Da li ste se ikada pitali zašto prva knjiga u Novom savezu počinje Isusovim rodoslovom? Ne događa vam se često da čitate knjigu koja počinje sa listom imena. Za mnoge, prvih sedamnaest stihova jevanđelja po Mateju predstavljaju samo spisak imena koje bi trebalo preskočiti, ili samo dosadan uvod u interesantnu knjigu. Međutim, za one kojima je Matej pisao knjigu, ta lista imena ima velik značaj. Jedan od Matejevih motiva ili namera u pisanju izveštaja o Isusovom životu bio je da dokaže kako je ovaj ČOVEK, Isus, bio Seme obećano u Starom savezu. U svom izveštaju o Isusovom životu Matej je upotrebio reč „ispunjeno“ 16 puta, kako bi pokazao da je Isus ispunio znake Mesije.
Seme je bio Onaj o kome su proroci od davnina prorokovali. On je bio Onaj kojeg je Bog Svom vernom narodu, počev od Adama i Eve u Edenskom vrtu. Čitamo o tome u 1. Mojsijeva 3:15: „Staviću neprijateljstvo između tebe i žene i između tvog semena i njenog semena. Ono će ti glavu zdrobiti, a ti ćeš ga u petu raniti” (1. Mojsijeva 3:15). U ovim rečima, Bog je Adamu i Evi pružio njihovu prvu nadu u spasenje. Oni će ponovo primiti svoju izgubljenu vlast kroz ženino Seme. „Ono“ će zdrobiti zmijinu glavu – Sotoninu glavu.
Koje je to Seme koje je trebalo da zdrobi zmijinu glavu, povrati izgubljenu vlasti i vrati čoveka u jedinstvo sa Bogom?
Pismo jasno otkriva da je to seme Isus Hrist. Kasnije ćemo se više pozabaviti ovim, ali pogledajmo prvo identitet Semena pre nego što je uzeo na sebe ljudsku prirodu. Kakav je njegov identitet u odnosu na sve što postoji?
„Bog, koji je u prošlosti mnogo puta i na mnogo načina govorio našim praočevima preko svojih proroka, u ovim poslednjim danima obratio se nama preko Sina, koga je postavio za naslednika svega i kroz koga i vremena stvori. Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličanstva na visini“ (Jevrejima 1:1-3).
U ovom pasusu, Pavle nam kaže mnoge stvari o Isusu koje nam pomažu da razumemo Njegov identitet u odnosu na stvaranje. On kaže da je Isus:
- Vlasnik svega – „naslednik svega“
- Stvoritelj svega – „kroz koga i vremena stvori“
- Božanska slika Božja – „sjajnost slave i obličje bića Njegovog“
- Održavalac svega – „noseći sve“
- Spasitelj – „očišćenje greha naših“
- Posrednik – „sede s desne strane prestola“
- (Rimljanima 8:34, Jevrejima 8:1,6; 1. Timoteju 2:5)
Tako je Seme koje je Bog obećao da će poslati bio Onaj kroz koga je sve postalo.
Zapazite šta još čitamo o Isusu u Kološanima: „Jer je kroz njega sve bilo stvoreno na nebesima i na zemlji, vidljivo i nevidljivo, bilo da su to prestoli ili uprave ili poglavarstva ili vlasti. Sve je stvoreno kroz njega i za njega. On je pre svega, i sve je u njemu objedinjeno“ (Kološanima 1:16-17).
Sviđa mi se kako je napisano: „Sve je stvoreno kroz njega i za njega.“ Ovo naglašava da je Isus, obećano Seme, Onaj za koga je sve bilo stvoreno i da sva bića pronalaze svoje postojanje i život u Njemu.
Drugim rečima, Seme koje je trebalo da dođe bilo je centar stvaranja. Sve stvoreno na nebu i na zemlji, „prestoli ili uprave ili poglavarstva ili vlasti“ nalazi svoje postojanje, potporu i život i blagoslov u Njemu.
Zapazite šta još čitamo o Semenu: „U početku beše Reč, i Reč beše kod Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku kod Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj je bio život i život je bio svetlost ljudima“ (Jovan 1:1-4).
Reč, Božansko Seme, bila je od početka sa Bogom i pre samog stvaranja. U ovom kontekstu nam je rečeno: „U njoj je bio život i život je bio svetlost ljudima.“ Drugim rečima, život, večni život (1. Jovanova 1:1-3), se nalazi u Reči, u Semenu, u Hristu, još od pre samog pada u greh, od samog početka. Sva stvorena bića primaju svoj život primanjem Onoga u kome se nalazi život. Pismo ga naziva „začetnikom života“ (Dela 3:15).
