Manchester, Jamaica
www.restorationministry.com
vidclay@gmail.com

Vladavina blagodati

Često se kaže da je „istorija“ zaista „priča o Njemu“, misli se naravno na Isusa Hrista. Hrišćani ističu da je Isus „čežnja vekova“, fokus svih proročanstava, centralna figura Svetog Pisma. Isus je došao na planetu zemlju pre dve hiljade godina, ali istorija ljudskog roda sa užasnim padom u greh počela je četiri hiljade godina pre toga. Naravno, Isus je došao da spasi čovečanstvo, ali se često postavlja pitanje zašto mu je trebalo toliko dugo da dođe na zemlju? I šta se dogodilo sa onim ljudima koji su živeli pre Njegovog dolaska, kakva je njihova situacija u pogledu spasenja?

Dok smo sve dublje i detaljnije istraživali temu Hrista i Njegove pravednosti otkrili smo da se ova pitanja dosta često postavljaju. Zapravo, neki su uzeli u obzir naše učenje da kada je Isus došao doneo je određene pogodnosti ljudskom rodu koje nisu bile dostupne nikada pre. Izgleda da je popularno verovanje da je sve što je Isus došao da ostvari i ispuni bilo dostupno i pre nego što je On došao! Naravno, ako je sve što je Isus došao da nam da bilo dostupno i pre Njegovog dolaska možemo zaključiti da Isusov dolazak i nije bio zaista neophodan posle svega, ili da je Isus došao jednostavno da bi ispunio pravne obaveze koje je zahtevao zakon. Ova poslednja ideja je koncept koji mnogi hrišćani prihvataju. Ova lažna ideja inficirala je svaki aspekt hrišćanske vere i skoro potpuno pomračila naše razumevanje Hristovog dela. Zbog toga je naravno ometena naša sposobnost da primimo pogodnosti i benefite tog Hristovog dela. Tako se Hristova smrt smatra neophodnom kako bi se platila cena koju zahteva neko ili nešto, na Hristovo posredovanje se gleda kao na legalno, zakonsko pitanje, gde On rasuđuje sa Ocem i pokušava da ga ubedi da se predomisli u vezi nas i to na osnovu činjenice da je On već platio potrebnu cenu Svojom krvlju…

Prvi i glavni prigovor na ovo je da ako je Isus doneo nešto što nije bilo dostupno ranije onda to znači da ljudi nisu bili spaseni na isti način pre Isusovog dolaska, kao što su bili posle toga. Ovo bi značilo da postoji više od jednog načina spasenja, i naravno ovo je dosta sporno. Ali dok je istina da postoji i da je uvek postojao samo jedan način spasenja, nije istina da Isus nije doneo iskustvo Svom narodu koje nikada ranije nije bilo dostupno.

Carstvo uspostavljeno

U Jevanđelju po Mateju 11:11, Isus je izjavio:

„Istinu vam kažem: među rođenima od žena nije se pojavio niko veći od Jovana Krstitelja, a najmanji u Carstvu nebeskom veći je od njega.

Dugo sam bio u nedoumici po pitanju ovog stiha. Uvek je zvučao besmisleno jer je navodio na to da Jovan Krstitelj neće biti u nebeskom Carstvu, ili je navodio na to da će svi koji su živeli pre Njega biti manji od vernika koji su živeli i žive nakon Hrista. Kako je moguće da ćemo svi biti u nebeskom Carstvu, a ipak će jedni (posle Hrista) biti „veći“ od drugih (pre Hrista)?

Počeo sam da razumem ovaj stih tek kada sam shvatio da je Carstvo nebesko nešto što je Isus uspostavio kada je došao na zemlju, nikako pre toga! Jovan Krstitelj nije iskusio nebesko Carstvo, niti bilo koji drugi veliki čovek koji je živeo pre Isusa jer Carstvo tada još nije bilo uspostavljeno. Kada je Isus došao i propovedao „približilo se Carstvo nebesko“ On je najavljivao dolazak Carstva, On je najavljivao da treba da uspostavi nebesko Carstvo i da svi koji su živeli od tog vremena imaju priliku da iskuse Carstvo. To su oni koji su veći od Jovana Krstitelja i onih koji su živeli pre Isusa, a samim tim što su u Carstvu imaju veće privilegije od Jovana i svih koji su živeli pre.

