Šta znači reč „Bog“? Uopšteno ta reč se odnosi na sve što se smatra nadmoćnim, ili na sve što se obožava. Međutim, Biblija uči da postoji samo jedan pravi Bog, i da je taj Bog najmoćnije Biće u univerzumu. Sve proističe iz Njega, sva sila pripada Njemu i On je vladar nad svima.
Ko je ovaj Bog? Među hrišćanima postoji nekoliko različitih mišljenja ko je On zaista? U pravom smislu kada ovo pažljivo razmotrimo shvatićemo da ima nekoliko različitih Bogova obožavanih u hrišćanstvu, iako je samo jedan od njih pravi Bog. Mnogi od nas bi mogli obožavati lažnog Boga ako su naša shvatanja o Bogu pogrešna. Pitanje je kog Boga ti obožavaš? Da li se moliš pravom Bogu Biblije ili se moliš lažnom shvatanju o Bogu?
Hajde da se podsetimo da oni koji se mole Bogu moraju Mu se moliti u duhu i istini (Jovan 4:24).
Biblija nas uči da će oni koji ne vole istinu biti prevareni i da će verovati laži. Zato što veruju toj laži biće prokleti (osuđeni) i uništeni (2. Solunjanima 2:10-12). Sam Isus je rekao: ”A ovo je život večni: da poznaju tebe jedinog istinitog Boga i Isusa Hrista koga si poslao.” (Jovan 17:3). A ipak kako možemo poznavati Boga kada čak ni ne znamo kome se obraćamo kada nešto tražimo od Boga?
Izvanredan hrišćanski pisac A. V. Tozer je apsolutno bio u pravu kada je napisao:
”Šta nam pada na pamet kada mislimo o Bogu je najvažnija stvar o nama. Istorija čovečanstva će verovatno pokazati da se nijedan narod nije uzdigao iznad sopstvene religije, a čovečija duhovna istorija će pozitivno pokazati da nikada nijedna religija nije bila veća od ideje o Bogu. Molitva je čista ili iskvarena u zavisnosti od toga da li molilac gaji visoke ili niske misli o Bogu. Iz ovog razloga najozbiljnije pitanje pred Crkvom je Sam Bog, i najvažnija činjenica o svakom čoveku nije šta on može reći ili uraditi u određenom trenutku, već šta on duboko u svom srcu misli kakav je Bog. Mi smo skloni skrivenom zakonu duše da se krećemo u pravcu naše mentalne slike Boga. Ovo nije tačno samo za individualnog hrišćanina, već i za grupu hrišćana koji sačinjavaju Crkvu… Kada bi smo mogli da izvučemo iz svakog čoveka potpun odgovor na pitanje, ”Šta ti pada na pamet kada misliš o Bogu?, mogli bismo sa sigurnošću predskazati duhovnu budućnost tog čoveka. Kada bismo mogli tačno znati šta naše najuticajnije religijske vođe misle o Bogu danas, mogli bimo sa određenom preciznošću predskazati gde će Crkva stajati sutra…
Od najvećeg značaja za nas je da naše shvatanje o Bogu najpribližnije odgovara pravom Božijem biću. Naše versko uverenje je od malog značaja u poređenju sa našim stvarnim mislima o Njemu. Naše stvarno shvatanje Boga može biti zatrpano otpadom uobičajenih verskih ubeđenja i može zahtevati pametno i energično traganje, pre nego što je konačno pronađeno i otkriveno onakvo kakvo jeste. Samo nakon teškog, bolnog samoispitivanja verovatno ćemo otkriti šta zaista verujemo u vezi Boga. Ispravno shvatanje Boga je osnova ne samo za skladnu teologiju već i za praktičan život hrišćanina. To znači moliti se onome što je temelj hrama, koji, ako je nedovoljan ili ne izmeren kako treba, cela zgrada može pre ili kasnije da se uruši. Verujem da teško ima greške u doktrini ili u primenjivanju hrišćanskih morala koja se ne može na kraju povezati sa nesavršenim i niskim mislima o Bogu.” (iz knjige ”Znanje o Svetom”, od A. V. Tozera)
Istražićemo temu Boga i uklonićemo zavesu ”tajanstvenosti” koja je toliko dugo pokrivala doktrinu.
