Manchester, Jamaica
www.restorationministry.com
vidclay@gmail.com

Svrha zakona je da spoznamo greh u nama

Rimljanima 3:20 nam kaže: „Stoga iz dela zakona ni jedno telo se neće opravdati u njegovim očima, jer preko Zakona dolazi spoznaja o grehu.“

Rimljanima 7:7 u osnovi kaže istu stvar: „Dakle, šta ćemo reći? Da li je Zakon greh? Nipošto! Ali nikada ne bih shvatio šta je greh da nije bilo Zakona. I ne bih shvatio šta je požuda da Zakon nije rekao: „Ne poželi!”

Čitavog života sam mislio i razumeo da kroz zakon stičemo definiciju greha. Ovo je popularno razumevanje ovih stihova. Ali da li je to zaista ono što je Pavle govorio? Pavle kaže, „Nikada ne bih shvatio (znao) šta je greh, da nije bilo Zakona.“ Sada postoje dva moguća značenja ove izjave. Kao što sam napomenuo, postoje dva načina na koja je reč „znati“ upotrebljena u Bibliji. Jedna upotreba reči je da opiše teoretsko znanje (kao što je definisanje ili intelektualno razumevanje). Druga upotreba je lični odnos, lična zajednica, lična intimnost, gde nešto postaje deo nečijeg iskustva. Postoje dve upotrebe reči „znati“ a druga se upotrebljava mnogo češće nego što prepoznajemo. Mnogo puta Biblija govori o poznavanju nečega i mi mislimo da se to odnosi na obično definisanje, onda kada se uopšte na to ne misli.

Sada Pavle kaže, „nikada ne bih znao šta je greh, da nije bilo zakona, i dok nastavljamo da čitamo pasus u Rimljanima 7, otkrivamo, da on govori o tome kako je spoznao nešto lično i intimno, što je bilo sastavni deo njegovog iskustva. Šta je to spoznao? Šta je to sa čim je imao intimno iskustvo? To je nešto što on naziva greh.

„Jer znam da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva ništa dobro. Jer sam sposoban da želim dobro, ali ne i da činim dobro. Jer dobro koje želim da činim, ne činim, nego zlo koje ne želim da činim, to činim. A ako činim ono što ne želim, onda to ne činim više ja, nego greh koji prebiva u meni.“ (Rimljanima 7:18-20)

Delovanje zakona

Kako je znao da je greh prebivao u njemu? Kako je znao da je postojala sila u njemu protiv koje nije mogao da se bori i kojoj nije mogao da se odupre, koja je bila veća od njega? On kaže, „nikada ne bih znao šta je greh, da nije bilo zakona…“ (Rimljanima 7:7), „u stvari, ja sam bio živ dok nije bilo Zakona, ali kad je stigao propis, greh je oživeo, a ja sam umro.“ (Rimljanima 7:9)

Ono što je Pavle govorio je, „ja volim Božji zakon svojim umom, ali u sebi pronalazim drugu silu koja se bori protiv želja mog uma i čini me robom sile greha koja je u mom telu.“ Božji zakon ga čini svesnim da postoji greh koji deluje u njemu. On nikada ne bi znao šta je greh da nije bilo zakona jer kaže da je bez propisa greh mrtav!

Prema Pavlu, glavna svrha zakona je da upoznamo greh! Zakon nas čini svesnim sile koja se nalazi u nama, neprijatelja u nama, koji je snažniji od nas i kome se ne možemo odupreti bilo kojom silom koju posedujemo sami po sebi. Možemo li primetiti da se ista stvar dogodila Adamu? Bog mu je dao zakon kako bi imao mogućnost da upozna greh. Adam je mogao reći, „bez drveta, ja ne bih upoznao greh.“ Pavle kaže, „nikada ne bih znao šta je greh da nije bilo zakona,“ (Rimljanima 7:7).  Zakon dat Adamu i zakon dat nama služi istoj svrsi. Oba zakona treba da pruže čoveku mogućnost da upozna greh.

Način na koji zakon funkcioniše

Popularno je shvatanje da je uloga zakona da definiše greh i ove Pavlove izjave se upotrebljavaju da bi poduprle ovu ideju. Pavle kaže, „preko zakona dolazi spoznaja o grehu.“ Pavle ovde misli da preko zakona ja postajem svestan greha i postajem svestan prisutnosti ovog neprijatelja u meni.

Zašto ne možemo spoznati greh bez zakona? Zato što, premda je greh naš stalni prijatelj i saputnik i premda je greh sastavni deo našeg bića, bez zakona ćemo hodati u savršenom skladu sa grehom. Nikada nećemo pokušati da mu se suprotstavimo; mi hodamo ruku pod ruku sa grehom, kao prijatelji, jer smo u skladu sa njim. Postoji strana prirode greha koju nismo otkrili i istražili.

