- Da li doslovno primamo nešto što je izvan nas, što se zove Utešitelj/Duh/život ili je to samo metafora?
Razmotrimo nekoliko primera. Prvi je Pedesetnica. Pre izlivanja Duha Isus je rekao učenicima „da čekaju ono što je Otac obećao… Jer Jovan je krštavao vodom, a vi ćete nedugo nakon ovih dana biti kršteni Svetim Duhom.“ (Dela 1:4-5). Do tog trenutka oni još uvek nisu bili kršteni Svetim Duhom.
Nekoliko dana kasnije, na dan Pedesetnice, čitamo:
„Odjednom je nastala huka s neba kao kod naleta jakog vetra, i ispunila je celu kuću u kojoj su sedeli. Tada su ugledali nešto poput plamenih jezika, koji su se razdelili, i po jedan je sišao na svakog od njih. Svi su se ispunili Svetim Duhom i počeli da govore raznim jezicima, kako im je Duh davao da govore.“ (Dela 2:2-4).
Važno je da nam ne promakne smisao koji je bio iznesen. Isus im je rekao da „čekaju“ na obećanje i da će „biti“ kršteni. Isus je time ukazivao na nešto što oni još uvek nisu imali. Zbog toga im je rekao da to čekaju. Na dan Pedesetnice Bog je prikazao krštenje Svetim Duhom na fizički i vidljiv način iz nekoliko razloga, od kojih je jedan, da bismo mi razumeli to, da su ovi ljudi primili nešto što nisu imali ranije. Primili su nešto što se nalazilo izvan njih.
Neki bi želeli da kažu da se Sveti Duh proizvodi ili formira u srcu, čitanjem Božje Reči, zbog toga što Božja Reč u sebi sadrži Duh. Drugim rečima, Božja Reč predstavlja seme koje je u nama, i kada poverujemo, aktiviramo ovo seme i manifestujemo ili proizvodimo Hristov život/Sveti Duh u nama. Na mnoge stihove se ukazuje kao na dokaz da je Duh u reči. Iako ne zanemarujem činjenicu da Božja Reč predstavlja način za primanje Duha, želeo bih da naglasim da su svi apostoli posedovali i poznavali Božju Reč pre Pedesetnice. Svi su poverovali u Reč i proučavali su Reč, ali Isus je rekao „čekajte na obećanje koje vam je dao Otac… a vi ćete nedugo nakon ovih dana biti kršteni Svetim Duhom.“
Poenta je, da ako se Duh proizvodi ili formira u našim srcima, čitanjem Božje Reči i verovanjem u Božju Reč, kako to da su učenici morali da čekaju Pedesetnicu da bi ga primili? Kako to da je Isus rekao da ako On ne ode neće im doći Utešitelj i zašto je Jovan rekao da Duh još nije bio dat jer Isus još nije bio proslavljen?
Prilično je očigledno da je ovaj Utešitelj o kome je Isus govorio zavisio više od Isusovog proslavljanja, nego od čitanja i verovanja apostola. Da, naravno, osim ukoliko osoba ne veruje, neće primiti Duha, ali jednostavno čitanje i verovanje pre proslavljanja nije vodilo do primanja obećanog Utešitelja, do nakon proslavljanja.
Još jedna priča u Dela 19
„Upitao ih je: Jeste li primili Duh Sveti kad ste poverovali?” Oni su mu odgovorili: Nismo ni čuli da postoji Duh Sveti. Tada im je on rekao: Kojim ste se krštenjem onda krstili? A oni su odgovorili: Jovanovim krštenjem. Pavle je zatim rekao: Jovan je zaista krštavao krštenjem pokajanja, govoreći ljudima da veruju u onoga koji dolazi posle njega, to jest u Hrista Isusa. Kad su to čuli, krstili su se u ime Gospoda Isusa. A kad je Pavle položio ruke na njih, Sveti Duh je došao na njih, pa su govorili jezicima i proricali“ (Dela 19:2-6).
Ovde vidimo kako ovih 12 učenika primaju nešto što nisu imali ranije. Ovi „učenici“ su čitali Božju Reč i verovali u nju, a ipak „nisu ni čuli da postoji Sveti Duh.“ Zašto Sveti Duh nije bio proizveden ili formiran unutar njih samih? Dovoljno je jasno da su oni primili Duha spolja. To nije bilo nešto što je bilo formirano unutra; to je bilo nešto što se dodeljivalo spolja, onima na koje je Pavle položio svoje ruke.
