Sedmi dan, subota, predstavlja jednu od dve institucije koje su uspostavljene pre čovekovog pada u greh (druga je brak) a koje su bile date čovečanstvu. Društvo danas je razvilo mnoštvo načina za uništavanje svete institucije braka. Sa druge strane postoje slični destruktivni napori koji imaju za cilj da unište subotu. Međutim, ove napore ne ulaže svetovno, sekularno društvo, već sami svetkovatelji subote, lično. Ovaj napad na subotu nosi obeležje poštovanja i uzdizanja subote, ali u realnosti ne predstavlja ništa drugo do uništavanja subote.
Nebiblijsko izjednačavanje
Metod napada kojim se bavimo leži u izjednačavanju večne subote sa ostalim danima i razdobljima inferiornog i prolaznog karaktera. Naime sa ostalim praznicima Mojsijevske dispenzacije. I to, poistovećivanjem subote sa jevrejskim staro-saveznim praznicima i praktičnim tretiranjem praznika kao da su podjednako vredni, večni i ispunjeni misterioznim blagoslovom kao subota.
Razlika (kao i ogroman kontrast između subote i staro-saveznih praznika), umanjena je, ako ne i potpuno ignorisana. Ovo izjednačavanje dve potpuno različite institucije i njihovo poistovećivanje rezultuje uništavanjem subote. U nastojanju da se uzdigne i uveća važnost praznika, uzvišenije karakteristike subote se izvlače i pripisuju praznicima. Ovaj proces dovodi do unižavanja i uništavanja subote kako bi se uvećali i uzdigli praznici.
Ponekad postoji napor da se ne ističe ovo izjednačavanje izjavama da praznici kanališu i uvećavaju subotnji blagoslov. Da je subota i dalje glava i izvor, ali praznici služe kao kanal za prenošenje istog blagoslova i svetosti koje sadrži subota. I dok izgleda kao da održava superiornost subote, ovaj pristup tretira subotu i praznike kao potpuno jednake. Ovo je tačka koju nastojim da istražimo; današnje tretiranje praznika kao produžetaka sedmog dana subote. Opasnost od ovakvog načina razmišljanja je očigledna. To je nebiblijski. To je čisto nagađanje, koje pokušava da spoji nešto, za šta Bog nikada nije izjavio da treba da se spoji. Na ovaj način subota se zapravo uništava.
Sličnost
Pre nego što istražimo razlike koje se ističu između subote i ostalih praznika treba da istražimo sličnost. Upravo ova sličnost predstavlja izvor izjednačavanja subote i ostalih praznika i njihovog tretiranja na isti način. Glavna tačka sličnosti opisana je u ovom pasusu:
„Kaži Izraelovim sinovima: ‘Gospodnji praznici koje ćete oglašavati u određeno doba godine sveti su zborovi. Ovo su moji praznici: Šest dana neka se radi, a sedmi dan je subota, dan potpunog odmora, sveti sabor. Ne radite nikakav posao. To je subota posvećena Gospodu u svim mestima gde živite. Ovo su Gospodnji praznici, sveti zborovi, koje treba da oglasite u vreme koje je određeno za njih“
Rezonovanje je da subota predstavlja praznik kao i svaki drugi i pošto je Bog zajedno spomenuo i subotu i ostale praznike onda oni treba zajedno da ostanu ili zajedno da nestanu. Bog jednostavno izjavljuje da su praznici trebali da se drže na sličan način kao subota.
Štaviše, hebrejska reč koja je ovde upotrebljena za praznike je „moed“ što jednostavno znači ugovoreni sastanak. Praznici su novi sastanci, uspostavljeni za Izrael, na sličan način kao što je subota bila sastanak, uspostavljen za čovečanstvo. Bog je dodavao još sastanaka (praznika) za okupljanje, koji su kao subota i čak su se sastojali od posebnih dana pod nazivom subote (godišnje). Daleko od izjednačavanja, ova sličnost pokazuje da i subota i ostali praznici predstavljaju vreme sastanka. Kada ispitamo njihovo poreklo i svrhu, velike razlike postaju očigledne.
Razlike
Dakle, koja je razlika između sedmog dana subote stvaranja i jevrejskih praznika? Zapravo postoje mnoge razlike.