Ponekad sam pokušavao da ubedim nekoga da preda svoj život Hristu i dobijao sam odgovor, „još uvek nisam spreman!“ Takvi ljudi misle da mogu u bilo kom trenutku da ustanu protiv greha i da odluče da žive pravedno! Oni veruju da sila promene leži u njihovim rukama i da je to samo pitanje toga što se još nisu odlučili, ali će se jednog dana odlučiti, i kada to urade, da će se samo promeniti i živeti hrišćanskim životom! Uvek smo sretali takve ljude. Oni misle da imaju sposobnost da se promene, i oni ne znaju istinu zato što još uvek nisu upoznali zakon. Oni šetaju ruku pod ruku sa grehom. Oni su dobri prijatelji sa grehom,  i oni misle, „kad god poželim, mogu se okrenuti i poći u drugom smeru.“ Ali onda dođe dan kada se susretnu sa zakonom. Oni prepoznaju da zahtevi zakona važe za njih i onda pokušavaju da idu u drugom smeru, što dalje od greha, pokušavaju da idu različitim smerom od svog životnog saputnika. Ovo se dešava kada saznaju šta je zaista greh! Sada shvataju da se ne mogu izvući tako lako. Oni upoznaju greh kao što ga nisu znali nikada ranije. Neka prostitutka, lopov, lažov, obmanjivač i pakosna osoba pokušaju da odbace ove svoje osobine i otkriće ko je i šta je zaista greh! Pavle je to pokušao i kaže nam šta je otkrio:

„Nalazim, dakle, ovaj zakon u sebi: kad želim da činim dobro, u meni je zlo.“ (Rimljanima 7:21)

On opisuje svoj očajnički položaj rečima:

„Jadan sam ti ja čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?“ (Rimljanima 7:24)

To je Pavle otkrio kada je zakon postao deo njegovog iskustva i tako je upoznao greh. Postojao je smrtonosni parazit, sakriven u njemu, koji je izjedao njegov život, uništavao ga, ali ga Pavle godinama unazad nije poznavao. U svom neznanju hodao je ruku pod ruku sa smrtnim neprijateljom.

I šta je Bog uradio? Bog je uveo sondu  u njegov život; nešto što je moglo istražiti sve ćoškove i razotkriti ovu smrtonosnu stvar zvanu „greh“ i izvesti je na videlo. Iznenada je Pavle prepoznao istinu, „postoji uništitelj koji vreba u meni, postoji neprijatelj za koga sam mislio da mi je prijatelj i ja to nisam znao!“ To je saznao preko zakona. Jevrejima 4:12 kaže:

„Jer Božja reč je živa i delotvorna, oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire dotle da razdvaja dušu i duh, kosti i njihovu moždinu, i može prosuditi misli i namere srca.“ (Jevrejima 4:12)

Tako zakon funkcioniše. On razdvaja zglobove, kosti, moždinu, ulazi u misli i namere srca, on deli, razdvaja i uređuje i kada se suočimo licem u lice sa Božjim zakonom, iznenada prepoznajemo koliko je smrtonosna ova bolest koja u nama izjeda naše živote!

Ali ako se zaustavimo na zakonu naše stanje će biti najgore moguće, jer ćemo završiti utučeni, prokleti, osuđeni i beznadežni, jer zakon nas može samo dovesti do ovde, nigde dalje. Može nas upoznati sa grehom ali ne može nas izbaviti od njega. To je bila svrha zakona i to mu je zapravo bila i jedina svrha. Zakon je naš staratelj koji nas dovodi Hristu (Galatima 3:24).

Osoba koja ne poznaje zakon je u boljem položaju od osobe koja se zaustavi samo na zakonu, zato što je osoba koja ne poznaje zakon srećni grešnik! Oboje su i dalje robovi greha, ali bolje je biti srećni grešnik u neznanju, nego bedni i nesrećni grešnik sa znanjem ako planirate da se zaustavite na zakonu!

Razlika sa Adamom

Interesantno je zapaziti da postoji razlika između toga kako zakon funkcioniše za nas i kako je trebalo da funkcioniše za Adama. U Adamovom slučaju da li je Bog želeo da on upozna greh? Ne! Ali u slučaju Adamovih palih potomaka Bog je želeo da mi upoznamo greh! U Adamovom slučaju greh je bio van njega. Kada je neprijatelj van nije potrebno da ga upoznate. Zapravo, ukoliko upoznate neprijatelja koji je van smatraće vas izdajnikom. Morate ga držati na odstojanju i dopustiti mu da ostane van. Greh se nalazio van i Bog je želeo da greh ostane potpuna nepoznanica za Adama. Ali kad se neprijatelj nalazi unutra postaje imperativ da ga upoznate. Morate da upoznate njegovu silu, njegov uticaj i što je najvažnije treba da budete u stanju da ga prepoznate kao neprijatelja. Potrebno je da upoznate neprijatelja, u suprotnom nikada nećete biti u stanju da se zaštitite od njega.