Zašto sada naglašavam sve ovo? Zato što želim da shvatimo da kada je Isus rekao da će Utešitelj biti u nama, On je mislio na to da ćemo doslovno primiti nešto što nismo imali nikada ranije. Neko ili nešto će spolja doći u nas. Ovo je jasno bilo demonstrirano na dan Pedesetnice i u Dela 19.
Ko god bio Utešitelj, prema Isusovim rečima, On je prebivao MEĐU njima u to vreme, i bilo im je obećano da će biti U njima (Jovan 14:17). U pogledu Utešitelja, Isus je rekao da će on „doći vama“ , „ja ću ga poslati vama“ , „kada dođe“ (Jovan 16:7-8). Ovo nije jezik koji se odnosi na nešto proizvedeno u srcu, već na Osobu koja prebiva među Svojim narodom i u Svom narodu. Ovim je opisano nešto što je poslato vama i što će spolja doći vama. Drugim rečima, pre nego što je On poslat, bez obzira na to koliko su vere i poznavanja Pisma učenici imali, oni nisu mogli da prime Utešitelja zato što On još uvek nije bio poslat.
Dakle, odgovor na pitanje je DA, doslovno primamo nešto što nismo posedovali ranije. Mi primamo „Svetog Duha“ u sebe, od spolja. Biblija kaže da smo mi „hram Božji i da Božji duh prebiva u nama“ (1. Korinćanima 3:16). Ovo nije metafora. Ovo je realnost. Mi doslovno primamo Božji Duh u naša srca. Naša tela su Božji hram gde će On prebivati Svojim Duhom.
Nakon što smo utvrdili gore navedeno, sledeće pitanje koje treba razmotriti je:
- Šta ili ko je ovaj Duh ili život?
Ponovo, verujem da je Biblija veoma jasna u pogledu identiteta Duha. U nastavku se nalaze uporedni stihovi preuzeti iz Jovan 14, i zapazite sličnost između onoga što Isus govori o Sebi i onoga što govori o Utešitelju:
Isus Drugi Utešitelj
„svet me više neće videti“ stih 19 – „svet ga ne vidi i ne poznaje“ stih 17
„vi ćete me videti“ stih 19 – „a vi ga poznajete“ stih 17
Isus je bio s njima u to vreme „stoji i biće u vama“ stih 17 – „ja u vama“ stih 20
„doći ću k vama“ stih 18 – „daću vam drugog utešitelja“ stih 16
„I evo, ja sam uvek sa vama, „da bude sa vama zauvek“ stih 16, sve do svršetka ovog doba.“ (Matej 28:19)
Jasno je da je Isus govorio o sebi u trećem licu.
U Jovan 14:26 Isus je rekao „ A Utešitelj, Duh Sveti, koga će Otac poslati u Moje ime…“ i u Galatima 4:6, Pavle je rekao „A pošto ste sinovi, Bog je u naša srca poslao Duh svog Sina koji viče: „Aba, Oče!”“ Utešitelj koga će Otac poslati nije niko drugi do Duh Isusa Hrista.
Da li je Isusov Duh drugačija ličnost od Samog Isusa? Apsolutno ne! Isusov Duh je Sam Isus (Marko 2:8; 8:12; Luka 23:46). To je Njegov sopstveni život; to je Njegov ne-fizički, neopipljivi aspekt. Kao što vaš duh predstavlja ono što ste zapravo unutra, na isti način, Hristov Duh predstavlja ono što Hrist jeste (1. Korinćanima 2:11).
Dakle, kada Biblija kaže da će Bog poslati Duha Njegovog Sina u naša srca, to znači da će Lično Isus doći u naša srca. Upravo to Isus kaže u Jovan 14, „ja u vama.“
Štaviše, prema Pavlu, postoji jedan Bog Otac i jedan Gospod Isus Hrist, a onda kaže da je Gospod, Isus Hrist, Duh. On takođe kaže da je Isus poslednji Adam Duh koji daje život (1. Korinćanima 8:6; 2. Korinćanima 3:17; 1. Korinćanima 15:45). Pavlove poslanice nas jasno uče da je Sveti Duh ili Utešitelj, Lično Isus u obliku Duha.