Drugim rečima, načelo po kojem se stvaranje odigralo bilo je da je u Reči, sve što je stvoreno, bilo blagosloveno. Ako jednostavno zamenimo „Reč“ sa „Hrist“, imaćemo sledeće načelo: U Hristu sve je blagosloveno. Ovo je načelo ili obećanje pod kojim je sve bilo stvoreno. Božja namera je bila da sva Njegova tvorevina pronađe život i blagoslove u Hristu. U Kološanima 1:16 čitamo da su sve stvari, uključujući „poglavarstva ili vlasti“ bile stvorene kroz Njega i za Njega, i kroz Njega one nastavljaju da traju i postoje. Tako su i anđeli bili stvoreni pod ovim načelom. Ne samo anđeli, već su i Adam i Eva takođe bili stvoreni pod ovim načelom.
Kada je Bog stvorio Adama, stvorio ga je tako da bude jedno sa Njim. Biblija nam kaže da je Adam bio stvoren po Božjem obličju (1. Mojsijeva 1:26-27); ne samo po Njegovom fizičkom već i po duhovnom obličju. Adam je bio stvoren čist i pravedan (Propovednik 7:29). On je bio odeven u slavu i krunisan slavom i čašću (Psalmi 8:5). Bila mu je data vlast nad zemljom (1. Mojsijeva 1:28).
Kada je Adam bio stvoren, on je već tada posedovao pravednost i večni život. On nije učinio ništa kako bi ih zaslužio. On je bio stvoren pravedan pre nego što mu je bilo koji zakon bio izgovoren, pre nego što je poznavao zakon i bio mu poslušan. Na osnovu ovoga možemo videti da je Adam bio stvoren sa pravednošću koja je bez zakona. Bio mu je dat um sa takvim sposobnostima i moćima, da je mogao tako precizno da pronikne u stvaranje i svako stvorenje opiše tačno onako kako bi ga Bog opisao. Posmatrao je ptice, zveri i gmizavce i odmah razumeo njihovu prirodu. Onda ih je opisao na način na koji bi ih Bog opisao (1. Mojsijeva 2:18-20).
Adam je bio toliko ujedinjen sa Bogom da je njegova volja bila Božja volja. Bog je pogledao u ono što je stvorio i bio je veoma zadovoljan. Rekao je da je sve bilo „veoma dobro“ (1. Mojsijeva 1:31). Kada Bog opisuje čoveka kao „veoma dobrog“ možemo biti sigurni da je čovek bio savršen.
Svaki aspekt Adamovog života temeljio se na načelu: u Hristu je sve što je stvoreno, blagosloveno. Njegovi blagoslovi su zavisili od ovog načela. Njegovo postojanje, večni život, jedinstvo sa Bogom i vlast, nisu zavisili od bilo čega što je učinio. Već se zasnivalo na načelu da je u Hristu blagosloveno sve što je stvoreno. Sve dok je Adam održavao svoju zajednicu sa Hristom, sve što bi primio postalo bi njegovo. Isto važi za sva stvorena bića, uključujući i anđele.
Ali Pismo nam kaže da su se anđeli na nebu pobunili. Čitamo o Luciferu, koji je kasnije nazvan Sotona: „Kako pade s Neba, Svetlonošo, zorin sine! Kako se obori na zemlju, ti što si gazio narode! A govorio si u svom srcu: ‘Do nebesa ću se podići. Iznad Božjih zvezda podići ću svoj presto i sešću na zbornu goru na krajnjem severu. Podići ću se iznad oblaka. Izjednačiću se sa Svevišnjim’“ (Isaija 14:12-14).
Takođe čitamo o njemu: „Bio si pomazani heruvim zaštitnik, ja sam te postavio. Bio si na svetoj gori Božjoj. Hodio si usred plamenih stena. Bio si besprekoran na svojim putevima od dana kad si stvoren pa sve dok se u tebi nije našla nepravednost… Tvoje srce se uzoholilo zbog lepote tvoje. Uništio si mudrost svoju zbog svog sjaja“ (Ezekijel 28:14-15.17).
