Subotnji zakon

Sedmi dan, Subota ili Šabat, je blagosloven i posvećen. Bog je blagoslovio taj dan i posvetio ga zauvek. Međutim, Biblija pre planine Sinaj ne pominje zapovest da se drži Subota. Pre nego što je čovek sagrešio, sve Subote su predstavljale vreme za sastanak između Boga i čoveka, kada su i Bog i čovek mogli da uživaju u međusobnom druženju.

Da li je Božji narod držao Subotu pre planine Sinaj? Oni najverniji sigurno jesu, ali oni to nisu činili iz obaveze, ne zato što im je bilo zapoveđeno pod pretnjom da će biti kažnjeni, već jednostavno zato što su voleli Boga i zato što su negovali blagoslove koje im je obezbedio.

Biblija vrlo jasno kaže da je zakon bio namenjen nepravednim ljudima. Drugim rečima, potreba da se zapoveda ljudima pod pretnjom kazne pojavila se zato što se Bog bavio telesnim, neobraćenim ljudima. Konformizam i licemerno ponašanje se mogu zapovediti ali ne i istinska služba ljubavi.

Božji narod više nije pod zakonom, nama više ne upravlja zakon, zahtevi zakona više ne predstavljaju temelj na kojem funkcionišemo. Naša služba Bogu se u potpunosti zasniva na motivaciji nove prirode primljene od Isusa koja funkcioniše na temelju ljubavi i posvećenosti Bogu – a ne na službi iz straha. U tom smislu treba posmatrati i Subotu.  Subota i dalje predstavlja vreme predviđeno za predivan sastanak koji je Bog blagoslovio i izdvojio za svrhu druženja sa svojom decom. Zašto bi bilo koji hrišćanin zanemario takvu privilegiju?

Tekst je preuzet sa Interneta, sa engleskog govornog područja, uz određene korekcije administratora.

image_pdfimage_print
28 Novembra 2018
Kategorije: Jevanđelje, Subota