Ova tema je vrlo bitna da se razume, jer ako ne razumemo stanje u kome se nalaze mrtvi ljudi možemo biti prevareni na mnogo načina. Ako ne razumemo ovu temu sotona će nas lako prevariti da se molimo mrtvim ljudima, da tražimo njihovu pomoć, da im se klanjamo i celivamo ikone.
U ovim poslednjim vremenima sotona se sve više materijalizuje u oblik umrlih ljudi i dozvoljava određenim grupama ljudi da ga vide i na taj način budu prevareni. Kada se pojavi u obliku svete Marije većina katolika će pasti na kolena i odati mu čast, ne znajući da je to sotona lično.
Većina crkava i njihovih sveštenika, vernika i propovednika prihvata zablude vezano za stanje mrtvih ljudi. Katolici smatraju da je Marija živa, da je u raju i da se povremeno javlja vernim ljudima kako bi uslišila njihove molitve. Većina pravoslavnih hrišćana veruje u besmrtnost duše, mitarstva i razne druge teorije koje su im servirali “sveti oci“. Kakav je biblijski stav po pitanju stanja mrtvih?
„Stvori Bog čoveka od praha zemaljskog i dunu mu u nos duh životni, i posta čovek duša živa“ (1. Mojsijeva 2:7).
U ovom stihu se kaže da spoj duha životnog i praha zemaljskog, daje živu dušu. U knjizi o Jovu na primer kaže se:
„Kad bi On svoj dah u se povukao, kada bi čitav svoj duh k sebi vratio, sva bića odjednom bi izdahnula i u prah bi se pretvorio čovek“ (Jov 34:14).
Trenutak smrti predstavlja obrnuti proces od stvaranja. Bog uzima duh i čovek se vraća u prah od kog je i načinjen.
„I vrati se u zemljukao što je bio, a duh se vrati Bogu koji ga je dao“ (Propovednik 12:7).
Psalmista takođe kaže istu stvar: „Iziđe iz njega duh njegov, a on se vrati u zemlju svoju. Tog dana propadnu sve misli njegove“ (Psalam 146:4).
Da bi išli dalje moramo da se osvrnemo na nekoliko stvari. U pitanju su pogrešni prevodi određenih reči na naš jezik. To se događalo na mnogim mestima u Bibliji iz prostog razloga što prevodioci nisu bili teološki obrazovani, a bili su pod uticajem paganskih verovanja koja su bila aktuelna u tom periodu. Prvo, izraz “duša“ je u našem prevodu korišćen na pogrešnim mestima, zbog čega mnogi čitaoci predpostave da je duša neki svesni deo našeg bića. Reč NEFEŠ srećemo u Starom savezu više od 700 puta. Ona označava živo biće, život, individuu. U našem prevodu je prevedena kao “duša“ što u određenim stihovima dovodi do zabune.
Na primer: „Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova“ (1. Carevima 17:21). U originalnom tekstu piše: „Gospode, povrati detetu život.“
U knjizi propovednika još čitamo: „I psu živu bolje je nego mrtvu lavu, jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa“ (Propovednik 9:4).
„Nema ni rada ni razmišljanja ni mudrosti ni znanja u grobu u koji ideš“ (Propovednik 9:10).
Biblijski stav je jasan, čovek nakon smrti spava i nije svestan ničega oko sebe. Spavanje u našem životu se može uporediti sa smrću. Dok spavamo mi nismo svesni šta se dešava oko nas, ali san od 8 sati je za nas samo trenutak. Tako Biblija opisuje stanje ljudi koji su umrli i koji čekaju trenutak vaskrsenja.
„Jer ide dan kada će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg i izaći će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda“ (Jovan 5:28).
Postoji još mnogo tekstova koji govore o onima koji su zaspali u Hristu i koji čekaju vaskrsenje, ali nećemo se baviti svakim tekstom zasebno. Iz do sada izloženog više je nego očigledan biblijski stav po ovom pitanju. Pored jasnog stava o stanju mrtvih ljudi, Bog je izričito zabranio svaki pokušaj da se obraćamo mrtvima.
Zašto je to uradio? Očigledno da bi nas zaštitio prevare, jer Bog zna da u takvim situacijama sotona polaže pravo na nas pretvarajući se likom i glasom u umrlog kako bi nas prevario. Pogledajmo sada takav primer iz Biblije. U pitanju je priča o Saulu i vračari Endori. Iz konteksta se vidi da je sotona prevario Saula preko vračarine vizije. Car Saul je prvobitno bio na dobrom putu i sarađivao je sa prorokom Samuilom koji ga je i pomazao za cara. Dok je bio blizak sa Samuilom, Saul je čak naredio istrebljenje svih vračara u zemlji. Kasnije kada se uzoholio i odstupio od Samuila, proganjao je i Božijeg izabranika Davida. Nikada nije tražio savet od Boga niti se pokajao za grehe, pa se Božiji Duh povukao od Saula. Nakon Samuilove smrti, Saul odlučuje da se obrati vračari i da dozove Samuila u toj viziji.
Ukratko, vračara reče: „Vidim boga kako izlazi iz zemlje, starog čoveka ogrnutog plaštem“ (1. Samuilova 28:13).
Kako mi znamo da su u pitanju demoni a ne Samuilo lično? Prvo, sam Bog nam kaže da je greh obraćati se vračari i “pitati mrtve“.
„Neka se kod tebe ne nađe niko ko bi svog sina ili ćerku vodio kroz oganj, ni koji gata, ni koji se bavi magijom, koji proriče po zvezdama, ni vračar, ni opsenar, koji pita mrtve“ (5. Mojsijeva 18:10).
Očigledno je da se Saul odvojio od Boga i nije mario za Božije zapovesti. Drugo, znamo da su u pitanju demoni jer, čak i da je Samuilo živ negde na nebu, on bi morao da siđe dole na zemlju, a ne da izadje iz zemlje. Takođe bi morao da napusti “raj“ ali samo uz Božije dopuštenje. Ali da li bi Bog koji je izdao tako stroge zabrane, uslišio vračaru i dopustio Samuilu da se pojavi kao odziv na vračanje? Nema šanse, jer se to kosi sa svime što je Bog rekao. Treće, zar bi Samuilo Božiji prorok, koji je za života bio protiv svih vračara i lažnih proroka, sada sarađivao sa njom? Nipošto!
„I tako pogibe Saul za bezakonje svoje koje učini Gospodu što traži da pita duh vračarski“ (1. Dnevnika 10:13).
Zamislite sada, posle ovih jasnih tekstova, ljude koji se mole mrtvom svecu za pomoć i milost. Koliko je samo takav čovek u zabludi jer ne poznaje Božiju reč ili je odbacuje. Koliko su samo tužni Bog i njegovi anđeli dok posmatraju takve prizore.
„Izgibe narod moj jer je bez znanja“ (Osija 4:6).