Lucifer više nije bio zadovoljan svojim odnosom sa Bogom i Hristom. Želeo je da se izjednači sa Svevišnjim. Više nije bio srećno biće, primalac života; želeo je da bude izvor života. Njegova lepota i mudrost učinili su ga ponosnim podstičući ga na pobunu i odbacivanje načela pod kojim je sve bilo stvoreno: u Hristu, sve stvoreno je blagosloveno. On je ignorisao činjenicu da se „U Njemu (Hristu) se nalazio život” kao i da je “u Njemu sve objedinjeno“ (Kološanima 1:17), i verovao da se život može pronaći van Hrista. Njegove reči ‘Do nebesa ću se podići. Iznad Božjih zvezda podići ću svoj presto i sešću na zbornu goru na krajnjem severu. Podići ću se iznad oblaka. Izjednačiću se sa Svevišnjim“ otkrivaju njegovu ambiciju da bude izvor života kao Bog.
On nije bio srećan sa onim što mu je Bog podario. On se pobunio protiv namere da Hrist bude veza između Svevišnjeg i Njegovih stvorenja. Lucifer se nije zadovoljavao primanjem života i blagoslova; želeo je da bude začetnik života i blagoslova. On je odbio da prihvati činjenicu da je Hrist taj koji je začetnik života i svakog blagoslova (videti Dela 3:15).
Biblija nam kaže da je rat na nebu izbio između Isusa i Njemu odanih anđela i Sotone i njemu odanih anđela. Kao rezultat toga Sotona i njegovi anđeli su proterani iz svog nebeskog doma (videti Otkrivenje 12:7-9). Njegova mržnja prema Bogu nastavila je da raste dok nije počeo da planira da zarobi Adama i Evu: „Ali s drveta spoznanja dobra i zla ne jedi, jer onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti” (1. Mojsijeva 2:17).
Zašto je Adam trebalo da umre ukoliko bude jeo plod? Razlog je bio taj što bi ga neposlušnost ili greh odvojio od Božjeg života; to bi oštetilo Božje obličje u njemu i prekinulo bi vezu između Boga i čoveka. Načelo ili obećanje pod kojim je Adam primio život bilo bi uništeno, što bi Adama razdvojilo od jedinog izvora večnog života.
„Na to zmija reče ženi: „Ne, sigurno nećete umreti. Jer Bog zna da će vam se onog dana kada ga budete jeli otvoriti oči i da ćete postati kao bogovi, znajući dobro i zlo” (1. Mojsijeva 3:4-5).
Drugim rečima, Sotona je rekao Evi da odvajanje od Boga neće doneti smrt; život se može pronaći na nekom drugom mestu. Ovo je bio direktan napad na Božju nameru, da u Hristu sve stvoreno bude blagosloveno. I Adam i Eva su podlegli Sotoninim iskušenjima i umesto da izaberu poslušnost Bogu i održe svoj odnos sa Njim, oni su odlučili da budu neposlušni i prekinu taj odnos.
Ovaj odnos ne predstavlja samo prijateljstvo. Ne, to je prebivanje Boga u Njegovim stvorenjima. Prema Bibliji, Bog i Hrist su u svemu i ispunjavaju sve (Efescima 1:23; 4.6; Kološanima 3:11). Suština načela pod kojim sve stvoreno postoji, je prebivanje Boga u Njegovim inteligentnim stvorenjima. Pod ovim ne mislim da Bog prebiva u drvetu ili drugim neinteligentnim stvarima, ne, Bog prebiva u anđelima i ljudskim bićima; u svima koji se mogu klasifikovati kao Božji sinovi.
Kao što smo ranije videli, Pismo nam kaže da se život može pronaći samo u Hristu – „u njemu je bio život“ (Jovan 1:4) – i ako nemamo Hrista, nemamo ni večni život. Sva Božja deca, vidljiva i nevidljiva, poseduju večni život ako imaju Hrista koji prebiva u njima. Zato je Adam bio stvoren pravedan, čist, savršen, imajući vlast i jedinstvo sa Bogom. On je bio stvoren sa Hristovim prebivajućim prisustvom u sebi.
Božja večna namera za ljudski rod pre stvaranja sveta je bila da imaju život kroz prebivanje Njegovog Sina, Začetnika života, u njima. Biblija otkriva da nas je Bog izabrao u Hristu „pre postanka sveta“, da budemo „sveti i bez mane pred njim“ (Efescima 1:4) kroz prebivanje Hrista u nama. Bog je nameravao da mi budemo naslednici večnog života u Hristu. U Njemu, sve stvoreno je blagosloveno i nalazi svoje postojanje.
Dakle ovo je Božja „večna namera“ (Efescima 3:11).
