U pristupanju problemu greha i potrazi za rešenjem ne treba da gledamo na greh kao na nešto što je samo po sebi suština, već bi trebalo da gledamo na ono što je uzrok greha. Moramo uvideti da problem nije u tome da se otarasimo našeg greha, problem je u tome kako da steknemo pravednost. Ne možemo se otarasiti nečega što nema stvarnu opipljivu realnost. Ne možemo se baviti samim grehom zato što greh nije naš pravi problem. Problem je u odsustvu svetlosti, u odsustvu pravednosti, to je problem i to je jedini problem. Gde postoji dobrota tu zlo ne može pokazati svoje lice.
Božji autoritet odbačen
Ukoliko pogledamo priču o Adamu i vidimo šta se desilo sa njim kada je sagrešio, očigledno je da je problem nastao u njegovom umu. Mi često kažemo da, kada su Adam i Eva sagrešili, slušali su Sotonu. Ali hajde da razmotrimo ovaj scenario malo detaljnije. Bog je rekao, „ne jedite plod.“ Sotona je rekao, „jedite plod.“ Ali ko je doneo odluku? Eva je prvo donela odluku. Ali pre nego što je donela tu odluku vagala je između Božjih i Sotoninih reči, i na kraju došla do sopstvenog zaključka. Na kraju krajeva, verovala je sopstvenoj mudrosti. Po prvi put Bog više nije bio autoritet u njenom životu. Umesto toga Eva je postala sama sebi autoritet kada je izabrala da sledi svoju sopstvenu mudrost radije nego da veruje Bogu. Ovo je bio momenat kada se to desilo. Kada su dvoje ljudi, Adam i Eva, odlučili da će delovati nezavisno od Boga oni su se momentalno razdvojili od Boga i postali su duhovno mrtvi. U tom trenutku jedino za šta su bili sposobni je bilo zlo. Znakovi promene koja je nastala u njima počeli su odmah da se pojavljuju. Počeli su da se boje Boga i postali su svesni svoje golotinje. Čim se Bog pojavio, Adam, koji je voleo Evu i živeo samo iz razloga da bi je učinio srećnom, počeo je da je optužuje i okrivljuje. On koji je prema njoj gajio samo dobre misli odjednom je postao toliko uplašen da je mogao da misli samo na samog sebe. On čak nije ni znao da li će ona umreti zbog svoje krivice, pa ipak je bio spreman da je okrivi! Ovo mu je odmah došlo na um.
Mi nikada nismo dobri u sebi, ili sami po sebi. Mi ne učimo da budemo dobri, mi nismo istrenirani da budemo dobri, mi ne evoluiramo u dobra bića. Dobrota je dar od Boga i ukoliko je mi ne primimo u Njemu, nećemo je nikada ni imati. Samo nas Božje prisustvo čini dobrim. Ukoliko bismo mogli da naučimo da budemo dobri onda bismo mogli da naučimo da budemo Bog! Ali pošto je samo Bog dobar, kako možemo naučiti da budemo dobri?
Svet sebičnosti
Kada je Adam odlučio da uzme plod istog trenutka je postao okrenut sebi. Okrenutost sebi je suština grešnog života. Ovo je suština sveta greha i grešnika. Sebičnost postaje svet u kome mi prebivamo. U ovakvoj vrsti samo-ispunjenog života sve što možemo raditi je greh. U sebičnom životu sve što se radi je u suprotnosti sa Božjom voljom. Jedini život koji je Adamu i Evi bio dostupan, nakon što su se okrenuli od Boga, bio je život koji svaka osoba u ovom svetu živi sve dok ne uđe u zajednicu sa Bogom.
4 koraka u procesu greha
Dok se bavimo problemom greha i gledamo ispod površine, vidimo da postoje 4 koraka u procesu greha. Greh prati ovu sekvencu i svaki od ovih 4 koraka može se nazvati „grehom“:
- Prvo postoji sumnja ili nepoverenje u Boga.
- Ovo vodi do rušenja zajednice i odnosa sa Bogom.
- Ovo rezultuje sebičnom, telesnom prirodom.
- Ovo uvek rezultuje razuzdanim ponašanjem (bezakonje).
Kada se ljudima ukaže na „greh“ većinu vremena oni traže četvrti korak, a to je razuzdano, bezakono ponašanje. Ovo se najčešće prepoznaje kao greh. Međutim, možemo videti da problem greha počinje mnogo pre nego što vidimo razuzdano, bezakono ponašanje. Greh počinje sa sumnjom prema Bogu. Rezultat je razdvajanje od Boga i upropašten odnos sa Bogom što rezultuje zlim delima. Ako ćemo se ikada baviti grehom trebalo bi da se fokusiramo na koren, početak, gde sve počinje. Početi od ponašanja je besmisleno i možemo videti da takav pristup ne može rešiti problem.
