U jednoj od Njegovih, među ljudima, omiljenih propovedi, Isus je ukazivao na buduće dane, govoreći:
„Neću vas ostaviti kao siročiće. Doći ću k vama. Još malo i svet me više neće videti, ali vi ćete me videti, jer ja živim, a i vi ćete živeti. U taj dan ćete spoznati da sam ja u Ocu svom, i vi u meni, i ja u vama“ (Jovan 14:18-20).
Iako su učenici bili živi dok im je Isus ovo govorio, Njegove reči su bile, „jer ja živim i vi ćete živeti.“ Ovim rečima Isus nije ukazivao samo na fizički, probni život koji svako poseduje. Niti je ukazivao na život koji počinje tek nakon našeg vaskrsenja. On je ukazivao na sticanje posebne vrste života ili stanje bića koje zavisi od Njegovog vaskrsenja i Njegovog dolaska njima. Prema Isusovim rečima u ovom dijalogu (Jovan 14:12-20), ovo stanje bića ili život trebalo je da bude dostupan onog dana kada Isus dođe njima i počne da živi u njima. On je ukazivao na život koji počinje na ovoj zemlji, u našem smrtnom telu, nakon primanja Utešitelja.
Podjednako je važno razumeti da ovaj Duh/život na koji je Isus ukazivao nije trebalo svako da primi. Samo oni koji Ga „vide“, koji Ga „poznaju“ i koji imaju prisan odnos sa Njim primiće Duh/život. Zapazite reči u stihu 17: „Duha istine, koga svet ne može primiti, jer ga ne vidi i ne poznaje.“ Oni u svetu nemaju i ne mogu primiti ovog utešitelja.
Dah života i Duh Božji
Ovo nam govori da Duh istine, Utešitelj ili novi život, koji je bio obećan Isusovim sledbenicima, nije isto što i „dah životni“ koji poseduje svako živo stvorenje. Na primer, Kajafa je bio živ na dan Pedesetnice kada su apostoli primili obećanje od Oca. On je u sebi imao dah života, ali nije primio Božjeg Duha kao Utešitelja.
Sva živa stvorenja, bilo da je to čovek, životinja, drvo ili čak Sotona lično, podržani su Božjom silom ili istom stvaralačkom Božjom rečju (Jevrejima 1:3; 2. Petrova 3:5-7). Mnogi imaju u sebi dah životni, ali to nije isto što i Božji Duh koji prebiva u ljudima ili Utešitelj kojeg je Isus obećao da će poslati. Božji Duh ili Utešitelj se ne nalazi u Sotoni. Podupiruća Božja sila održava Sotonu u životu, ali to nije isto što i Utešitelj ili Božje prisustvo. Važno je razlikovati Božju silu u prirodi i Božje prisustvo.
Razmislite o tome na ovaj način, kada je Adam bio stvoren bio je prožet Božjim Duhom i bio je živ. Kada je sagrešio, izgubio je Božjeg Duha a ipak je ostao živ. U oba slučaja, Adam je posedovao dah životni, ali nije u oba slučaja posedovao Božji Duh. Zapazite sledeće stihove:
„…Da ste u to vreme bili bez Hrista, otuđeni od izraelske zajednice i stranci za koje nisu važili savezi obećanja, bili ste bez nade i bez Boga u svetu“ (Efescima 2:12).
„Zamračenog uma i otuđeni od života koji daje Bog, zbog neznanja koje je u njima, zbog neosetljivosti njihovog srca“ (Efescima 4:18).
„Bez Hrista“ = „otuđeni od života koji daje Bog“ = „Ali ako neko nema Hristov Duh, taj nije Njegov.“ (Rimljanima 8:9)
Iz ovoga jasno možemo videti da nemaju svi Hrista, da nemaju svi Boga i da nemaju svi Božji život/Duh. Fizički život neke osobe nije dokaz da je Božji Duh ili Božji život u toj osobi. To samo dokazuje da Božja sila podupire tu osobu; ali kao što smo ranije videli, Božja podupiruća sila nije isto što i prebivanje Božjeg duha.
Utješitelj nakon krsta
Iz onoga što je Isus rekao u Jovan 14:12-20, očigledno je da čak ni apostoli u vreme kada je Isus izgovorio ove reči još uvek nisu imali Utešitelja koji prebiva u njima. Isus je rekao „jer on prebiva među vama i biće u vama“ , “ja ću doći k vama“ , „ja ću Ga poslati vama.“
Zapravo, Jovan nam kaže nekoliko poglavlja ranije:
„Ko bude verovao u mene, kao što je rečeno u Pismu, iz njegovog tela poteći će reke žive vode. A rekao je to za Duh koji je trebalo da prime oni koji veruju u njega. Tada, naime, Duh još nije bio dat, jer Isus još nije bio proslavljen“ (Jovan 7:38-39).
Isus je govorio o nečemu što još nije bilo dato zbog toga što On još nije bio proslavljen. Da, reč „dat“ je dodata ali značenje se veoma jasno podrazumeva u tekstu. „Duh još nije bio jer Isus još nije bio proslavljen.“ Stoga, Duh nije došao sve dok Isus nije bio proslavljen. U Jovan 16 Isus kaže istu stvar drugačijim rečima:
„Govorim vam istinu: Za vaše je dobro što ja odlazim. Jer ako ne odem, utešitelj neće doći k vama, ali ako odem, poslaću ga k vama“ (Jovan 16:7).
Prema Isusu, Utešitelj je „Duh istine“ ili „Sveti Duh“ (Jovan 14:17-26), za koga je Jovan rekao „da još nije bio dat, jer Isus još nije bio proslavljen.“ I Isus i Jovan su rekli istu stvar.
Stoga, novi kvalitet/stanje života obećano vernicima suštinski je povezano sa dodeljivanjem Utešitelja ili Duha istine. Pored toga, dodeljivanje Svetog Duha zavisi od Isusovog proslavljanja (Jovan 7:38-39). Imajte na umu da duh znači život (Luka 8:55; 23:46; Dela 7:59).
Večni život
Na kakav život je Isus ukazivao kada je rekao „a i vi ćete živeti?“ Biblija kaže: „Ko veruje Sina ima život večni…“ Jovan 3:36 (Videti takođe 5:24; 6:40,47; 10:27,28).
Kada je Isus rekao „jer ja živim, a i vi ćete živeti“, On je ukazivao time na posedovanje večnog života, što sa ove strane krsta predstavlja život ili stanje bića koje je postalo dostupno u Hristu nakon što je bio proslavljen. Zbog toga je Jovan kasnije mogao da napiše i upozori Hristove sledbenike „da znate da imate večni život“ (1. Jovanova 5:13).
Imajući u vidu gore navedeno, a kako bismo bolje razumeli ovu realnost, želim da razmotrimo sledeća pitanja:
- Da li doslovno primamo nešto što je izvan nas, što se zove Utešitelj/Duh/život ili je to samo metafora? Da li je to nešto što jednostavno proizvodimo ili formiramo u našim životima?
- Šta ili ko je ovaj Duh ili život?
- Kako je sve ovo povezano sa Hristovim vaskrsenjem, proslavljanjem i Njegovim dolaskom k nama? I da li je to Božansko-ljudski Duh?
- Da li Isus Hrist doslovno prebiva u verniku? Šta više, da li postoji razlika između doslovnog i fizičkog?