Naravno, kada kažem da je Carstvo bilo uspostavljeno kada je Isus došao na zemlju, ne mislim na Carstvo slave na koje ukazuje drugo poglavlje knjige proroka Danila. Govorim o Carstvu blagodati. Carstvo blagodati je sistem uprave u kome Bog lično komunicira sa Svojim narodom preko Utešitelja koji prebiva u njima od vremena kada je Isus došao na zemlju. Isus je najavio uspostavljanje Carstva kada je rekao:

„Zakon i Proroci su do Jovana. Od tada se objavljuje dobra vest o Božjem carstvu, i svi silom navaljuju u njega, i silni ga grabe“ (Luka 16:16).

Obratite pažnju na kontrast koji je napravio između dva sistema upravljanja: Prvo je postojao sistem „zakoni i proroci.“ Ovo je sistem kojim je Bog upravljao Svojim narodom i komunicirao sa njima sve do Isusovog dolaska. Ovaj sistem je trajao od planine Sinaj do Jovana (Krstitelja). Prema Isusu, od vremena Jovana Krstitelja došlo je vreme Carstva, i od tog trenutka Carstvo postaje sistem kojim Bog upravlja svojim narodom i preko koga komunicira sa narodom. Svi koji su živeli i žive pod upravom ovog Carstva su veći od Jovana Krstitelja i svih onih koji su iskusili prethodnu vladavinu zakona.

„Kad su ga fariseji pitali kada će doći Božje carstvo, on im je odgovorio: Božje carstvo ne dolazi tako da se može videti; niti će se kazati: Evo, ovde je! ili Onde je! Jer Božje carstvo je u vama.” (Luka 17:20-21).

Ovi pasusi dokazuju istinu da je Carstvo nebesko ili Božje carstvo bilo nešto što nije moglo da se uspostavi pre nego što je došao Hrist, već tek sa Hristovim dolaskom kada je On došao da uspostavi ovo Carstvo.

Samo zakonska obaveza

Iz jednog ili iz drugog razloga većina nas koji imamo pozadinu Adventista sedmog dana zaključili smo da je Carstvo blagodati bilo uspostavljeno u Edenskom vrtu. Stoga, svaka prednost koju je Hrist učinio dostupnom Njegovom narodu kada je došao na zemlju, već je bila dostupna od trenutka kada je čovek sagrešio. U skladu sa ovim razumevanjem Isus zapravo nije doneo ništa novo, i naravno, ako je to istina, onda je On došao na zemlju samo kako bi ispunio svoju zakonsku obavezu, da umre kako bi naši gresi mogli biti zakonski poništeni i da da primer kakav bi život jednog hrišćanina trebalo da bude.

Koje su posledice ovog pogrešnog gledanja na stvari?

Pre svega, na čitav Hristov život i službu gleda se kao na ispunjenje zakonskih obaveza. Kada sam shvatio da je Isus umro da bih i ja umro (grijehu) to je bila potpuno nova misao za mene. Uvek sam rezonovao da je On umro umesto mene da bi ispunio zahteve zakona. Ali kada sam shvatio da je On umro da bi učinio nešto za mene, ne samo za mene već u meni, to je zauvek promenilo moj pogled na jevanđelje. Sve se promenilo i zapravo ovo promenjeno razumevanje je glavni uzrok svih suprotstavljanja sa kojima sam se kasnije suočavao. Većina adventista misli da je Isusova smrt zadovoljila zakon i da su moji gresi poništeni.