Koliko Bogova
Postoji samo jedan Bog. To je jasna Biblijska istina. Zajedno i Stari i Novi savez objavljuju ovu činjenicu nepogrešivim jezikom (5. Mojsijeva 6:4; Marko 12:29). Svaka osoba koja drži Bibliju kao najviši autoritet priznaje ovu istinu. Biblijsko insistiranje na monoteizmu zahteva da Bog bude definisam kao jedinka. Kao On. Postoji samo jedan On.
Pavle naglašava:
”… postoji jedan Bog… ” (1. Korinćanima 8:6)
”Jer jedan je Bog… ” (1. Timotiju 2:5)
Jakov kaže:
”Ti veruješ da postoji jedan Bog, zar ne? Sasvim dobro činiš. Ali i demoni veruju i drhte.” (Jakovljeva 2:19)
Isus kaže:
”Prvi nauk ispred svih je: ’Čuj, Izraele, Gospod Bog naš, Gospod je jedini.” (Marko 12:29)
Kako je jedan Bog postao tri osobe?
Biblija takođe jasno poučava o božanskoj prirodi Isusa i Svetog Duha kao i Oca (Jovan 1:1; 1. Korinćanima 3:16). Kako se ovo može uskladiti sa činjenicom da postoji samo JEDAN Bog?
Na Nikejskom saboru 325. godine teolozi su se raspravljali oko ovog pitanja, i tamo su postavili temelje doktrine o Trojstvu izjavljujući da je Isus bio Bog (vidi poglavlje 6). Na kasnijem saboru u Konstantinopolju 381. godine odlučili su da je Sveti Duh isto Bog, i oblikovali su doktrinu o Trojstvu koja je od tada ostala sa nama (sa malim izmenama).
Ova doktrina kaže da umesto da se reč ”Bog” odnosi na velikog, svemogućeg jedinstvenog koji je Gospod nad svima, zapravo se odnosi na božansku ”materiju”. Tajanstveno biće koje je sačinjeno od tri dela, Oca, Sina i Svetoga Duha, svi troje zajedno čine Boga. Ovo je popularan koncept Trojstva koji je oblikovala Katolička crkva i koji je prihvaćen od većine hrišćanskih denominacija.
Istorijski koncept Trojstva
Na kraju izložena doktrina uči da se reč ”Bog” odnosi na jedinstvenu materiju ili Biće. Ova materija prikazuje Njega kao tri Osobe, Oca, Sina i Svetoga Duha, koje nisu tri Boga, već jedan Bog na tri načina. Ovaj izraz ”biće” ne znači da je On jedna Osoba, već pre da je On jedinstvena materija nazvana ”Bog” i da ta materija izražava Njega na tri načina, kao tri prikazivanja ili tri osobe, Otac, Sin i Sveti Duh. Zato se kaže da su Isus i Sveti Duh ”kosubstancionalni” (od iste materije) sa Ocem. Ovo je radikalno odstupanje od Biblijskog koncepta Boga koji je uvek u Bibliji smatran kao lično, posebno Biće koje možemo smatrati Ocem i sa kojim možemo uživati u ličnom druženju. Trinitarni koncept Boga Ga pretvara u nepoznatu bezličnu materiju. Dok se reč biće normalno odnosi na osobu, data joj je druga definicija kada se koristi vezano za doktrinu o Trojstvu.
Sledeći odlomak iz članka na temu Trojstva opisuje ovu definiciju Boga.
”Doktrina o Trojstvu je jednostavo da postoji jedno večno biće Bog – nedeljivo, trajno. To jedno biće Bog je zajedničko sa tri podjednake, zajedno večne osobe, Ocem, Sinom, i Duhom. Ovde je neophodno napraviti razliku između izraza ’biće’ i ’osoba’.
