Od samog rođenja živimo u svetu koji nas prihvata uslovno. Naučili smo da treba postići neki uspeh, izvršiti neki zadatak, delo, da bi bili prihvaćeni i voljeni. Ovaj svet je svet uslovne” ljubavi”. Taj kurs se odnosi na sva polja života. Počev od porodice, preko škole, posla, prijatelja. Moto u svetu gde živimo je: da bi bili voljeni moramo biti prihvaćeni, a da bi bili prihvaćeni moramo biti uspešni.
Drugim rečima, mi smo sami pokretači tuđe inicijative, svojim postupcima, odnosno uspešnim ili neuspešnim rešavanjima određenih izazova. Izazov koji je postavljen ispred nas je da učinimo sve kako bi bili voljeni.
Nažalost, ovim duhom je zahvaćeno celokupno današnje hrišćanstvo, a pokrovitelj ove ideje je nekadašnji princ svetlosti, Lucifer. Ovo biće, kojo je uživalo u svetlosti Božjoj, pomislilo je da se nezavisno od Boga može voleti i da stvorenje može samo od sebe da voli. Tu teoriju, nakon proterivanja sa Neba, sprovodi na Zemlji, a rezultati su očigledni.
Naime, radi se o falsifikatu prave ljubavi: voleti i biti voljen zato što… Volim, zato što sam zaljubljen i meni je lepo. Volim, zato što je meni dobro u nečijem prisustvu. Volim, zato što taj i taj brat ima neverovatno dobra predavanja i duhovan je. Volim, zato što imam neki razlog da volim. Biću voljen zato što sam lep, uspešan, duhovit, zanimljiv. Ako budem čitao, proučavao Pismo, ako budem pisao dobre blogove, ako budem držao dobra predavanja, ako…
Ovo su samo neke činjenice o postojanju falsifikovane ljubavi koju je ustoličio neprijatelj prave Ljubavi, Sotona, preko Adama je prenevši na ceo svet, u kome je i dan danas propagira na svim poljima života.
Rimljanima poslanica 5,12: Zato, kao što je kroz jednog čoveka u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili.
Prava ljubav
Zapravo, odsustvo Boga je odsustvo ljubavi, baš kao što je tama odsustvo svetlosti. Đavo je još na Nebu pomislio da sam može stvarati ljubav, bez Boga. To je ideologija koju današnji svet, pod njegovim vođstvom, zastupa. Samo, ima jedna formula koju je nemoguće rešiti. Budući da stvorenje ne može da stvara od neživog živo, onda mu preostaje jedino da od neživog stvara imitaciju života.
Bog i njegov Sin jedini imaju životnu silu da stvaraju, budući da imaju istu prirodu. Jevanđelje, ili dobra vest je da je Otac nebeski, preko svog voljenog Sina udahnuo svetu pravu Ljubav. (1. Jovanova 4:7-12)
Ali, pošto se ljubav ne može silom dati jer onda ne bi bila ljubav, čovečanstvo je mora dobrovoljno prihvatiti. Kod prave ljubavi ne postoji “ako” ili “zato što”. U Božjoj prirodi je da voli bezuslovno. On je tako veličanstvenu stvar napravio da ne treba da ulažeš bilo kakav napor da bi bio voljen ili da bi voleo. Već si voljen, jer te Otac voli više nego sebe time što je dao svog Sina, odnosno sebe.
Jevanđelje po Jovanu 3,16: Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne pogine, nego da ima večni život.
U Bogu se jedino nalazi ljubav i u njegovom Sinu Isusu Hristu, koji je rođen od Boga. U stvari, Bog je ljubav.
Nakon vaskrsenja Isusa Hrista, na jevrejski praznik Pedesetnica, izliven je Božji duh, odnosno priroda Boga i Sina, da svako ko veruje u Sina Božjeg može imati u sebi njegov život i njegovu ljubav, koja postaje naša. Prihvatanjem takve ljubavi postali smo oni koji vole onako kao što se samo i može voleti. Prihvatanjem takve ljubavi postali smo živi, jer je jedino živ onaj ko voli Božjom ljubavlju.
Božja veličanstvena ljubav je beskrajna, kao što je sve beskrajno u njemu. U Njemu postajemo oni koji vole beskrajnom i bezuslovnom ljubavlju. U Njemu smo se izgubili a imitacija ljubavi umire u nama. U Njemu ne postoji više “zato što” ili “ako”. U Njemu postoji volim te zato što te volim.
Zaljubljenoj osobi ništa ne smeta kod druge osobe, ne razmišlja o tome kako se ona obukla ili da li je nešto nesmotreno izgovorila. Tako je i sa Ocem, ako bismo tako mogli reći. Naš Bog je zaljubljen ljubavlju večnom u nas. Neka je blagoslovljen u svu večnost što smo večno i bezuslovno voljena deca i što je učinio da postanemo nova stvorenja koja vole druge Njegovom ljubavlju. (Jovan 1:12,13; 1. Jovanova 4:7,8)