Kada vidim ovaj čin ljubavi to me navodi da Ga volim zauzvrat. Motivisan sam da radim ono što On traži od mene i na taj način sam u stanju da nadvladam greh. Mnogi će prihvatiti to da nam Isus pomaže u ovom nadvladavanju greha, ali ovaj koncept je daleko od istine.

Nikada ranije dostupno

Istina je da je Isus došao na zemlju da stvori novo ljudsko postojanje, nešto što nikada ranije nije postojalo. On je došao da bi bio drugo čovečanstvo, poslednji Adam. Ovo novo ljudsko stvaranje nije moglo da postoji pre nego što je Isus došao zbog toga što Isus nikada nije bio ljudsko biće pre dolaska na zemlju. Isus nije bio kvalifikovan dati spasenje sve dok nije postao čovek i prošao veliku probu.

„Iako je bio Sin Božji, iz onoga što je pretrpeo naučio se poslušnosti. I savršivši se, postao je svima koji su mu poslušni uzrok večnog spasenja“ (Jevrejima 5:8-9).

On je postao uzrok večnog spasenja nakon što je pretrpeo i propatio. Pre toga On je bio obećan, ali nije bio uzrok spasenja. Ali kada je došao postao je prvi Čovek-Bog, prvo Božansko-ljudsko biće koje je ikada postojalo. Ovo je bila priroda poslednjeg Adama, Isusa Hrista. U ovom Božansko-ljudskom identitetu on je porazio greh i smrt i bio je vaskrsnut na večni život i seo sa desne strane Bogu. Ovo je priroda novog stvaranja i ovo je realnost Carstva blagodati.

Ovaj život koji je „bio stvoren u Hristu Isusu“, je upravo onaj život koji se daje svima koji prime Hrista. Razmislite o tome, pobeda nad grehom, Božansko-ljudska priroda, položaj Bogu sa desne strane, sve ovo predstavlja legitimno nasledstvo onih koji su u Hristu, danas, u ovom trenutku. Ovo je realnost nebeskog Carstva, ovo je Carstvo koje se zasniva na velikoj realnosti; Hrist u nama. Ovo je realnost Carstva blagodati i ovo nije bilo dostupno pre nego što je Isus došao.

Ne postoji stih u Pismu koji sugeriše da je bilo koje Carstvo bilo uspostavljeno u Edenskom vrtu. Mi vidimo izgubljeno a ne uspostavljeno Carstvo. Blagodat je uvek postojala, međutim, postoje određene stvari u vezi Carstva koje nisu postojale pre Hristovog dolaska.

Otkrivenje 12:10 je stih koji vrlo jasno i nesporno potvrđuje istinu da je Carstvo nebesko bilo uspostavljeno kada se Isus vratio na nebo i zbacio Sotonu.

„I čuo sam jak glas na nebu kako govori: Sada je nastalo spasenje i moć i carstvo našeg Boga i vlast njegovog Hrista, jer je zbačen tužitelj naše braće, koji ih je dan i noć optuživao pred našim Bogom“ (Otkrivenje 12:10).

Ohrabrujem svaku iskrenu i poštenu osobu da pročita ovaj stih u njegovom pravom kontekstu a onda da odgovori na sledeća pitanja:

  1. Koji je vremenski okvir ovog stiha? U koje vreme je nastala ova izjava?
  2. Koje je značenje reči „sada je nastalo…Carstvo našeg Boga.“ Koje je to carstvo i ako je došlo sada kako to da neki kažu da je bilo ovde i pre nego što je došlo?

To je bilo ispunjenje Isusovih reči iz Jovan 12:31. Neki Grci su došli da traže Isusa i On je to video kao naznaku da je Njegova služba počela da prevazilazi izvan Izraela. Rekao je „Oče, proslavi svoje ime.“ Tada je došao glas s neba: „Proslavio sam ga i opet ću ga proslaviti.” Na to je Isus odgovorio:

„Sada je suđenje ovom svetu, sada će vladar ovog sveta biti izbačen“ (Jovan 12:31).