Očigledno bi bilo protivrečno, da kažemo kako postoje tri bića u jednom biću, ili tri osobe u jednoj osobi. Dakle u čemu je razlika? Svaki dan jasno prepoznajemo razliku između bića i osobe. Prepoznajemo da nešto jeste, a ipak takođe prepoznajemo pojedinačnosti unutar klasifikacije. Na primer, govorimo o ’biću’ čoveka – ljudskom biću. Kamen ima ’biće’, biće kamena, kao i mačka, pas, itd. Ipak, takođe znamo da postoje i lične osobine. To jest mi isto tako prepoznajemo ’šta’ i ’ko’ kada govorimo o osobi.
Biblija nas uči da postoje tri klasifikacije ličnih bića – Bog, čovek i anđeli. Šta je ličnost? Sposobnost imanja emocije, volje, izražavanja. Kamenje ne može da govori. Mačke ne mogu da razmišljaju o sebi kao o drugačijima od drugih i da, recimo, rade za opštu dobrobit ’mačije vrste’. Zato kažemo da postoji jedno večno, trajno biće Bog, potpuno u celini jednako sa tri osobe, Ocem, Sinom i Duhom. Jedno šta, tri ko.” (Uzeto iz: Kratka Definicija Trojstva – od Džejmsa E. Vajta)
Međutim ovo ponovo uništava Biblijski koncept Boga kao osećajne osobe pune ljubavi. Ličnost sa kojom možemo razgovarati i družiti se, umesto bezličnog postojanja u kojem borave tri osobe. Zapazite da se u ovom odlomku Bog spominje kao „Šta“, dok se Otac, Sin i Sveti Duh spominju kao „Ko“.
Zapravo, koncept Trojstva nije daleko od panteističkih ideja Nju Ejdž pokreta i istočnjačkog misticizma koji gledaju Boga kao univerzalno postojanje koje obuhvata i uključuje sve u univerzumu, umesto kao ličnu osobu sa Svojom sopstvenom jedinstvenom ličnošću.
U Bibliji, Bog je Osoba! On je jasna osoba. On nije komitet, esencija, materija ili priroda u kojoj borave troje. Ovo je definicija koju je izmislio čovek i ne poklapa se sa Biblijom.
Zamislite koliko bi bili smešni sledeći stihovi ako bi smo mislili na Boga kao na tri Osobe:
„Jer Bog(ovi) je toliko voleo svet da je (su) dao svog (njihovog) jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“ (Jovan 3:16)
„Za nas postoji jedan (tri) Bog (Boga) Otac od koga je sve, i mi u Njemu (Njima), i jedan Gospod, Isus Hrist, kroz koga je sve, i mi kroz Njega.“ (1. Korinćanima 8:6)
„Jedan (tri) Bog (Boga) i Otac (Oca) svih, koji je nad svima i u svima vama.” (Efescima 4:6)
”Zatim će, na kraju, kad uništi svaku upravu i svaku vlast i silu, predati carstvo svom Bogu (Bogovima) i Ocu.” (1. Korinćanima 15:24)
Ako je Bog troje zašto onda Novi savez govori iznova i iznova da je On jedan, koji je Otac (jedini)? U pokušaju da objasni ovo, čuo sam jednu osobu kako kaže da je Bog namerno stavio u Bibliju varljive izjave kako bi doveo u zabludu one koji su unapred određeni da budu izgubljeni (ta osoba je verovala u predestinaciju). Zanimljivo je da će ljudi koji veruju u Trojstvo/doktrinu o Tri Boga reći da je doktrina ”nagoveštena” u stihovima kao što su Matej 28:19 i 2. Korinćanima 13:14.
Šta ova reč ”nagoveštena” znači? Nešto što je samo nagovešteno ili zaključeno ne može odbaciti jasno ”ovako govori Gospod”. Jasna izjava pobija nagoveštenu doktrinu svaki put, a mi iznova i iznova pronalazimo jasne izjave u Bibliji koje objavljuju da je jedini Bog Otac.
