Gotovo celokupno hrišćanstvo prihvata doktrinu o Trojstvu kao temelj svog verovanja. Međutim, kada pogledate tumačenja samog Trojstva, videćete da tu ima više frakcija i različitih verovanja. Suština je da ni sami zastupnici Trojstva ne mogu biblijski da dokažu zašto veruju u tu doktrinu, pa na osnovu toga pokušavaju da mistifikuju pojam Božije ličnosti.
Videćemo na osnovu Biblije šta znači pojam “jedan Bog“, šta znači “Sin Božiji“, a šta Sveti Duh, i koliko božanskih ličnosti ima u Bibliji.
Jedan Bog
„Ja sam Gospod i nema drugog, osim mene nema Boga“ – Isaija 45.5.
„Znamo da idol nije ništa i da postoji samo jedan Bog“ – Korinćanima 8.4.
„Ti veruješ da postoji samo jedan Bog, dobro činiš“ – Jakovljeva poslanica 2.19.
„Jer jedan je Bog i jedan posrednik između Boga i ljudi, Isus Hrist“ – Timotiju 2.5
Postoji na desetine ovakvih stihova koji pokazuju da je jedan Bog i da se vernost iskazuje samo njemu. To je Bog stvoritelj neba i zemlje, koji je stvarao kroz svog doslovnog Sina Isusa Hrista.
Bog je večan i On ne može da umre. Zbog toga je poslao svog Sina za otkupljenje ljudskog roda. Pošto je Isus rođen od Boga, on jeste po svojoj prirodi Bog. Kao što sam ja čovek jer sam potekao od mog oca, ali ja ne mogu biti moj otac koji me je stvorio.
„Jer u njemu živi sva punina Božanstva tjelesno“ – Kološanima 2.9.
Otac i Sin jesu jednaki po karakteru, namerama, cilju i ljubavi, ali su dve različite ličnosti. Takođe vidimo da je sin pokoran Ocu:
„Nisam došao sa neba da vršim svoju volju, već volju onoga koji me je poslao“ – Jovan 6.38.
„Ali želim da znate da je svakom mužu glava Hristos, a ženi je glava muž, a Hristu je poglavar Bog“ – 1. Korinćanima 11.3.
Zato je jedino Hrist mogao da umre za čoveka i da nam obezbedi spasenje. Pogledajmo stihove koji ukazuju da je Hrist rođen od Boga i da je njegov doslovni Sin:
„On je slika nevidljivog Boga, prvorođeni pre svakog stvorenja“ – Kološanima 1.15.
„Nijedan čovek nikada nije video Boga, Jedinorođeni Sin koji je Ocu u naručju, on ga je obznanio“ – Jovan 1.18.
„Bog je toliko voleo svet, da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni“ – Jovan 3.16.
Isus je doslovni Božji Sin, a ne u metaforičkom smislu kako mnogo misle:
„On na to reče: gle! Vidim četiri čoveka kako slobodno šetaju posred vatre, i nije im ništa, a četvrti kao da je sin Božiji“ – Danilo 3.25.
Kako je car Navuhodonosor znao da Bog ima Sina? Očigledno je da mu je Danilo svedočio o svom Bogu i njegovom Sinu.
„A oni u čamcu se pokloniše Isusu govoreći: Ti si zaista Sin Božiji“ – jevanđelje po Mateju 14.33.
„Ti si zaista Sin Božiji“ – jevanđelje po Marku 3.11.
„Ja sam to video i svedočim da je on Sin Božiji“ – jevanđelje po Jovanu 1.34.
„Ko pobeđuje svet, ako ne onaj koji veruje da je Isus Sin Božiji?“ – 1. Jovanova 5.5.
„I stvorio se oblak zasenivši ih, a iz oblaka je došao glas: Ovo je moj Sin voljeni! Njega slušajte“ – jevanđelje po Marku 9.7.
Dve ličnosti
Biblija jasno uči da postoji jedan Bog stvoritelj, koji ima Sina Isusa Hrista. Dakle, u pitanju su dve ličnosti koje učestvuju u planu spasenja.
„To je antihrist, onaj koji poriče Oca i Sina“ – 1. Jovanova 2.22
„Neka se ne plaši srce vaše, verujte u Boga i u mene verujte“ – Jovanova 14.1
„A ovo im je život večni, da poznaju tebe jedinog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista“ – Jovanova 17.3.
„U gradu ne videh hram, jer hram behu Gospod Bog i Jagnje“ – Otkrivenje 21.22.
„Čista reka života izlazi iz prestola Božijeg i Jagnjetovog“ – Otkrivenje 22.1.
„Svako stvorenje što je na nebu i na zemlji i u moru, sve čuh kako govore: slava i blagoslov Onome koji sedi na prestolu i Jagnjetu, u svu večnost“ – Otkrivenje 5.13.
Veliko mnoštvo spasenih ljudi u večnosti odavaće slavu Bogu i Jagnjetu:
„Uzvikali su jakim glasom: Spasenje našem Bogu koji sedi na prestolu, i Jagnjetu“ – Otkrivenje 7.10.
