Hristos je, kada se navršilo pedeset dana (Dela 2:1), izlio svoj Duh na apostole. Svi apostoli su se ispunili sa Svetim Duhom (Dela 2:4).
Da vidimo o kakvom se Svetom Duhu radi.
Jovan (7:38) „Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode“
Jovan (7:39) „A ovo reče za Duha kog posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo: jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen.“
Ovde se jasno kaže da se Duh Sveti nije mogao izliti dok je Isus bio na Zemlji. Može se izvući pogrešan zaključak da Duha Svetog u Starom Zavetu nije bilo. Pošto je Bog Otac izvor i darodavac života, On je svojim Duhom zajedno sa Sinovljevim Duhom delovao na vernike i izlivao je svoju milost na pali i grešni ljudski rod. Kada je Sin bio na Zemlji, On je i dalje delovao svojim Duhom i Sin je činio sva čuda pomoću Očevog Duha. Taj Očev Duh, odnosno Sveti Duh u Starom Zavetu nije u sebi sadržao ljudsko Božanski život našega Spasitelja sa kojim je pobedio greh na Zemlji. Zbog toga je i napravljen Plan spasenja, i Sin Božiji se morao uteloviti i postati kao jedan od nas, da bi nam mogao dati svoj ljudsko Božanski život u Očevoj slavi. Taj život Sina Božijeg, vernici su mogli dobiti posle vaskrsenja, uznesenja na Nebo i posle proslavljenja Sina Božijeg na Nebu.
Zbog toga je govorio učenicima, još dok je bio na Zemlji, da je za njih bolje da se vrati Ocu Nebeskome, jer će onda moći biti u srcu svakog vernika, ali u drugačijem obliku nego što je bio na Zemlji.
Utešitelj
Jovan (16,7) „Nego vam ja istinu govorim: Bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, Utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću ga k vama.“
Ovde Hristos spominje Utešitelja. Da vidimo ko je Utešitelj. Pored gore navedenog stiha, On se spominje još u tri stiha.
Jovan (15:26) „A kada dođe Utešitelj koga ću vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, On će svedočiti za mene.“
Utešitelj se naziva i Duhom Istine i On iz Oca izlazi.
Jovan (14:26) „A Utešitelj Duh Sveti koga će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što vam rekoh.“
U ovom stihu jasno se kaže da je Utešitelj Duh Svet i to isti onaj Sveti Duh koji se spominje u stihu Jovan (7:39). Pogledajmo i četvrti stih koji nam govori o Utešitelju, odnosno Svetom Duhu u Novom Zavetu.
Jovan (14:16-18) „I ja ću umoliti Oca i daće vam drugog Utešitelja da bude s vama vavek: Duha Istine, koga svet ne može primiti, jer Ga ne vidi niti ga poznaje; a vi Ga poznajete, jer sa vama prebiva i u vama će biti. Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama…“
Sveti Duh, Utešitelj, Duh istine, je sam Hristos, (jer On u 18. stihu kaže učenicima da će doći), ali u drugačijem obliku nego što je bio na Zemlji. On je došao svojim Duhom u kome je sadržan Njegov ljudsko-Božanski život na Zemlji, s kojim je pobedio greh, i taj Duh je ujedinjen sa Duhom Oca Nebeskoga.
Možemo zaključiti da je Isus Hristos drugi Utešitelj koji se izliva preko svoga Duha (Svetog Duha) u Očevoj sili i slavi, odnosno da je Isus Hristos Sveti Duh.
Primiti Svetog Duha znači primiti Hrista u srce svoje, odnosno imati Svetog Duha u sebi. Sveti Duh je široka i duboka Biblijska tema i ovde smo se samo dotakli nekih Biblijskih stihova koji nam govore o Utešitelju. Po tom pitanju možemo zaključiti: Drugi Utešitelj je Sveti Duh, Hristov Duh odnosno sam Hristos!
To je čudesna reka života koja iz Oca izvire i teče ka Sinu, a od Sina, oplemenjena sa ljudsko-Božanskim životom našega Spasitelja sa kojim je pobeđen greh na Zemlji, teče ka svima onima koji imaju otvoreno srce za Boga Oca i Njegovog Jedinorodnog i ljubljenog Sina Isusa Hrista.
Dva Duha u Svetom Duhu
Možemo zaključiti da se Sveti Duh, Utešitelj, Duh Istine sastoji iz dva Duha:
(1) Sinovljevog Duha koji u sebi sadrži ljudsko-Božanski život našega Spasitelja sa kojim je na Zemlji pobedio greh, i (2) Očevog Duha koji se izliva u sili i slavi. To je zajednica Duha Svetoga.
