u korist kriminalca.
Danas u hrišćanskom svetu postoji mnogo konfuzije, i na žalost, ta konfuzija se sve više uvećava kod onih koji tvrde da su „reformatori“. Ali sada kao i uvek činjenica ostaje nepromenjiva: „Poznaćete istinu i istina će vas osloboditi.“ Neka Hrist bude sve i u svima.