Pavle nam takođe kaže „Vaše telo je hram Svetog Duha, koji je u vama“ a onda kaže „Ili ne poznajete sebe da je Hrist u vama“ (1. Korinćanima 6:19; 2. Korinćanima 13:5).
Ovi stihovi su veoma jasni. Prebivanje Svetog Duha je prebivanje samog Hrista Lično. Kada primimo Hrista mi zapravo primamo Njegov život. Jedini razlog zbog koga primamo Njegov život je taj što primamo Njega (1. Jovanova 3:11-13).
Kada je Isus rekao učenicima „Jer ja živim i vi ćete živeti“, On im je zapravo rekao da će vrlo brzo doći vreme kada ću prebivati u vama i živeti u vama; živećete Moj život. Zapazite sledeće stihove:
- Hrist u nama, nada slave. Kološanima 1:26-27
- Onaj koji je u vama, veći je od onoga koji je u svetu. Jovanova 4:4
- Razapeh se sa Hristom; i ne živim više ja, već Hrist živi u meni… Galatima 2:20
Ovo nas dovodi do trećeg pitanja:
- Kako je sve ovo povezano sa Hristovim vaskrsenjem, proslavljanjem i Njegovim dolaskom k nama?
Zbog čega Duh nije mogao biti dat ili Utešitelj nije mogao da dođe sve dok Isus nije bio proslavljen? U 1. Petrova 1:10-11 nam je rečeno da je Hristov Duh bio u prorocima Starog Zaveta, a Jovan je ipak rekao da Duh još nije bio dat. Da li su ovi stihovi kontradiktorni?
Kako bi rešili ovaj problem, neki su protumačili da Jovanove reči znače da Duh još uvek nije bio dat u ovoj meri, ranije. Ali Jovan ovo nije rekao. On je rekao da Duh još nije bio dat zato što Isus još uvek nije bio proslavljen. Sam Isus je rekao „ako ne odem, utešitelj neće moći da dođe k vama…“ Drugim rečima, pre proslavljanja, Duh nije mogao da bude dat. Pa ipak Bibljija kaže da se Hristov Duh nalazio u prorocima Starog Zaveta!
Da bi smo usaglasili ove stihove, moramo razumeti o kojem Duhu ili životu je Jovan govorio. Ovaj poseban Duh je suštinski povezan sa proslavljanjem; a proslavljanje je povezano sa utelovljenjem. Zapazite Isusovu molitvu u Jovan 17. Ovo se dešavalo neposredno pre raspeća:
„Ja sam proslavio tebe na zemlji, dovršivši delo koje si mi dao da izvršim. A sada ti, Oče, proslavi me svojom slavom koju sam imao s tobom pre nego što je svet postao“ (Jovan 17:4-5).
Gde je Isus proslavio Oca? „Na zemlji.“ On je takođe rekao „dovršio sam delo koje si mi dao da izvršim.“ Zbog toga što je Isus proslavio Oca na zemlji i dovršio Njegovo delo na zemlji sada On traži od Oca da ga proslavi „svojom slavom.“
Kao jedan od nas (ljudsko biće), On je dovršio delo koje Mu je Bog dao da izvrši ovde na zemlji. Dakle, kao jedan od nas, kao ljudsko biće, On moli Oca da Ga proslavi Svojom slavom. Da, On je bio 100 odsto Božanstvo, ali je u isto vreme bio i 100 odsto ljudsko biće. Kao Božansko-ljudsko Biće On moli Oca da Ga proslavi.
Božansko-ljudski život
Važno je da razumemo da život koji je Isus živeo na zemlji, život koji je On tražio od Oca da proslavi, nikada nije postojao pre utelovljenja. Hrist kao čovek i iskustvo kroz koje je prošao kao ljudsko biće nisu postojali nikada ranije. Mnogima je promaklo to da je prilikom utelovljenja Isus preuzeo na sebe prirodu i iskustvo koje nije imao nikada ranije (Jevrejima 2:10, 14-18, 5:7-10). To je bio Božansko-ljudski Isus sa Svojim Božansko-ljudskim životom/Duhom, koji je tražio od Oca da Ga proslavi. U ovom kontekstu Jovan je rekao „da Duh još nije bio dat.“ Život koji je Isus živeo kao čovek, Božansko-ljudski život, još uvek nije bio dat jer još uvek nije bio proslavljen. Zato je Isus rekao „Ako ne odem Ocu, Utešitelj neće doći k vama.“
Hristova ljudska priroda je ključ u dodeljivanju Utešitelja. Ovaj Utešitelj je bio tamo gde sam ja, On zna šta znači biti ljudsko biće, On zna šta znači biti iskušan. Biblija kaže: „A pošto je i sam trpeo kad je bio iskušavan, on može priteći u pomoć onima koji su u kušnjama“ (Jevrejima 2:18).
