Kada se Isus vratio na nebo nakon Svog vaskrsenja, On je svojim učenicima ostavio veliki zadatak da “propovedaju jevanđelje svakom stvorenju“ (Marko 16:15). Na žalost, tokom vekova se razvilo veliko nerazumevanje u pogledu sadržaja jevanđelja i mnogi su propovedali „drugo jevanđelje“ (Galatima 1:6) koje nikada ne može spasiti i pružiti mir o kojem je Isus govorio (Jovan 14:27).
Ovo lažno jevanđelje ima mnogo lica, ali neizbežno, u svojoj suštini predstavlja lažnu nadu u spasenje. Bilo da se ovo jevanđelje manifestuje kroz legalizam ili liberalizam, ako se Hrist ne nalazi u centru i ako to jevanđelje ne menja srce i život vernika nije vredno poučavanja.
Koje je onda to jevanđelje koje treba propovedati svakom stvorenju?
Od svih tekstova u Bibliji, po mom ličnom mišljenju, sledeći tekst sažima jevanđelje: „A Pismo je, predvidevši da će Bog ljude iz drugih naroda opravdati verom, unapred objavilo dobru vest Avramu: U tebi će se blagosloviti svi narodi.“ (Galatima 3:8)
Naravno, ono što je Pavle mislio citirajući 1. Mojsijevu 12:3 je to da će u Avramovom semenu (ili u Hristu) svi narodi biti blagosloveni. Ovo postaje očigledno kako Pavle nastavlja da iznosi svoje argumente, naročito u Galatima 3:16.
Večno Jevanđelje koje treba da bude propovedano svakoj naciji, rodu, jeziku i narodu (Otkrivenje 14:6, Marko 16:15) je dobra vest da su u Hristu, u obećanom semenu, svi blagosloveni. Svaki duhovni blagoslov se nalazi u jednoj Osobi, Isusu Hristu. Primanjem Hrista ljudi primaju sve što nebo nudi (Rimljanima 8:32, Jovan 1:12).
Isusa su jednom pitali ljudi koji su ga sledili, „Šta treba da radimo da bismo činili dela Božja?” (Jovan 6:28) Isto pitanje danas postavljaju mnogi hrišćani: Šta moramo činiti da bismo se spasili? Šta Bog želi od nas da radimo? Šta On zahteva od mene? Ljudi daju različite odgovore. Neki onome ko je pitao ukazuju na zakon; drugi mu ukazuju na određenu crkvu; a ipak mu neki ukazuju na ljudske tradicije. Međutim, uprkos svim ovim lažnim jevanđeljima Isusov odgovor razotkriva svaku laž. „Ovo je delo Božije da verujete onog koga on posla.“ (Jovan 6:29)
Da bi se ispunila Božja volja u vašem životu treba da verujete u Njegovog Sina u kome smo svi ispunjeni (kompletni). (Kološanima 2:10) Ako se ispravno razume, jevanđelje predstavlja obećanje o životu i spasenju svima koji prihvate Njegovog Sina. (Jovan 6:40)
Sa sledećim Isusovim rečima ne može biti zabune: „Zaista, zaista, kažem vam, onaj ko veruje u mene ima večni život“ (Jovan 6:47) Bog je obećao da će spasiti čoveka i dati mu večni život ako on bude utemeljen u Hristu. Čitanje ovih reči donosi neočekivanu radost i mir verniku. Pa ipak, Božja ljubav sija još jače kada se uporedi sa načinom na koji su Adam i Eva stvoreni.
Kada je Bog stvorio Adama stvorio ga je tako da bude jedno sa Njim. Biblija nam kaže da je Adam bio stvoren po Božjem obličju (1. Mojsijeva 1:26-27); ne samo po Njegovom fizičkom obličju, već i po duhovnom. On je bio stvoren čist, čestit i pravedan (Propovednik 7:29). Bio je odeven i krunisan slavom i čašću (Psalmi 8:5). Bio mu je dat autoritet nad čitavom zemljom (1. Mojsijeva 1:28). Takođe mu je bio dat um sa takvom snagom i sposobnošću da prodre u stvaranje tako precizno da svako stvorenje opiše tačno onako kako ga je Bog opisao (1. Mojsijeva 2:18-20).
