Manchester, Jamaica
www.restorationministry.com
vidclay@gmail.com

Verom se hvatamo za Hristov život

Život se prenosi sa jedne osobe na drugu rođenjem i samo rođenjem. Jedina osoba koja je bila izuzetak ovom pravilu je Eva zato što ona nije bila rođena. Ona je primila svoj život kroz Adamovo rebro. U Isaija 9:6 Isus je nazvan „Večni Otac“: „Jer nam se rodilo dete, dobili smo sina, kome će kneževska vlast biti na ramenu. Ime će mu biti Divni Savetnik, Moćni Bog, Večni Otac, Knez Mira.“

Isus nije Otac u božanskom smislu, On je Sin Oca. Ali koncept dva Adama razjašnjava koje je istinsko značenje ovog stiha. Isus je Večni Otac, ali kome? On je Otac svih koji su ponovo stvoreni, novog ljudskog roda! Isus je drugi Adam i od njega dolazi novi rod ljudi koji su rođeni u Njegovom životu (ili od Njegovog života). U ovom smislu On je njihov Otac, poslednji Adam.

Paralele između dva Adama

Razmotrimo sada šta to znači. Postoji paralela između oba Adama. Jedan nas je uveo u greh, jedan nas je uveo u pravednost. Kada je Adam uzeo zabranjeni plod niko od nas još nije bio rođen tako da nismo bili svesni ničega, ali je naš život bio tamo i kada smo se hiljadama godina kasnije rodili prirodno smo počeli da živimo palim Adamovim životom. Da li smo imali izbora? Ne, jednostavno smo slušali šta naša priroda zahteva od nas da uradimo.

Sada razmotrimo drugog Adama: da li Njegov život funkcioniše na isti način? Ako ste rođeni u drugom Adamu (ili od drugog Adama), šta je to što sada određuje kako živite? To je Njegov život! To nije vaš napor! Vaš napor nije određivao kako ćete živeti dok ste bili u prvom Adamu. Vaša priroda vas je vodila i to je ono što vas je činilo onim što jeste. Isto tako, kada smo sudeonici drugog Adama, naš napor ne proizvodi život koji živimo, naše ponašanje je prirodan rezultat vođstva naše novorođene prirode.

Život u Hristu

Sve osobine koje je Isus posedovao deo su Njegovog života. U njemu nema ni greha ni osude. Ovaj život je u Hristu, sa desne strane Bogu, na mestu beskonačne moći i privilegije, daleko iznad svih carstava i sila. Ovo su osobine koje su deo Hristovog života. Nema potrebe da se borimo kako bismo stekli ove divne stvari, one su već naše, prisutne u Hristu. Pitanje je samo čiji život imamo? To je jedino pitanje. Naše oslobođenje i pobeda ne zavise od onoga što smo radili i radimo već čiji život smo nasledili.

Primetite da je ono što je Adam uradio učinjeno pre nego što se bilo ko od nas rodio. Na isti način, ono što je Hrist uradio, učinjeno je pre nego što smo se rodili. Ali kada smo bili rođeni u Adamu (ili od Adama), ponašanje koje se pojavilo u našim životima je jednostavno bila manifestacija prirode koju je Adam primio od prestupa, hiljadama godina ranije. Na isti način, kada smo rođeni u Hristu (ili od Hrista), ono što se pojavljuje u našim životima je manifestacija onoga što je Hrist već uradio pre dve hiljade godina. Tako da je Pavle mogao reći, „ja sam raspet sa Hristom“, i svaki hrišćanin može da kaže istu stvar. Ako me pitate, „kada si razapet, kada je tvoj stari Adamov život umro?“ Ja ću reći „pre dve hiljade godina“, jer život koji posedujem je razapet pre dve hiljade godina. Ako me pitate „kakav je tvoj odnos sa Bogom,“ ja ću reći, „mi smo jedno.“ Život koji posedujem je jedno sa Božjim životom jer život koji posedujem je sam Hristov život.