Ovo je razlog zbog koga je Isus morao da proživi ljudski život da bi mogao da dodeli Utešitelja. Bez Hristovog proživljenog života u ljudskom telu ne bi bilo Utešitelja koga je Isus obećao, a Otac poslao.
Nakon čitanja prethodno navedenog neki će prigovoriti govoreći „Duh je u potpunosti Božanski bez ičeg čovečanskog u sebi.“ Na taj način pokušaće da održe svoje verovanje da ništa novo nije bilo dato na dan Pedesetnice i da krst nije doneo ništa novo. Poricanjem ljudskog iskustva ili tog elementa Duha, oni tvrde da Hrist nije doneo ništa novo, i da sa ove strane krsta nije mogao da nam dodeli ništa novo. Stoga je Duh koji su apostoli primili na dan Pedesetnice bio isti onaj Duh koji su posedovali ranije, a jedina razlika je bila u tome što su ga sada primili u većoj meri.
Međutim, ovo obrazloženje čini Isusove reči u Jovan 16:7 i Jovanove reči u Jovan 7:38-39, beznačajnim. Ovo se takođe suprotstavlja onome što smo videli u rečima koje je Isus uputio učenicima u Dela 1, kao i primeru od 12 učenika na koje je Pavle položio svoje ruke. Takođe, ovo obrazloženje umanjuje važnost utelovljenja i uništava Isusovo delo koje je ostvario kroz utelovljenje.
Ako sve ovo nije dovoljno da ubedi čitaoca u postojanje Božansko-ljudskog duha onda razmotrimo sledeće reči:
„Tako je i napisano „Prvi čovek, Adam, postao je živa duša,” poslednji Adam Duh koji daje život. Ali prvo nije duhovno, nego telesno, pa onda duhovno. Prvi čovek je od zemlje i zemaljski, a drugi čovek je Gospod sa nebesa. Kakav je zemaljski, takvi su i drugi koji su zemaljski, a kakav je onaj koji je nebeski, takvi su i drugi koji su nebeski“ (1. Korinćanima 15:45-48).
Zašto je Pavle upotrebio termin „poslednji Adam“? Kao što svi znamo, imena imaju značenje koje stoji iza njih. Ponekada su biblijski pisci koristili termine „Jagnje Božje“ (Božja žrtva), Hrist (pomazani), Isus (Spasitelj), Mikael (koji je kao Bog) ili „čovek Isus Hrist (naglašavanje Isusovog čovečanstva) itd. Svaki put nešto je bilo naglašeno u upotrebljenim imenima (ili bar u većini slučajeva). Zašto Pavle ovde upotrebljava izraze „poslednji Adam“ i „drugi čovek“? Jedan od razloga je taj da ističe Isusovu ljudsku prirodu kao što je to učinio u 1. Timoteju 2:5.
Razlog za ovakav moj zaključak leži u Pavlovim rečima: „poslednji Adam Duh koji daje život.“ Poslednji Adam ili drugi Čovek učinjen je životodavnim Duhom. Drugim rečima, Pavle kaže, da čovek Hrist Isus, koji je u isto vreme bio 100 odsto Božanstvo, postao je Duh ili učinjen je Duhom! Isus, Božansko-ljudska Ličnost, postao je Duh koji daje život.
Ako Utešitelj koji dolazi nama ne podrazumeva ili ne obuhvata Isusovu ljudsku prirodu, onda gore navedeni stihovi postaju beznačajni. Da bi Hrist mogao da me uteši morao je da prođe kroz ono što ja prolazim. Morao je da postane čovek, jedno sa mnom. Njegovo pobedonosno iskustvo i život kao Čoveka, to je ono što teši grešnika (Jevrejima 2:17-18).
