„Jer Hristova ljubav nas pokreće, jer smo zaključili ovo: jedan čovek je umro za sve, pa su tako svi umrli“ (2. Korinćanima 5:14)
Hrist je umro za sve ljude. Šta je ispunila Njegova smrt za sve ljude? Svi su umrli, jer ako je jedan umro za sve, svi su umrli. Apostol Pavle odbija da ograniči jevanđelje na oblast teorije i pravnih pitanja. On prihvata implikacije Hristove smrti kao praktično realno iskustvo koje doslovno utiče na živote ljudi. Mi smo „zaključili ovo“ kaže on. Da li treba da verujemo da ovo nije istina? Naravno da ne. Mi smo zaključili sve ovo samo zato što je istina.
„Tako i vi, smatrajte sebe zaista mrtvima grijehu, a živima Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem“ (Rimljanima 6:11).
Ali pitanje je zašto nisu svi ljudi umrli (sebi) ako je rečeno da su svi umrli? Zato što se iskustvo smrti nalazi u jednoj osobi. To se ne nalazi u ljudima izvan Hrista. Hrist nije obezbedio život i smrt kao povlastice nezavisno od Sebe. On je umro, On živi. Život i smrt su u Njemu i nigde više. Samo u Njemu, život i smrt se mogu doživeti. Svako ko je u Hristu je novo stvorenje, ali samo u Hristu.
„Dakle, ako je neko u Hristu, on je novo stvorenje. Ono što je staro prošlo je, i evo, novo je nastalo“ (2. Korinćanima 5:17).
Gospod je položio greh celog sveta na Hrista (Isaija 53:6). Zašto onda greh i dalje dominira u iskustvu hrišćana? Kao posledica ove činjenice mnogi vide naše oslobođenje od greha kao pretežno pravno pitanje gde je Hrist preuzeo na sebe kaznu za naše grehe, ali nas je ostavio da se i dalje borimo sa silom tih greha. Mi verujemo u pravno, a ne u praktično oslobođenje.
Da li je On zaista uzeo na sebe naše grehe ili je samo uzeo ne sebe kaznu za naše grehe? Jedna jedina stvar nam stoji na putu da doživimo realnost ove istine: Da li verujemo u Hrista? Da li verujemo u ono što je Bog učinio za nas u Svom Sinu?
Ali da li je vera zaista tako ključna? Može li Hristovo delo, već ispunjeno za sve ljude, da ne bude efikasno u realnosti zato što ljudi neće da poveruju u to? Da li efikasnost Božjeg dela za čoveka toliko zavisi od čovekovog odziva? Upravo ovo nam Pismo potvrđuje na mnogim mestima. Zbog neverovanja ljudi ne mogu da imaju koristi od već završenog dela. Oni odbijaju da veruju u istinu i zbog toga istina za njih nije ništa bolja od fikcije.
Sa Božje strane sve je završeno. Gotovo je. Mi smo već pomireni sa Njim (2. Korinćanima 5:18). Ništa ne stoji na putu tome da budemo prihvaćeni od Boga. Što se Boga tiče naši gresi više ne postoje. Čista blagodat je poništila dug i obezbedila život. Ali mi i dalje treba da budemo pomireni sa Bogom prihvatanjem Njegovog pomirenja (2. Korinćanima 5:20). Svaka prepreka je otklonjena, a ipak, ukoliko ne budemo verovali ove prepreke će i dalje ostati u našim umovima i efikasno nas držati daleko od Boga i svih ovih blagoslova. (Jovan 3:18)