2.Korinćanima (13:13) „Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetog Duha sa svima vama.“
Bog je poslao Sina svoga Jedinorodnoga na Zemlju koji je na Nebu imao isti Duh kao i Njegov Otac (Božiji Duh), a dobio je Sina, nazad sa Zemlje, sa ljudsko-Božanskim Duhom, odnosno sa Božanskim Duhom u kome je sadržan ljudski život.
U Starom zavetu nije bilo Utešitelja
Možemo zaključiti da u Starom Zavetu nije bilo Utešitelja, Duha Istine. Bio je Sveti Duh, zajednički Duh Oca i Sina, ali u tom Duhu nije bio Sinovljev život sa Zemlje, jer se Sin nije bio utelovio.
Matej (11:11) „Zaista vam kažem: Ni jedan između rođenih od žena nije izašao veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskom veći je od njega.“
Jovan Krstitelj je imao u sebi Svetoga Duha, ali taj Sveti Duh nije u sebi imao ljudsko-Božanski život našega Spasitelja, jer za vreme života i smrti Jovana Krstitelja, Sin Božiji još nije bio proslavljen na Nebu. Jovan Krstitelj se spašava po pravilima Starog Zaveta. Na tom primeru možemo zaključiti da je Novi Zavet bolji od Starog Zaveta.
Jevrejima (7:22) „Isus je postao garancija boljeg saveza“
Luka (22:20) „A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.“
Zbog prolivene Hristove krvi, Novi Zavet je bolji od Starog. U Hristovoj krvi nalazi se život. U novom Zavetu dobijamo Hristov život, a njega nije bilo u Starom Zavetu. Dobijanjem Hristovog života vernik se nanovo rađa i postaje hram Duha Svetoga i pripadnik Božije Crkve.
To ne znači da se od vernika u okviru Novog zaveta traži manje, nego od vernika u okviru Starog zaveta. Način spasenja je različit. Spasanje je bilo podjednako dostupno ljudima svih generacija, blagodaću kroz veru, ali je u Starom zavetu spasenje bilo na nivou obećanja, a u Novom zavetu je obećanje ispunjeno.
Novorođenje
Isus i farisej Nikodim razgovaraju i Isus mu kaže:
Jovan (3:3) „Ako se ko ne rodi odozgo ne može videti Carstva Božijega“
Jovan (3:4) „Reče mu Nikodim: Kako se čovek može roditi kada je star? E da li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se“
Jovan (3:5) „Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije.“
Jovan (3:6) „Što je rođeno od tela, telo je; a što je rođeno od Duha, duh je.“
Ovo novorođenje je Nikodimu bilo nejasno! Isus ga je ukorio (Jovan 3:10) i uputio ga na proročanstva Starog zaveta (David i Jezekilj) koja će se ispuniti kroz Njega (Isusa). Evo šta kaže Ellen White o tome!
„…Učeni Nikodim je čitao ova istaknuta proročanstva zamagljenim umom, ali je sada počeo da shvata njihovo pravo značenje i da razumije da čak i pravedan i pošten čovek poput njega mora iskusiti novorođenje kroz Isusa Hrista, kao jedini uslov po kom se može spasiti i obezbedit ulazak u Carstvo Božije“ (EGW 2SP, 126.2-133.2)
Evo još jednog citata od Ellen White:
„Isus je jasno govorio da ako se čovek ponovo ne rodi ne može prepoznati Carstvo koje je Hrist došao da uspostavi na Zemlji“ (EGW , 2SP, 132,1).
Ovo niko nije razumio, jer nije postojalo u Starom Zavetu, a Isus još nije bio proslavljen da bi mogli razumeti. Oni su razumeli da će On biti ovozemaljski car i da će ih osloboditi od Rimljana. Ni Jovan Krstitelj nije razumeo, iako je bio najveći, koji je rođen od žena.
„Kao i Spasiteljevi apostoli, Jovan Krstitelj nije razumeo prirodu Hristovog Carstva. On je očekivao da Isus zauzme Davidov presto; i kako je vreme prolazilo, i Spasitelj nije zatražio Carski autoritet, jovan je postao zbunjen i uznemiren“ (EGW, DA, 215.2).
Isti pisac nam dalje kaže u Čežnji vekova:
„Čak ni Jovan nije u potpunosti shvatio budućnost, besmrtni život kroz Spasitelja“ (EGW , DA, 220.2).
Jovanu nije bilo jasno, zato što nije imao iskustvo novorođenja na Zemlji, ali će biti novorođen na Nebu kada vaskrsne i zauzeće svoj položaj u Carstvu slave na Nebu, koji mu pripada.