Sedmi dan subota (sedmična)
Uspostavljena prilikom stvaranja, pre pada u greh (1. Mojsijeva 2:2)
Bog je počinuo tog dana (1. Mojsijeva 2:2)
Bog je taj dan blagoslovio i posvetio (1. Mojsijeva 2:3)
Načinjena je zbog čoveka (Marko 2:27)
Ukazivala je na stvaranje (3. Mojsijeva 20:11)
Prethodila je žrtvenom sistemu (1. Mojsijeva 2)
Nije senka ili tip
Nije vezana za kalendar (2. Mojsijeva 20:8-11)
Globalna (opšta)
Moralna i večna (Bog je nikada nije opozvao ili ukinuo)
Praznici i njihove godišnje subote
Uspostavljeni nakon izbavljenja iz Egipta, daleko nakon pada u greh (2. Mojsijeva 12)
Ne postoji izveštaj o tome
Ne postoji izveštaj o tome
Načinjeni su zbog Jevreja (2. Mojsijeva 12:14; Brojevi 15:3; Amos 5:21; Jovan 6:4)
Ukazivali na dolazak Spasitelja (1. Korinćanima 5:7)
Dodati kasnije žrtvenom sistemu (3. Mojsijeva 23:37)
Senke i tipovi (Kološanima 2:16; Jevrejima 10:1)
Vezani za kalendar (3. Mojsijeva 23:5,6)
Vezani za Jerusalim i Hram (4. Mojsijeva 16:6,15)
Privremeni i ceremonijalni (Galatima 3:19; Kološanima 2:16; Jevrejima 10:1)
Tako je Bog napravio razliku između ove dve institucije. Kontrast između njih je toliko primetan da se odmah može uočiti opasnost od mešanja nečega što je Bog tako jasno razdvojio. Takođe je veoma jasno da su praznici bili dati za određenu grupu ljudi i trebalo je da ispune određenu svrhu; da služe kao tipovi i senke dok ne dođe Seme. Subotnji dan je bio dat bezgrešnom svetu i služi kao podsetnik na Božju stvaralačku silu i kao sedmični termin za povezivanje sa našim Tvorcem.
Zaštita subote
Iz ovog razloga, Bog je uspostavio jasnu razliku između subote i praznika. Postoji zaštitna ograda oko subote koju mi treba da sačuvamo. Srušiti ovu ogradu znači uništiti subotu, a ne uzvisiti je. Mešanjem senovitih tipskih praznika sa subotom podrazumeva da je i subota senovita i tipska. Zapravo čuo sam neke ideje u tom pogledu. Daleko od jačanja subote, takvo jedinstvo sa praznicima poziva ljude da spremnije odbace subotu. Na kraju krajeva, previše ljudi je svesno biblijske istine da su praznici služili kao senke koje su ukazivale na buduće Mesijino delo spasenja. Koliko je zapanjujuće, što teorija koja uništava subotu, može biti privlačna svetkovateljima subote danas. Ne možemo potceniti neprijatelja i njegova sredstva kojima pokušava da potkopa Božji autoritet i da napadne večnu uspomenu na Božju stvaralačku silu.
Šta je sa Elen Vajt?
Želim da uključim ovaj odeljak jer sam siguran da će neko postaviti ovo pitanje. Neko može pomisliti da ovi citati i pasusi podupiru potrebu za držanjem praznika danas i za tretiranjem praznika kao subote. Da li postoji bilo kakav dokaz u Duhu Proroštva koji možemo konsultovati? Odgovor je da, i dokaz je prirodno u skladu sa biblijskom slikom predstavljenom u ranijim pasusima. Evo kako je opisan sedmi dan subota:
„U Edenu, Bog je uspostavio uspomenu na svoje delo stvaranja, tako što je blagoslovio sedmi dan. Subota je bila posvećena Adamu, ocu i predstavniku čitave ljudske porodice. Poštovanje subote trebalo je da predstavlja čin zahvalnosti od strane svih onih koji su trebali da prebivaju na zemlji, za to što je Bog bio njihov tvorac i pravedni Vladar; što su bili deo Njegovih ruku. Stoga je ova institucija bila u potpunosti komemorativna (znak sećanja) i predata čitavom čovečanstvu. Nije postojalo ništa u senovitoj ili ograničenoj primeni na bilo koji narod.“ {PP, 48.1}
„Ne postoji senka u propisima dekaloga. Deset zapovesti nisu predstavljale tip.“ {Review &Herald, July 15, 1890 par. 5}
Subota nije ni tip ni senka. A šta je sa praznicima? Da li ih ona stavlja u isti koš sa subotom?