Kada sam došao Bogu, prepoznajući sebe kao Adamovog sina, moje pitanje je bilo „ko sam ja da pristupam Bogu?“ Bez obzira na to koliko pokušavao, bilo mi je teško da poverujem da sam saslušan, jer sam bio toliko nedostojan, da sam jedva mogao da poverujem da ću ikada dobiti odgovor. Ali kada se Isus moli, Njegova molitva je savršeno prihvatljiva. Ne postoji ni jedna prepreka na putu tome da Bog odgovori na Njegove molitve. Postoji velika sila u molitvi kada se molimo u Hristu. Ne postoji razlika u tome kako se Bog ophodi prema nama i prema Hristu, jer delimo isti život. Mi smo istinski jedno. To je nešto divno o čemu treba razmišljati; još je divnije verovati u to.

Tako su u ova dva Adama naši životi determinisani i pre nego što smo se rodili. Zbog ovoga nam Biblija kaže da nas je jedan čovek učinio grešnicima (Rimljanima 5:19). Čim smo se rodili počeli smo da živimo kao grešnici jer smo to već bili. Nismo mogli da pomognemo sebi. Sa druge strane, kako bismo iskusili Hristov život moramo se nanovo roditi.

Novorođenje

Kako postajemo nanovo rođeni? Iz pozicije prvog Adama naš život se prenosio činom seksualnog odnosa. Ali kako se život prenosi sa drugog Adama? Verom. Hristov život se prenosi kroz Svetog Duha. Naš udeo u tome je da verujemo Bogu. Hrist je sve ovo obavio, a ako ćemo da doživimo da se nanovo rodimo, vera nas uvodi u to iskustvo, odnosno omogućava nam da to doživimo.

Adam je izdejstvovao osudu za sve ljude. Uradio je to svima nama, ali to niko neće doživeti ukoliko se ne rodi. Na isti način, iako je Isus izdejstvovao oslobođenje za sve nas niko to neće doživeti ili iskusit, ukoliko se ne rodi nanovo, u Hristu. Zato Isus kaže: „Jer Bog nije poslao svog Sina u svet da on osudi svet, nego da se svet spase kroz njega.  Koji njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer nije verovao u ime jedinorodnog Sina Božijeg.“ (Jovan 3:17-18)

Šta treba da uradimo da bismo bili osuđeni? Ništa! Treba samo da ostanemo takvi kakvi smo. Rođeni smo u neverovanju i sve što treba da uradimo je da ostanemo neverni i nastavićemo da prebivamo u osudi pod koju je Adam već postavio celo čovečanstvo.

Mi nismo ovde u svetu u neutralnoj poziciji slobodni da biramo između dve strane. Neki zastupaju ideju da se nalazimo na nekoj vrsti ničije zemlje i da možemo slobodno birati između dve strane. Ova ideja je pogrešna. Ovo je mogla biti Adamova istina, ali mi ne stojimo na njegovom mestu. Mi smo rođeni i svoje živote živimo na strani Sotone. Naš jedini izbor je da pobegnemo sa ove strane, a jedini način da pobegnemo je da primimo Hristov život. Ukoliko ne verujemo, ostajemo u sopstvenoj osudi, ali ukoliko verujemo naša vera se hvata za Hristov život i mi se spasavamo od osuđenog života. Jevanđelje je zaista veoma jednostavno. U suštini ono je: „A Pismo je, predvidevši da će Bog ljude iz drugih naroda opravdati verom, unapred objavilo dobru vest Avramu: U tebi će se blagosloviti svi narodi.” (Galatima 3:8)

Jevanđelje je propovedano Avramu i šta je bilo ovo jevanđelje? Pogledajte šta kaže, U jednom čoveku ceo svet je blagosloven. To je jevanđelje. Naši životi, naši blagoslovi, sve je u jednoj osobi – u Hristu!

Kada čitam Bibliju shvatam da će Bog spasiti samo jednog čoveka. Svi mi ćemo sudelovati u tom spasenju, ali Božji plan je da nas sve spasi kao deo jedne osobe. Postoji jedan pravedan čovek, onaj koji zaslužuje Božju naklonost, onaj koji je pobedio greh. Naša jedina nada je da se pridružimo tom životu.

„A u ovome je to svedočanstvo: Bog nam je dao večni život, i taj život je u njegovom Sinu.“ (1.Jovanova 5:11)

image_pdfimage_print