Novorođeni vernici su obučeni u bele haljine spasenja koje su zatkane na Nebeskom razboju, a one se sastoje od Hristove milosti i pravednosti i tako obučeni u belim haljinama spasenja stoje pred Bogom opravdani verom.
Oni koji prime Hristov Duh (Život) su nanovo rođeni.
Rimljanima (8:14) „Jer koji se vladaju po Duhu Božijem oni su sinovi Božiji. Galatima (4:6) „I budući da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša koji viče: Ava Oče.“
Rimljanima (8:15-17) „Jer ne primiste Duha ropstva, opet da se bojite, nego primiste Duh posinački, kojim vičemo: Ava Oče! Ovaj Duh svedoči našem duhu da smo deca Božija. A kada smo deca i naslednici smo: naslednici, dakle Božiji, a sunaslednici Hristovi: jer s Njim stradamo da se i proslavimo.“
Pošto smo sunaslednici Hristovi onda oni koji su nanovo rođeni imaju Hristov život u sebi. Život se dobija rođenjem. Svaki čovek se rodi biološki. To je prvo rođenje u Adamu. Drugo rođenje je u Isusu Hristu, drugom Adamu. Oni koji se ne rode drugi puta ne mogu zadobiti život večni.
Korinćanima (15:45) „Tako je i napisano; prvi čovek Adam postao je duša živa; poslednji Adam Duh koji daje život“
Hristovo rođenje i naše novorođenje
U Bibliji se na nekoliko mesta spominje Hristovo rođenje. Pošto novorođenjem dobijamo Hristov Božansko ljudski život sa kojim je On pobedio greh na Zemlji, onda treba da znamo u kakvoj smo mi vezi sa Spasiteljevim rođenjem.
Jovan (3:16) „Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život većni.“
a) On je jedini rođen od Boga na Nebu
b) Kroz Njega je sve stvoreno
Rimljanima (8:29) „Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina Njegovog, da bi On bio prvorođeni među mnogom braćom.“
a) On je prvi rođen od Boga na Zemlji
b) Kroz njega se i drugi ljudi nanovo rađaju
Kološanima (1:18) „I On je glava telu Crkve, koji je početak i prvorođeni iz mrtvih, da bude On u svemu prvi“
a) On je prvorođeni iz mrtvih. To znači da je On prvi vaskrsao iz mrtvih od svih koji su od Boga rođeni na Zemlji.
b) Kroz Njega, novorođeni vernici vaskrsavaju iz mrtvih
Iz svih ovih Biblijskih stihova izvucite sami zaključak da li je bilo novorođenja u Starom Zavetu. Taj odgovor nije od presudnog značaja za naše spasenje. Za naše spasenje je bitno da razumemo i verujemo u Hristovo utelovljenje, Hristov život na Zemlji, Njegovu smrt na krstu, Njegovo vaskrsenje i proslavljenje na Nebu, kako bismo dobili Njegov ljudsko-Božanski život u Očevoj sili, kako bismo se nanovo rodili, i tako zadobili život večni. Kada to razumemo i verujemo u Boga Oca i Sina. (Jovan 14:1) onda ćemo još više slaviti našeg Spasitelja, jer nam je On svojim utelovljenjem omogućio novorođenje odnosno spasenje.
Božija Crkva
Da se podsetimo:
Telo svakog vernika koji je rođen odozgo, Jovan (3:3 i 7), je Hram Duha Svetoga, a skup takvih vernika čine Crkvu Božiju i takvi vernici su:
– Povezani sa Bogom Ocem, kroz jedinorodnog i ljubljenog njegovog Sina.
– Deca Božija (Jovan 1,11-13), jer su duhovno povezani sa Bogom i tako nanovo rođeni.
– Slobodni; nisu robovi greha, jer svaki rob ima gospodara. Oni su slobodni od toga gospodara, jer ih je Hristos svojom prisutnošću u srcu njihovom oslobodio od tog gospodara (Jovan 8:32). Kada vernici upoznaju istinu (Hrista) tada su slobodni.
– Duhovni, a ne telesni.
– U veri da će živeti u carstvu slave na Nebu
– Otvorenog srca za Boga i vole Boga
– Osposobljeni i spremni da čine ono što je Bogu ugodno, da činie volju Njegovu i da proslave Ime Njegovo.
Božija Crkva, ili samo Crkva označena sa velikim slovom C, je zajednica vernika koji su nanovo rođeni, bez obzira da li se nalaze u institucionalnoj crkvi ili izvan nje. Božija Crkva se još zove i nevidljiva Crkva, odnosno Duhovna Crkva. Vernici te Crkve imaju Hristov ljudsko-Božanski život u sebi i oni žive u carstvu blagodati još ovde na Zemlji.
