Nadahnuće je jasno da Sveti Duh jeste duh, život, Božja ličnost,^1. i kao što nam je rečeno u Efescima 4:4-6 postoji samo jedan Duh. Kako se onda, Sveti Duh često odnosi na Hristov Duh? (Rimljanima 8:9)

Bog ima jednu osobinu važnu za plan spasenja, a ta osobina je sposobnost da ujedini Sebe sa duhom druge osobe:

”A ko se združi s Gospodom jedan je duh.” (1. Korinćanima 6:17)

Ne možemo reći kako se ovo dešava, ali znamo da se dešava. Bog kaže da je tako i iskustvo svakog pravog hrišćanina svedoči da je to realnost. Božiji Duh se zaista sjedinjuje sa našim duhom i mi postajemo jedno. Citat koji najbolje objašnjava odnos između Isusa i Duha Njegovog Oca je Jovan 17:23: ”Ja u njima i ti u meni: da budu sasvim ujedno… ”

Isus objašnjava u ovom stihu da u odnosu koji će postojati između Boga, Njega Samog i Njegovog naroda, Otac će boraviti u Isusu, ”ti u meni…” i Isus će boraviti u Svom narodu, ”Ja u njima…” Kako Isus boravi u Svom narodu? On boravi u njima posredstvom Svetog Duha (Jovan 14:16-18). Međutim kako Otac boravi u Svom Sinu? Opet, posredstvom Svetog Duha. Kada je Isus bio ovde na zemlji izjavio je: ”Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Ono što vam ja govorim ne govorim sam od sebe, nego Otac koji stoji u meni čini svoja dela.” (Jovan 14:10)

Kada razumemo ovo onda je lako videti zašto Biblija insistira da je naša zajednica sa obojicom, i Ocem i Sinom (1. Jovanova 1:3) i zašto je Isus rekao da će obojica i Otac i On Sam doći i prebivati u verniku (Jovan 14:23). Isti Očev Duh boravi u Njegovom Sinu, i to je način na koji obojica Otac i Sin borave u Božjoj deci i zato se na Duha često ukazuje kao na Božjeg Duha, ali na nekoliko mesta kao na Hristovog Duha. Apostol Pavle to objašnjava na ovaj način: ”Jer kroz njega (Isusa) i jedni i drugi (Jevreji i pagani) imamo pristup Ocu u jednom Duhu.” (Efescima 2:18)

Kada ti ili ja izađemo i svedočimo nekome i on je pridobijen istini, da li kažeš „pridobio sam ga“, ili kažeš „Bog ga je pridobio?“ Naravno da kažemo „Bog ga je pridobio,“ zar ne? Zašto tako kažemo? Zato što prepoznajemo da iako se čuo naš glas, iako su naša usta govorila, naše ruke okretale stranice Biblije, ipak je Bog taj koji vrši delo kroz nas. Bog je to uradio, ali je to uradio kroz nas. Na isti način, Isus je sve stvorio (Jovan 1:3; Kološanima 1:16), ali je zapravo Bog u Njemu to uradio (Efescima 3:9). Zato je Bog zapravo onaj koji je stvorio sve (Otkrivenje 4:11). On je izvor sve sile i svega što postoji.

„I video sam kako uz presto i usred četiri bića i usred starešina stoji Jagnje koje kao da je bilo zaklano. Ono je imalo sedam rogova i sedam očiju, koje predstavljaju sedam Božjih duhova poslatih po celoj zemlji.” (Otkrivenje 5:6)

Vidimo onda da je Duh, sila, Božji život, radeći kroz Hrista, ujedinjujući se sa Njegovim Duhom, ono što dolazi k nama kao Božiji Duh i Hristov Duh.^2. Onda kada taj isti Duh boravi u meni i radi kroz mene to je Božje, Isusovo i moje delo. Sva tri duha ujedinjena u jednom. „Ja u njima i ti u meni: da budu sasvim ujedno… ” (Jovan 17:23)

Kada je ova istina ispravno shvaćena i cenjena učiniće veliku promenu u verskom iskustvu onih koji je prihvate. Apostoli su bili ispunjeni čudom istine da je Bog Lično bukvalno došao da živi u ljudima. Nastojali su da učine da njihovi slušaoci razumeju čudo svega toga. Znali su da niko ko nije ispunjen radošću, motivacijom i silom da nadvlada sve grehe ne može stvarno razumeti šta je Bog Svojim Duhom učinio kroz Svog Sina.

„Zar ne znate da je vaše telo hram Svetog Duha, koji je u vama, koji imate od Boga, i da niste svoji?” (1. Korinćanima 6:19)

”Šta videsmo i čusmo to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; a naša je zajednica s Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom.” (1. Jovanova 1:3).

Facebook

Google

Twitter

Linkedin

Reddit

Tumblr

Print