Danas u svetu možemo da vidimo veliki napredak nauke i tehnike i novatorsto, brzinu, osvajanje materije i prostora, konfor, obaranje rekorda – jednom rečju možemo videti velike promene. S druge strane u religiji možemo videti određene propovedi, različite obrede, ritualne radnje, bogosluženja, prinošenje žrtava, praznike, meditaciju, obrede na sahrani, obrede pri sklapanju brakova, muziku, samarićanstvo, izlete, organizaciju i druge aspekte karakteristične religiji.
Međutim sve što danas možemo videti i u svetu i u religiji nije ni približno tako važno kao ono što ne vidimo ni u svetu ni u religiji, a to je Božji karakter.
Biblija svedoči da se ovaj svet može učiniti boljim. Ali vi lično morate u tome učestvovati, ne kroz svet i religiju, već radeći za Boga i bližnje. Zato treba volja i hrabrost koju ljudi nemaju zato što ne zela da je imaju. Ako ne promenite način razmišljanja nikada nećete doći do onog za šta čeznete. Ne pokušavajte ići najlakšim putem, već najboljim, ne širokim već uskim. Nepoznati pisac je kazao: “Reka na svom putu prema moru uvek bira put na kome nailazi na najmanji otpor, i tako stvarnu razdaljinu čini mnogo većom”.
Nama je potreban duh odlučnosti, hrabrosti i poslušnosti reči Božjoj. Ljudi ne mogu postati sveti tako što će promeniti svoje ponašanje. Niti mogu postati sveci tako što će se ponašati kao sveci. Jer ako nisu spaseni sve je to džaba. A ako su spaseni već su sveci.
Apostoli Petar i Jovan
Apostol Petar bio je siromašan i trudom svojim zarađivao je za hranu. Bavio se ribolovom. Jednom prilikom lovio je ribu sa bratom Andrijom i nije mogao uloviti ništa. I Isus je naišao pored njih i rekao im je: “Hajdete za mnom i učinicu vas lovcima ljudi” (Matej 4:12-19), a Petar mu je odgovorio: “Učitelju svu noć smo se trudili i ništa ne ulovismo”. Tada im je Hristos rekao da ponovo bace mreže. Petar mu je odgovorio: Učitelju po tvojoj reči bacićemo mrežu i bacili su mrežu i uhvatiše veliku količinu da su se i mreže počele cijepati.” Taj istiniti događaj je preslika duhovnog apostolskog rada. Od tog momenta Petar i drugi zamenili su tu ribarsku mrežu sa duhovnom hrišćanskom mrežom svedočeći ljudima za spasenje u Hristu i za život večni. Dakle Isus ih je pozvao da ga slede govoreci im: “Od sada ćete loviti ljude na život i za život” (Luka 5:1-11). Od tog časa Petar postade lovac glasnogovornik hrišćanske mreže. I više se ne odvajaše od Hrista. On je prvi učenik koji je pokazao iskrenu veru u Hrista i to rečima: “Ti si Hristos Sin Boga živoga”. Prvi je učenik koji se za vreme suđenja Hristu tri puta odrekao. Ali i koji se i iskreno pokajao na Hristov pogled. Prvi je postao i koji je svedočio o praznom grobu posle Hristovog vaskrsenja. Propovedao je reč Božju oko 30 godina. Potom je otišao u Rim gde je uhvaćen i razapet.
Drugi učenik Jovan bio je među omiljenijim učenicima Hristovim. I bio je uvek uz Njega. Propovedao je hrišćanstvo te je zbog toga bio omražen. Kada su Hrista odveli na sud Jovan je ostao uz Njega za razliku od drugih koji su otišli. Zbog propovedanja hrišćanstva proteran je na ostrvo Patmos. Tamo mu se javio Hristos i poverio mu svoja proročanstva koja su se odnosila sve do vremena svog drugog dolaska. Doživeo je duboku starost.
Od životnog je značaja razumeti ova dva učenika Petra i Jovana. Bez obzira na raznolikost karaktera Petar i Jovan su uvek bili zajedno, u crkvi su bili zajedno, i na molitvi su isli zajedno (Dela apostolska 3:1), i u zatvoru su bili zajedno (Dela apostolska 4) Zašto? Zato što su znali šta je Isus mislio kada je rekao: “Za vas je bolje da ja odem… ne udaljujte se iz Jerusalima, nego čekajte Očevo obećanje…i primićete silu Duha Božjeg, pošto Duh Sveti dođe na vas”. I čekali su u gornjoj sobi u molitvi svi zajedno do dana pedesetnice kada su se ispunili Duhom.
