Nakon čitanja i razumevanja lepote i jednostavnosti jevanđelja neki su došli do zaključka da, pošto se spasenje i večni život zasnivaju samo na primanju Hrista i verovanja u Njega, onda zakon koji je otkrio Božji standard više nije važeći među hrišćanima. Citiraju se neki stihovi kako bi se pokazalo da se od nas kao hrišćana više ne zahteva da držimo zakon i zbog toga je sa zakonom završeno.
Dozvolite mi da dodam Pavlove reči iz poslanice Efescima 2:8-9. Spasenje je blagodaću samo kroz veru. Ne delima. Poslušnost bilo kom zakonu ne bi mogla da donese savršenstvo života (Jevrejima 7:19, Galatima 3:21).
Mi primamo spasonosnu blagodat od Boga kada verom prihvatimo Isusa za našeg ličnog Spasitelja i Gospoda. Međutim, ako pročitamo sledeći stih (Efescima 2:10), otkrićemo da je ova spasonosna blagodat uvek u skladu sa Božjom voljom kao što je izraženo u Njegovom zakonu.
Pavle je pisao da je Hrist umro „da bi se pravedni zahtevi Zakona ispunili na nama koji ne hodimo po telu, nego po Duhu“ (Rimljanima 8:4). Ukoliko rodovi našeg obnovljenog života nisu u skladu sa Božjim zakonom ne možemo tvrditi da je pravednost zakona ispunjena u nama.
Legalizam nije poslušnost Božjem zakonu; to je pre pokušaj da se bude poslušan Njegovom zakonu bez prethodnog primanja Hristovog života i Hristove pravednosti. To je pokušaj da se bude poslušan zakonu zbog samog zakona umesto zbog toga što nam je Hrist dodelio novu prirodu.
Primanjem Hrista čovek prima „silu“ (Jovan 1:12) da postane i da živi kao Božji sin. Ako je Hristov duh/život u vama (Galatima 4:6, 2. Korinćanima 4:10-11), vi možete samo da ispoljavate rodove Duha (1. Jovanova 3:9-10, Rimljanima 6:6-7). Ako u vama prebiva Pravednost vi možete samo da ispoljavate pravednost.
Pavle je bio jasan u svojim spisima da Božji zakon, naročito Deset zapovesti nisu ukinute ili učinjene nevažećim kroz Hristov krst. Evo nekih stihova koji jasno ukazuju na ovo:
„Jer je Bog samo jedan – i on će opravdati obrezanje verom, i neobrezanje kroz veru. Da li mi onda ukidamo Zakon kroz veru? Nipošto! Naprotiv, mi podupiremo Zakon“ (Rimljanima 3:30-31).
Vera nije bila data da bi se ukinuo i poništio zakon. Naprotiv, kroz veru u Hrista mi utvrđujemo zakon i ispunjavamo njegov zahteve i pravednost u našim životima (Rimljanima 8:4). Zapazite šta Pavle još kaže „Dakle, šta ćemo reći? Da li je Zakon greh? Nipošto! Ali nikada ne bih shvatio šta je greh da nije bilo Zakona. I ne bih shvatio šta je požuda da Zakon nije rekao: „Ne poželi!“ (Rimljanima 7:7).
Zakon predstavlja pisani standard (ali ne i sredstvo) pravednosti jer ukazuje na naš greh. Pavle kaže da je zakon svet, pravedan, dobar i duhovan (Rimljanima 7:12-14).
Ne postoji pretpostavka da je on odbacio zakon zato što je zakon bio zakucan za krst. Zapravo on je rekao da „obrezanje ne znači ništa, i neobrezanje ne znači ništa, već držanje Božjih uputstava.“ (1. Korinćanima 7:19)
Jakov, Isusov brat, slaže se sa Pavlom, da neposlušnost bilo kojoj od Deset zapovesti predstavlja isto što i kršenje svih zapovesti. On kaže: „Jer ko se god u potpunosti drži Zakona, a onda prekrši samo jednu odredbu, kriv je kao da je sve prekršio. Jer onaj koji je rekao: „Ne učini preljubu”, rekao je i: „Ne počini zločin ubistva.” Ako dakle ne učiniš preljubu, a počiniš zločin ubistva, kriv si za prestupanje zakona. Govorite i postupajte kao oni koji očekuju da će im biti suđeno po zakonu slobode.“ (Jakov 2:10-12)
Kao što možete videti, Jakov smatra Božji zakon zakonom slobode a ne teretom. Tačno je ono što je apostol Jovan napisao: „Jer ovo je ljubav prema Bogu: da držimo njegova uputstva, a njegova uputstva nisu teška.“ (1. Jovanova 5:3)
Ljubav prema Bogu će rezultovati „dobrim delima“ (Efescima 2:10). Ljubav će se ispoljavati u poslušnosti Njegovoj volji. Isus je rekao „Ako me volite, držaćete moja uputstva“ (Jovan 14:15).
On je jednostavno hteo da kaže: tvoja ljubav prema meni prirodno će te navoditi da živiš u skladu sa mojim zapovestima. Kasnije je Isus izgovorio blagoslove nad onima koji se drže Božjih zapovesti: „Srećni su oni koji tvore uputstva Njegova, da bi imali pravo na drvo života, i da uđu na kapije u grad.“ (Otkrivenje 22:14)
Očigledno je da ni Isus ni Njegovi apostoli nisu nameravali da unište i odbace Božji zakon. Božja reč jasno svedoči u prilog ovoj činjenici.
Međutim, na osnovu ove istine neki su došli do zaključka da pošto je zakon i dalje važeći kao što je bio i pre krsta, hrišćani onda treba da se odnose prema zakonu na isti način kao što su se Jevreji odnosili prema zakonu pre krsta. Ne. Božji narod ne treba da bude kontrolisan zakonom. Premestimo fokus sa zakona na Hrista.