Drugačija opcija

Postoje hrišćani koji veruju da mi dolazimo na ovaj svet u nekom među-položaju, slobodni da idemo levo ili desno, slobodni da grešimo ili da ne grešimo. Ali to nije istina. Adam je stvoren dobar i imao je izbor da izabere zlo, ako je to želeo. Da li se ostatak čovečanstva nalazi u istoj poziciji? Ne!

Mi nismo rođeni sa izborom koji je Adam imao. Svi Adamovi potomci rađaju se razdvojeni od Boga, izopačeni i sa potrebom da se nanovo rode! Adam je odabrao da se okrene Sotoni i sebi i tu je postavio celo čovečanstvo zajedno sa sobom. U Adamovom slučaju on je imao jednu opciju, da se okrene od Boga i pravednog života koji je već imao. U našem slučaju, mi takođe imamo jednu opciju (ne dve). Mi imamo opciju da pobegnemo od Sotone, tako što ćemo izabrati Hrista. U stanju u kom se rađamo mi nemamo mogućnost da izaberemo zlo. Adam je već izabrao umesto nas i mi se rađamo u tom grešnom izopačenom stanju, odvojeni od Boga, nesposobni da činimo pravdu. U Adamovom slučaju, nije odvojenost od Boga izazvala njegovo sagrešenje, niti je sagrešio zato što je imao telesan um. Adam je lično doneo slobodnu odluku. Adam je stvoren ujedinjen sa Bogom. Ali u slučaju svih drugih ljudi situacija je drugačija. Mi smo sagrešili davno pre nego što smo bili u stanju da načinimo inteligentan izbor. Sagrešili smo mnogo pre nego što smo bili svesni toga što smo radili. Da li je to zato što je svako načinio isti izbor koji je Adam načinio? Ne, Adamovi potomci nisu imali ovu mogućnost.

Božji putevi su divni. On je upotrebio zakon da zaštiti Adama, da ne upozna neprijatelja koji je bio van. Ali sada, kada je Adam otvorio vrata i pustio neprijatelja unutra, Bog upotrebljava zakon da bi nam pomogao da identifikujemo neprijatelja, kako bismo mogli da ga se oslobodimo.

Ne zaustavljajte se na zakonu

Iako je zakon važan deo Božjeg plana, on mora zauzeti ispravno mesto u tom planu. Ne smemo poverovati da smo u pronalaženju zakona došli do pozicije u kojoj Bog želi da budemo! Zakon je istražitelj, ispitivač, i on kaže, „imaš problem, bolestan si i zaražen!“ Ali zakon ne može ići nigde dalje. On me osuđuje i čini utučenim i ništa više osim toga, tako da Pavle kaže:

„U stvari, ja sam bio živ dok nije bilo Zakona, ali kad je stigao propis, greh je oživeo, a ja sam umro.“ (Rimljanima 7:9)

Najveće znanje

Adamov problem je bio taj što je pustio greh unutra. Naš problem je u tome što ne možemo da izađemo. Zakon mi pomaže da upoznam greh, ali kada ga upoznam moram ići korak dalje. Jovan 17:3 kaže:

A ovo je život večni: da upoznaju tebe jedinog istinitog Boga i Isusa Hrista koga si poslao.“ (Jovan 17:3)

Biblija ne govori o teoretskom znanju koje su imale lude devojke. Ona govori o dinamičkom iskustvu gde naši životi postaju sastavni deo Božjeg života, na sličan način kao što muž „poznaje“ svoju ženu. Ja sam poznavao svoju ženu, ali je nikada nisam poznavao na ovaj način sve dok nisam stupio u intimnu zajednicu sa njom gde dvoje postaju jedno telo. Na to Biblija misli! Kada postoji ovakav odnos ili zajednica, on donosi plod – rađa se dete. Kada upoznate Boga, kada upoznate Hrista, to će roditi plod i to će biti prirodan proizvod zajednice.  Zakon nam pomaže da upoznamo greh; ali nemojmo se tu zaustaviti! Moramo nastaviti do sledeće vrste znanja. Moramo upoznati Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista. Ovo znači večni život. Hrist je došao i uništio neprijatelja. Zakon je pronašao neprijatelja, ali Hrist ga je uništio.

„Jer ono što je Zakonu bilo nemoguće, u čemu je bio slab zbog tela, to je Bog učinio, poslavši svog Sina u obličju grešnog tela, i što se tiče greha osudio greh u telu.“ (Rimljanima 8:3)

Hrist je pronašao neprijatelja koji vreba iznutra, osudio ga i uništio ga. Hvala Bogu za Isusa!

image_pdfimage_print
31 Oktobra 2018