Razmislite o ovome! Šta je Adam morao da uradi da bi zaslužio život, pravednost i autoritet nad celim svetom? Ništa! On je već bio stvoren kao neko ko je već posedovao pravednost i večni život. On nije uradio ništa da bi to zaradio. On je bio stvoren pravedan pre nego što mu je bio izgovoren bilo kakav zakon, i pre nego što je poznavao bilo koji zakon i bio mu poslušan. Na osnovu ovoga možemo videti da je Adam bio stvoren sa pravednošću bez zakona. Ovo povlači za sobom pitanje: Na osnovu čega je Bog dao sve ove blagoslove Adamu? Odgovor se nalazi u sledećim stihovima: „Jer je kroz njega (Isusa) sve bilo stvoreno na nebesima i na zemlji, vidljivo i nevidljivo, bilo da su to prestoli ili uprave ili poglavarstva ili vlasti. Sve je stvoreno kroz njega i za njega. On je pre svega, i sve je u njemu objedinjeno.“ (Kološanima 1:16-17)
Zapazite da kaže „sve je bilo stvoreno…za njega“ i „sve je bilo u njemu objedinjeno.“ Ovo naglašava činjenicu da je Isus Onaj kroz koga je sve stvoreno i za koga je sve stvoreno; i kaže nam još da su sva stvorenja objedinjena u Njemu, tj. pronalaze svoje postojanje, potporu, život i blagoslove u Njemu. Zapazite šta dalje čitamo o Njemu: „U početku beše Reč, i Reč beše kod Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku kod Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj je bio život i život je bio svetlost ljudima.“ (Jovan 1:1-4)
Reč – Isus, je bila sa Bogom od početka, pre samog stvaranja. U ovom kontekstu nam je bilo rečeno „u njoj je bio život i život je bio svetlost ljudima“. Drugim rečima, večni život se nalazio u Reči, u Hristu, pre pada, od samog početka. Sva stvorena bića primaju svoj život, primanjem Onoga u kome se nalazi život. Pismo Ga naziva, „Tvorcem života“. (Dela 3:15)
Drugim rečima, načelo po kojem se dogodilo stvaranje je bilo to da su u Reči, sve stvorene stvari pronašle život i bile blagoslovene. Ako jednostavno zamenimo Reč sa Hrist imaćemo sledeće načelo: U Hristu su sva stvorenja blagoslovena.
Sa ovim uvidom, ako uporedimo jevanđelje kojim čovek treba da se spasi i stvaranje kojim čovek prima život i pravednost, primetićemo da su identični:
- Obećanje pod kojim je čovek bio stvoren glasi: U Hristu sva stvorenja su blagoslovena.
- Obećanje pod kojim će čovek biti ponovo stvoren ili spasen glasi: U Hristu će se blagosloviti svi narodi. (Galatima 3:8)
Sa ovakvim uvidom možemo bolje razumeti zašto se jevanđelje naziva „večno jevanđelje“ (Otkrivenje 14:6). Ono je večno jer postoji dugo koliko i sam Bog. Sve što je Bog uradio, uradio je pod obećanjem da se život i pravednost mogu pronaći u Njegovom Sinu. Dakle, Novi savez, koji nije ništa drugo do jevanđelje koje smo tražili, predstavlja izjavu da ništa neće promeniti Božju „večnu nameru“ za čoveka (Efescima 3:11). Ovo je potvrda da iako se čovek razdvojio od Boga kroz greh i izgubio blagoslove koje je imao u Hristu, Božje obećanje za njega se nije promenilo. Božje obećanje je i danas isto kao što je bilo od početka čovekovog postojanja; onaj ko ima Hrista ima život. Isto obećanje besplatno dato Adamu prilikom stvaranja važi i danas i besplatno se daje grešnicima koji veruju.
„A u ovome je to svedočanstvo: Bog nam je dao večni život, i taj život je u njegovom Sinu. Ko ima Sina, ima život, a ko nema Sina Božjeg, nema život. Ovo pisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate da imate život večni i da verujete u ime Sina Božijeg.“ (1. Jovanova 5:11-13)