Kakvo je bilo ponašanje Petra i Jovana i drugih nakon pedesetnice?
Jako važno pitanje.
Kada su oni pošli po gradovima da propovedaju jevanđelje svi su videli u njima neke druge ljude, hrabre ljude, ljude koji više nemaju straha, ljude koji govore jezicima onih ljudi koji ih slušaju, svedočili su svim ljudima ono što su videli i doživeli. To su bili sada relaksirani mladi ljudi sa Hristovom verom. Videli su ih kako sa lakoćom govore i žive ne opterećeni zemaljskim stvarima, objektima, doktrinama, a da tako moćno deluju.
To je upravo izazvalo komentare ljudi koji su govorili: “Ko su ovi? Oni nisu načisto…Nisu pri sebi, pijani su…”
Suštinsko je pitanje: “Šta bi bilo da neko dođe na naše bogosluženje, i da nas gleda i sluša?” Da li bi nam kazao to isto što je bilo rečeno učenicima? Vi ste pijani. Šta je naše činjenično stanje? Da li smo zaista pijani? Činjenica je da smo suviše trezni i da izbegavamo stanje pijanstva. Mi želimo da govorimo o tome kako se ponašaju drugi. Mi želimo kada nas ljudi slušaju i kada nas gledaju da nam se dive i da nam kažu “ovo je bilo divno”. Nemojmo padati u trans oduševljenja nekog.
Naše propovedi i naši govori moraju biti ozbiljni i oštri jer Bog ne trpi greh. Duhovna propoved mora da uznemiri ljude, mora da ih pokrene da popravljaju stvari, a ne da ih uljuljkava, kako ih uši svrbe. Moraju da osete svevišnjeg Boga. I tek tada će nam kazati ono što su kazali učenicima “ovi su pijani”. Tu nema skretanja ni levo ni desno. Dali je neko slušajući nas dobio taj utisak da smo u Bogu, a ne u osećanjima i emocijama. Činjenica jeste da smo mi pametni, ali i trezni. I da opijenost izbegavamo da nam ne bi rekli ovi ljudi su se napili vina. Na takvu konstataciju za Petra on je odgovorio: “Nismo se mi napili vina, nego slušajte osvedočenje o grehu koje govorimo, i što vidite i čujete to je ispunjenje Božjeg obećanja. Izliću od svog Duha na svako telo, to nije vino.” (Dela apostolska 2)
To je bila slika rane crkve. Ona treba da se vidi i danas. Svako ranozavetno sabiranje bilo je stvar vere, a ne oduševljenja i emocija. Nama ne trebaju aplauzi grešnog sveta. Mi moramo uznemiriti ljude da popravljaju stvari, a ne da nam aplaudiraju. Metode sveta ne možemo koristiti, njima se ne možemo spasiti.
Petar i Jovan su bili zajedno, bez obzira na raznolikosti temperamenta. Pitanje je da li su današnji Petar i Jovan zajedno? Neka današnji Petar pronađe Jovana i neka budu zajedno. Ne može biti Jovan sa Jovanom, ni Petar sa Petrom. Neka jedan pruži ruku drugom. Ne u dve grupe koje samo zid razdvaja. A kada bi zid bio daleko kilometrima i kilometrima toliko bi oni bili daleko jedan od drugogoga. Ovde su Petar i Jovan bili zajedno, tako da su mogli da se vide i čuju. Oni dakle nisu bili u nekoj viziji zajedno, već bili su stvarno zajedno. Mnogo je ljudi koji nikad neće ući u crkvu, ako ga vi zajedno ne unesete.
Kada je Petar video onog hromog sagao se i dohvatio ga je za ruku i rekao: “U ime Isusa Hrista ustani i hodi” i hromi skočivši ustade i hođaše i uđe s Petrom i Jovanom u crkvu hvaleći Boga. Dakle Petar je bio zajedno sa Jovanom, prvo se sagao i podigao hromog pa mu je tek onda rekao: “U ime Isusa Hrista ustani”.