„Pasha je bila svetkovana kao uspomena na izbavljenje Izraelove dece iz Egipatskog ropstva. Pasha je bila i komemorativna i tipska. Tip je dostigao svoj antitip, kada je Hrist, Jagnje Božje, bez mane umro na krstu.“ {3SG 225.1}
„Praznik Senica nije bio samo komemorativni, već i tipski.“ {PP 541.2}
Ovaj tipki sistem, čiji su praznici bili deo, završio se na krstu. Ovi tipovi se takođe nazivaju i senkama.
„Dok je Hristova smrt, kao što smo videli, dovela zakon tipova i senki, ili ceremonijalni zakon, do kraja, nije ni u najmanjoj meri umanjila dostojanstvo moralnog zakona, niti ga učinila nevažećim.“ {ST, July 15, 1880 par. 13}
„Hrist je suština ili telo koje baca svoju senku na prethodne dispenzacije. Kada je Hrist umro, senka je prestala da postoji. Sa Hristovom smrću, tipski sistem je nestao; ali Božji zakon, čije kršenje je učinilo plan spasenja neophodnim, bio je uzvišen i počastvovan.“ {BEcho, July 15, 1893 par. 8}
Zapazite kontrast između ova dva sistema. Jedan je bio tipski i nestao je; drugi nije. Praznici pripadaju prvom; subota pripada drugom. Velika greška Jevreja je bila ta, što nisu uspeli da prepoznaju ovu razliku.
„Jevreji su odbacili Hrista i zbog toga je ceo sistem religije za njih neodređen, neobjašnjiv, neizvestan. Oni pridaju mnogo više značaja senovitim ceremonijama tipova, koji su doživeli svoj antitip, nego što pridaju zakonu deset zapovesti, koji nije bio tip, već realnost, kao što je Božji presto realnost.“ {RH, May 6, 1875 par. 17}
Istu grešku danas prave oni koji poistovećuju praznike sa subotom.
„Ako se oni koji tvrde da veruju u svetu istinu za ovo vreme, vrate praktikovanju obreda, koji su se zahtevali od Jevreja, kako će stajati pred anđelima i pred ljudima? Trebalo bi da budemo maksimalno pažljivi i brižni, kako bismo očistili svaki ćošak srca od greha. Oni, koji umesto da čiste hram duše, praktikuju spoljašnje ceremonije, misleći da im je to Bog preporučio, shvatiće da se nalaze u duhovnoj tami, kao Jevreji.“ {3MR 55.4, 5}
Sažetak citata Elen Vajt
Upotreba spisa nekoga ko nije svetkovao praznike, kako bi se promovisalo svetkovanje praznika, je najveći dokaz u prilog neosnovanosti ove ideje. Jasna razlika između subote i praznika je veoma očigledna u spisima Elen Vajt. Evo nekih ključnih stvari koje smo pronašli:
- Subota nije senka ili tip
- Praznici su predstavljali ceremonijalne senovite tipove
- Praznici su bili deo ceremonijalnog zakona
- Sistem senovitih tipova završio se na krstu
- Senovite ceremonije ne mogu se izjednačavati sa deset zapovesti Praktikovanje ceremonijalnih obreda danas, vodi u duhovnu tamu
Zaključak
Poistovećivanje senovitih praznika sa subotom stvaranja predstavlja jedno od sredstava za uništavanje subote. Ovo se zasniva na istom rezonovanju koje vodi u druge zablude, kao što su lunarne subote. Na kraju krajeva, ako su praznici i sedmi dan subota u istoj kategoriji onda bi trebalo svi da se računaju prema istom kalendaru.
Poistovećivanje večne subote sa privremenim tipskim institucijama, predstavlja bacanje senke sumnje na subotu. To iskrivljuje sliku koju je Bog naslikao za nas u Bibliji i uništava je. Tužna je obmana verovati da nas praznici približavaju Bogu dok gledamo kako se oni koji samo drže subotu, a ne praznike, sve više udaljavaju od Njega. Ovo čini ceremonijalnu spoljašnju poslušnost sredstvom za pristupanje Bogu. Zar to ne predstavlja samu srž farisejstva?
Promovisanje praznika kao uslov za primanje budućih blagoslova od Boga (kojih su lišeni oni koji ne drže praznike), znači govoriti u Božje ime kada Bog ne govori.
Bog je blagoslovio sedmi dan subotu, hajde da budemo pažljivi i zaštitimo subotu i da je ne poistovećujemo sa nečim sa čime Bog nije imao nameru da je poistoveti.
Za više informacija pogledati knjigu Da li danas treba svetkovati biblijske praznike?
