Zanimalo me je da bolje razumem šta znači biti razborit pa sam došao do nekih interesantnih informacija. Neke osnovne definice razboritosti su: “Trezvenost i razumnost, mudrost i pronicljivost. I razlučivanje takođe. Sposobnost tačnog sagledavanja stvari i donošenja ispravnih sudova. Sposobnost praktičnog umnog delovanja. Smatra se jednom od osnovnih vrlina. Odlikuje se uvidom, slobodom izbora, odmerenošću postupaka i njihovom primerenošću konkretnoj situaciji.”
U suštini, kada se u Svetom Pismu pominje ta reč misli se da čovek može da razlikuje dobro od zla, da postupa ispravno (po Božijoj volji: Efescima 1:8,9). Kao što kaže da žene budu skromne i razborite, da znaju da postupaju ispravno (Timoteju 2:15), ili pak da ne idemo za svetom nego da prepoznamo ono što je dobro (budemo razboriti) odnosno da služimo Bogu (Titu 2:12).
E sad postoji još jedna veća dubina ovog pojma. Čarls Spurdžon je imao jednu jako dobru izjavu: “Razboritost nije mogućnost razlikovanja dobrog od zla; nego je pre razlikovanje dobrog od skoro dobrog.”
Ovo ukratko govori sve.
U današnjem svetu, pogotovo među nama hrišćanima, nije potrebna razboritost da znamo da je loše da ukrademo, ubijemo, slažemo itd. To je očigledno, za takve stvari nam ne treba razboritost da bismo znali da je loše. Ali kada odete u crkvu i vaš pastor/pop/propovednik vam govori “Ljubav, ljubav, ljubav” dok ujedno propoveda i jeres (trojstvo, opravdanje delima), i govori vam o toleranciji za stvari koje ne treba tolerisati (razni tipovi nemoralnog ponašanja, predbračni odnosi, ekumenizam itd.), tada je često ljudima potrebna pronicljivost da znaju da prepoznaju da to nije od Boga.
Ipak, i ove stvari koje sam nabrojao su nekako očigledne, bar meni, a verujem i svakom ko čita Bibliju ozbiljno. Možda ipak za neke novajlije ovo nije očigledno pa im je tu potrebna razboritost.
Pročitajmo sada sledeće stihove:
Jevrejima 5:12-14: “Jer premda posle toliko vremena već treba da ste učitelji, vama je opet potreban neko da vas ispočetka poučava osnovama Božjih svetih objava. Takvi ste da vam treba mleko, a ne čvrsta hrana. Jer ko se god hrani mlekom, ne poznaje reč pravednosti, jer je dete. A čvrsta hrana je za zrele, za one kojima je moć zapažanja iskustvom uvežbana za razlikovanje dobra od zla.”
Mnogi vernici se i dan danas hrane mlekom. Neki se hrane mlekom čitav život i nikada ne pređu na čvrstu hranu. Oni su čuli neke osnovne istine, da je Hrist umro za nas, da su nam gresi oprošteni, znaju par stihova i to je to. Kao što je potrebno da bebe tokom svog razvoja pređu na čvrstu hranu, tako i vernici trebaju da napreduju u svom razvoju i da streme za čvrstom hranom koja dovodi do savršenstva u Hristu.
Sada u ovom vremenu, kada nam Bog otkriva putem Duha, kroz svoje sluge i kroz Sveto Pismo, istine bez kojih ne možemo živeti, mnogi odbacuju te istine jer nisu spremni za čvrstu hranu. Potrebna nam je razboritost da bismo mogli videti šta je od Boga. Neki odbacuju istinu iz ličnih razloga, ali veći je problem što oni sa sobom povlače slabe duše koje nisu utvrđene u istini, osobe koje nisu dovoljno razborite da prepoznaju ono što je očigledno od Boga i što je potvrđeno u Svetom Pismu.
Zato braćo i sestre, bez obzira da li ste mladi ili stari, da li imate slobodnog vremena ili ste previše zauzeti, svaki dan čitajte Sveto Pismo i ustrajte u molitvi, kako biste održali zajedništvo sa našim Ocem i Njegovim Sinom i tako imali mudrost i razboritost da prepoznate ono što je Njegovo.