Očigledno je vladar ovog sveta, Sotona. Ali Isus je rekao „sada će Sotona biti zbačen.“ Odakle je trebalo da bude zbačen? Otkrivenje 12:10 nam daje odgovor. Sotona je trebalo konačno da bude zbačen sa neba.

Kontekst Otkrivenja 12:10

Bio sam ukoren od strane revnih Adventista koji su ukazivali na to da je Elen Vajt mnogo puta izjavila da Otkrivenje 12:10 govori o tome da je Sotona bio zbačen sa neba pre nego što se pojavio greh na ovoj zemlji. Ne mogu da odgovorim u ime Elen Vajt, ali je tužno kada ljudi odbacuju najjasnija učenja Biblije i tako namerno zaslepljuju svoje umove u pogledu najjasnijih istina i to zbog slepila denominacije kojoj pripadaju. Ne znam šta je Elen Vajt mislila – neki sugerišu da je Sotona dva puta bio zbačen. Međutim, jasno je kao dan da pasus u Otkrivenju 12 govori o događaju koji se desio odmah nakon Hristovog povratka na nebo. Sled događaja kao i sama izjava čine ovo apsolutno jasnim:

  1. Sotona je pokušao da uništi dete žene
  2. Dete je pobeglo i stiglo do Božjeg prestola
  3. Sada je Sotona zbačen sa neba

Glas objavljuje da su četiri stvari došle u ovom trenutku:

  1. Spasenje
  2. Moć
  3. Carstvo našeg Boga
  4. Vlast njegovog Hrista

Razmislimo šta kaže stih i budimo iskreni sami sa sobom. Ne postoji nikakva mogućnost da ovaj stih govori o vremenu pre nego što je Adam sagrešio. Kako je spasenje moglo da dođe pre nego što se ukazala potreba za spasenjem? Stoga, u stihovima koji slede vidimo da je Sotona, pre nego što je bio zbačen, optuživao braću pred Bogom dan i noć. Niko nije mogao da bude optužen pre nego što je čovek sagrešio. Čitav pasus ukazuje na trenutak kada se Isus vratio na nebo, pobedivši greh, porazivši Sotonu i zbacivši ga sa neba zauvek.

Ali glavna stvar koju sam hteo da kažem je ta da pasus jasno izjavljuje da je sada došlo spasenje. Nije došlo ranije. To se dogodilo u vreme kada je Božji narod primio silu i moć (na dan Pedesetnice), to je bilo u vreme kada je došlo Carstvo Božje. To se nije desilo ranije. Ovo predstavlja realnost onoga što nam je Isus doneo.

Tako Jovan 1:17 kaže:

„Jer Zakon je bio dat preko Mojsija; blagodat i istina došle su kroz Isusa Hrista“ (Jovan 1:17).

Čudo hrišćanske vere je realnost zadivljujućih privilegija koje nam je Isus Hrist doneo. Doba Novog saveza čini većim od doba Starog saveza. Blagodat je uvek postojala, ali vladavina blagodati nije počela sve dok Isus nije uspostavio Carstvo blagodati. Ljudski rod je uvek imao korist od blagodati, od trenutka kada je Adam sagrešio u Edenskom vrtu. Međutim, Božji rad u ime čovečanstva je bio ograničen. Postojale su određene pogodnosti koje je Bog želeo da izlije na Svoj narod ali nije bio u stanju da to uradi jer Isus još nije bio obezbedio te beneficije.

Zbog toga je bio apsolutno neophodno da Isus dođe. Njegov dolazak nije predstavljao samo ispunjenje zakonske obaveze već i donošenje Njegovog sopstvenog života ljudskom rodu, donošenje spasenja. Obe ove stvari su bile obećane ranije i u prošlosti se Božji narod radovao primanju ovih stvari verom, ali oni to nikada nisu iskusili kao realnost dok Isus nije došao. Njegovim dolaskom vera i nada postali su realnost, obećanje je postalo ispunjenje.