„Isus reče: Ja i Otac jedno smo“ – Jovan 10.30
Svi blagoslovi u poslanicama upućeni su u ime Oca i Sina
Koncept Trojstva ili Boga koji je tri u jedan i jedan u tri, predstavlja glavnu Sotoninu prevaru u hrišćanstvu. Ovim konceptom se Bog predstavlja kao glumac u čijem planu spasenja nema nikakve žrtve, već se tri bića dogovaraju ko će biti otac, ko sin a ko sveti duh. Oni su troje ali su ipak jedno i to je za nas misterija.
Istina je da Bog ima Sina, od koga je morao da se odvoji da bi stradao za grešni ljudski rod. Zamislite Boga koji posmatra kako zemljani muče, ponižavaju i ubijaju Njegovog Sina. U poslednjim satima pred smrt, Bog je povukao svoj Duh od Sina. Isusu je puklo srce od tuge koju je doživeo razdvajanjem od Oca.
„Oko devet sati povika Isus veoma glasno: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?…Isus opet iz sveg glasa povika i izdahnu“ – jevanđelje po Mateju 27.46.
Ali Isus je i na krstu ostao ono što jeste, ljubav. Izabrao je Boga a ne sebe, makar i saznanjem da će umreti za večnost. To nijedno stvoreno biće ne bi moglo da izabere, samo biće sa Božanskom prirodom. Da je na krstu bio bilo koji anđeo, on bi pri odvajanju Božijeg Duha postao sebičan, baš kao i Adam u početku.
Slava Bogu koji nam je kroz svog Sina obezbedio ovako divno spasenje.
Ko je Sveti Duh?
Sveti Duh je reč koja se sama tumači. To je Božiji Duh pomoću koga Bog deluje na ljudska srca, savest i odluke. Sveti Duh nije nikakva posebna, treća ličnost božanstva. Biblija je jasna da je u pitanju Božiji Duh.
„Neće se moj Duh doveka preti s ljudima jer su telo“ – 1. Mojsijeva 6.3.
„Možemo li naći čoveka kao što je ovaj, na kome je Božiji Duh?“ – 1. Mojsijeva 41.38
„Tada siđe Gospodnji Duh na Saula kad je čuo te reči“ – 1. Samuilova 11.6
„Evo sluge mog koji mi je mio, stavići na njega Duh svoj“ – Isaija 42.1
„Isus reče: „Duh Gospodnji je na meni, pomaza me da javim jevanđelje siromasima…“ – Luka 4.18
„Biće pun Svetog Duha još od majčine utrobe“ – Luka 1.15
Nema nikakve potrebe za detaljnim tumačenjem ovih stihova. Sam Bog nam daje izveštaj da je u pitanju Njegov Duh preko koga je sveprisutan i deluje na ljude. Međutim, Sotona ne samo da je ubedio ljude da je to „treća ličnost božanstva“ već je uspeo da preko svojih podanika falsifikuje određene tekstove u Bibliji.
„Jer je troje što svedoči na nebu: Otac, Reč i Sveti Duh, i ovo troje su jedno“ – 1. Jovanova 5.7
Ovaj stih se ne pojavljuje u grčkom originalnom tekstu Novog saveza, sve do 15-og veka. Smatra se da je tekst umetnut.
Pravilan prevod glasi: „A On, Isus Hrist, došao je posredstvom vode i krvi i Duha. Ne samo u vodi nego i u krvi i u Duhu koji svedoči, jer Duh je istina. Jer je troje što svedoči, Duh, voda i krv, i to troje je jedno.“
Čak i da je ovaj stih autentičan, on potvrđuje da postoje Otac, Sin i Sveti Duh, i u to nema sumnje. Ali ovaj stih ne objašnjava prirodu odnosa između Oca, Sina i Duha, niti se može zaključiti da je Duh posebna, treća ličnost. Zato ovo predstavlja korišćenje stiha van konteksta. Jasno se kaže da je Isus došao kroz vodu (krštenje), krv (žrtva, život) i Duhom koji svedoči istinu, i to troje je u saglasnosti.
Zastupnici Trojstva se često pozivaju na sledeći tekst kao dokaz o ličnosti svetog Duha:
„I ja ću zamoliti Oca, a On će vam dati drugog Utešitelja da bude sa vama uvek, a to je Duh istine“ – jevanđelje po Jovanu 14.16
Oni obično izvlače stih iz konteksta, kako bi se naglasilo da je drugi Utešitelj ustvari treća ličnost Božanstva. Ali ako pogledamo Biblijski kontekst u širem smislu, ovaj tekst u nastavku tumači sam sebe. Isus dalje kaže: „Neću vas ostaviti neutešene, doći ću k vama.“ Isus nam sam kaže da je On taj Utešitelj, tj Njegov Duh je Utešitelj koji je izlio na apostole, na praznik Pedesetnicu.
O ovoj temi se može pisati još puno toga. Čitava knjiga bi se mogla posvetiti samo ovoj temi. To pagansko verovanje je nametnuo Sotona lično, ne samo da bi ljudi služili lažnom bogu, već i da bi se umanjila Hristova žrtva na krstu. Ali Bog voli i čuva svoj narod i otkriva mu istinu u skladu sa vremenom i svetlošću u kojoj živimo.