Jedan od najvećih prigovora koji ljudi imaju na ovu jasnu biblijsku istinu je činjenica da je većina Božjeg naroda u Staro-savetnim vremenima imala predivan odnos sa Bogom i da su mnogi od njih bili ispunjeni Božjim Duhom i da ih je On moćno upotrebljavao. Kako je bilo moguće ovim svetim ljudima i ženama da imaju divan odnos sa Bogom ako su njihove privilegije bile mnogo manje i ograničenije od privilegija onih ljudi koji su živeli u doba jevanđelja? Ovo je važno pitanje i neki su samo na osnovu ovoga zaključili da su ti sveci u to vreme morali imati iste privilegije koje mi imamo sada. Međutim, kao što vidimo, Pismo nas uči drugačije.

Nisu bili savršeni pre nas

Jevrejima 11:39-40 kaže:

„I svi su oni kroz veru dobili svedočanstvo, ne primivši obećanje, jer je Bog nama namenio nešto bolje, da oni bez nas ne dostignu savršenstvo“ (Jevrejima 11:39-40).

Ovaj stih dolazi na kraju velikog poglavlja o veri, Jevrejima 11. U ovom poglavlju se pominju veliki heroji Starog saveza. Neki su ukazivali na ovu listu heroja kao na „Božju čast.“ U ovoj listi pronalazimo slavna imena kao što su Enoh, Mojsije, Avram, Ilija, Danilo i mnogi drugi čija se imena nalaze među najvećim Božjim slugama koje je svet ikada video. A ipak je za ove ljude Isus rekao „najmanji u Carstvu nebeskom“ je veći od njih. Zapazite šta nam je rečeno u pasusu koji smo gore citirali. Ovi veliki heroji nisu primili obećanje! Niko od njih nije primio obećanje bez obzira ne to koliko njihova vera bila velika. Oni su primili svedočanstvo zbog njihove vere ali ipak nisu primili obećanje, i koje je to bilo obećanje? Mnogi su zaključili da je ovo obećanje bilo obećanje o nasleđivanju zemlje Hanan, ali ovo je suluda ideja. Mnogi od njih jesu živeli u Palestini i ona je bila domovina Jevreja stotinama godina. Ne, obećanje se odnosilo na Seme; obećanje da će Bog poslati Seme koje će zdrobiti glavu zmije i u kome će se blagosloviti svi narodi. Ovo je bilo obećanje u koje su oni verovali ali koje nisu primili.

Ali kao što nam stihovi kažu, Bog je obezbedio nešto bolje za nas, za nas koji živimo sa ove strane krsta, tako da oni nisu bili usavršeni pre nas. Za nas koji živimo sa ove strane krsta; Božja reč kaže:

„Zakon nije ništa učinio savršenim, nego je to učinila bolja nada uvedena umesto njega, kojom se približavamo Bogu“ (Jevrejima 7:19).

„Jer je jednim žrtvenim prinosom za svagda učinio savršenima one koji bivaju posvećeni“ (Jevrejima 10:14).

Oni koji su živeli pre Hrista ovo nisu primili. Njihov odnos sa Bogom nije bio usavršen, život koji su posedovali još nije bio usavršen, jer Savršeni još nije došao. Ali oni koji žive sa ove strane krsta su već usavršeni! Mi posedujemo savršeni život drugog Adama, i u Njemu već posedujemo večni život. Oni koji su živeli pre Hrista nisu posedovali ovo tokom svog života, već moraju da čekaju vaskrsenje kako bi primili ovaj život, dok oni koji žive danas u Hrist, već poseduju taj život.

„A u ovome je to svedočanstvo: Bog nam je dao večni život, i taj život je u njegovom Sinu. Ko ima Sina, ima život, a ko nema Sina Božjeg, nema život“ (1. Jovanova 5:11-12).

Print Friendly, PDF & Email
17 Jula 2022